Archaeological Excursion into Proximal Colony
DOI:
https://doi.org/10.21301/EAP.v9i3.7Keywords:
Austro-Hungarian Empire, proximal colonialism, frontier Orientalism, archaeology, anthropology, congress, Landesmuseum in SarajevoAbstract
Austro-Hungarian rule in Bosnia-Herzegovina by the end of the 19th century, presided by Benjamin Kallay, the Empire’s Minister of Finance and governor of Bosnia and Herzegovina, strived to gain wider international justification for its years’ long project of “civilizing” Bosnia and Herzegovina, or particular “historizing” of this proximal colony. In the summer of 1894 the Austro-Hungarian government in Bosnia and Herzegovina organized the Congress of Archaeologists and Anthropologists in the Landesmuseum in Sarajevo. The aim of the Congress was to inform archaeologists and anthropologists about the results of archaeological investigations in the country, and to seek their advice in directing further work. The wider ideological, political, as well as theoretical context of this congress, however, was much more complex and layered, with the aim to present the constructed image of Bosnia and Herzegovina as a country of tamed and civilized European Orient of rich past and luxurious folklore. The participants of the Congress discussed the archaeological and anthropological data presented to them by the hosts, including the specially organized excavations at Butmir and Glasinac. It is interesting to analyze, from the point of view of the history of archaeological ideas, the endeavours of the participants to adapt the archaeological finds before them to the wishes of the hosts, and, on the other hand, to their favoured archaeological paradigms dominant at the time.
Downloads
References
Benett, Tony. 2004. “The Exhibitionary Complex”. In Grasping the world: The Idea of the Museum, eds. Donald Preziosi and Claire Farago, 413–441. Aldershot, UK: Ashgate.
Berd Eriksen, Trond. 2013. Šta je istorija ideja? Loznica: Karpos.
Besarović, Risto. 1974. Iz kulturnog života u Sarajevu pod austrougarskom upravom. Sarajevo: Veselin Masleša.
Božić, Jela. 1988. „Izgradnja i arhitektura Zemaljskog muzeja u Sarajevu”. U Spomenica stogodišnjice rada Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine 1888–1988, ur. Almaz Dautbegović i Vlajko Palavestra, 413–421. Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
Čović, Borivoj. 1956. Glasinac I. Bronzano doba. Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
Čović, Borivoj. 1957. Glasinac II. Željezno doba. Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
Čović, Borivoj. 1988. „Vaclav Radimský (1832–1895)”. U Spomenica stogodišnjice rada Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine 1888–1988, ur. Almaz Dautbegović i Vlajko Palavestra, 43–48. Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
Čović, Borivoj. 1988a. „František – Franjo Fiala (1861–1898)”. U Spomenica stogodišnjice rada Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine 1888–1988, ur. Almaz Dautbegović i Vlajko Palavestra, 48–52. Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
Čović, Borivoj. 1988b. „Naučna djelatnost u oblasti prahistorijske arheologije”. U Spomenica stogodišnjice rada Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine 1888–1988, ur. Almaz Dautbegović i Vlajko Palavestra, 74–95. Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
Dautbegović, Almaz. 1988. „Uz stogodišnjicu zemaljskog Muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu”.. U Spomenica stogodišnjice rada Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine 1888–1988, ur. Almaz Dautbegović i Vlajko Palavestra, 7–34. Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
Donia, Robert. 2006. Sarajevo:A Biography. Ann Arbor: University of Michigan Press.
Donia, Robert. 2007. The Proximate Colony. Bosnia-Herzegovina under Austro-Hungarian Rule. Dostupno na: http://www.kakanien.ac.at/beitr/fallstudie/RDonia1.pdf.
Ekmečić, Milorad. 1972. „Politički neuspesi i predominacija Austrije na Balkanu 1875–1903”. U Ivan Božić et al. Istorija Jugoslavije, 315–334. Beograd: Prosveta.
Evans, Artur. 1965. Kroz Bosnu i Hercegovinu peške tokom pobune avgusta i septembra 1875. Sarajevo 1965: Veselin Masleša.
Fiala, Franz und Moriz Hörnes.1898. Die Neolitishe Station von Butmir, Teil II. Wien.
Gingrich, Andre. 1996. “Frontier Myths of Orientalism. The Muslim World in Public and Popular Cultures of Central Europe”. In MESS. Mediterranean Ethnological Summer School. Vol. II, eds. Bojan Baskar and Borut Brumen, 99–127. Ljubljana: Inštitut za multikulturne raziskave.
Gingrich, Andre. 2006. Frontier orientalism. Dostupno na: http://campcatatonia.org/article/1555/frontier-orientalism.
Hartmuth, Maximilian. 2012. The Habsburg Landesmuseum in Sarajevo in Its Ideological and Architectural Contexts: A Reinterpretation. Centropa XII/2: 194–205.
Hörmann, Constantin. 1893. Zur Geschichte des bosnisch-hercegovinischen Landesmuseums. Wissenschaftliche Mittheilungen aus Bosnia und der Hercegovina I: 3–24.
Hurel, Arnaud et Amélie Vialet. 2009. „Les congrès internationaux d’anthroplogie préhistoriques (1866-1912) et la question de l’éveil d’ une conscience patrimoniale collective (fouilles, gisements, collections)”. In Archaeologists without Boundaries: Towards a History of International Archaeological Congresses (1866–2006), ed. Mircea Babes and Marc-Antoine Kaeser, 33–39. Oxford: BAR International Series 2046.
Huseinović, Ismet i Džemaludin Babić (ur.) 2004. Svjetlost Evrope u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Buybook.
Jamaković, Said. 2004. „Arhitektura i urbanizam”. U Svjetlost Evrope u Bosni i Hercegovini, ur. Ismet Huseinović i Džemaludin Babić, 11–12. Sarajevo: Buybook.
Jezernik, Božidar 2007. Divlja Evropa. Beograd: Biblioteka XX vek.
Kapidžić, Hamdija. 1973. Naučne ustanove u Bosni i Hercegovini za vrijeme austrougarske uprave. Srajevo: Arhiv Bosne i Hercegovine.
Kraljačić, Tomislav. 1987. Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882–1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
Krzović , Ibrahim. 1999. Eduard Loidolt, Akvareli iz Bosne i Hercegovine 1880–1882. Cirih: Bošnjački institut.
Lovrenović, Ivan. 2004. „Mit o sretnome dobu”. U Svjetlost Evrope u Bosni i Hercegovini, ur. Ismet Huseinović i Džemaludin Babić, 9–10. Sarajevo: Buybook.
Ljubičić, Smilja. 1988. „Izdavačka djelatnost Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine 1889–1985”. U Spomenica stogodišnjice rada Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine 1888–1988, ur. Almaz Dautbegović i Vlajko Palavestra, 426–511. Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
Marić, Zdravko. 1968. Japodske nekoropole u dolini Une. Glasnik Zemljskog muzeja N. S. Arheologija, sv. XXIII: 5–80.
Miletić, Nada. 1988. „Ćiro Truhelka (1865–1942)”. U Spomenica stogodišnjice rada Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine 1888–1988, ur. Almaz Dautbegović i Vlajko Palavestra, 39–43. Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
Munro, Robert. 1890. The Lake-Dwellings of Europe. London: Cassel and Company.
Munro, Robert. 1900. Rambles and Studies in Bosnia- Herzegovina and Dalmatia. With an Account of the Proceedings of the Congress of Archaeolgists and Anthoropologists held at Sarajevo, August 1894. Edinburgh: William Blackwood and sons.
Novaković, Predrag. 2011. “Archaeology in the New Countries of Southeastern Europe: A Historical Perspective”. In Comparative Archeologies: A Sociological View of the Science of the Past, ed. Ludomir R. Lozny, 339–461. New York: Springer.
Palavestra, Vlajko. 1988. „Naučna djelatnost u oblasti etnologije 1888–1945 godine”. U Spomenica stogodišnjice rada Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine 1888–1988, ur. Almaz Dautbegović i Vlajko Palavestra, 138–155. Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
Palavestra, Vlajko. 1988a. „Kosta Hörmann (1850–1921)”. U Spomenica stogodišnjice rada Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine 1888–1988, ur. Almaz Dautbegović i Vlajko Palavestra, 35–39. Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
Radimský, Vaclav. 1893. Nekropola na Jezerinama na Pritoci kod Bišća. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini V: 37–92; 237–308; 369–466; 575–636.
Radimský, Waclav und Moriz Hörnes. 1895. Die Neolitishe Station von Butmir, Teil I. Wien.
Reinach, Salomon. 1893. Le Mirage oriental. Paris: G. Masson.
Renfrew, Colin. 1976. Before Civilization. Harmondsworth: Penguin Books.
Reynolds Cordileone, Diana. 2010. “Swords into Souvenirs. Bosnian Arts and Crafts under Habsburg Administration”. In Doing Anthropology in Wartime and War Zones. World War I and the Cultural Sciences in Europe, eds. R. Johler et al., 169–189. Bielefeld: Transcript Verlag.
Ritter Beck v. Maungetta, G. 1890. III Bosnien-Herzgovina. Österreichische Botenische Zeitschrift XL: 247.
Ruthner, Clemens. 2002. Central Europe Goes Postcolonial. New Approaches to the Habsburg Empire around 1900. Cultural Studies 16/6: 877–883.
Ruthner, Clemens. 2003. K.U.K. „Kolonialismus“ als Befund, Befindlichkeit und Metapher: Versuch einer weiteren Klärung. Dostupno na: http://www.kakanien.ac.at/beitr/theorie/CRuthner3.pdf.
Ruthner, Clemens. 2008. Habsburg’s Little Orient. A Post/Colonial Reading of Austrian and German Cultural Narratives on Bosnia-Herzegovina, 1878–1918. Dostupno na: http://www.academia.edu/493191/Habsburgs_Little_Orient._A_Post_Colonial_Reading_of_Austrian_and_German_Cultural_Narratives_on_Bosnia-Herzegovina_1878-1918.
Sklenář, Karel. 1983. Archaeology in Central Europe: the First 500 Years. New York: St. Martin's Press – Leicester University Press.
Sommer, Ulrike. 2009. “The International Congress of Prehistoric Anthropology and Archaeology and German Archaeology”. In Archaeologists without Boundaries: Towards a History of International Archaeological Congresses (1866–2006), ed. Mircea Babes and Marc-Antoine Kaeser, 17–32. Oxford: BAR International Series 2046.
Strobel, Paolo et Luigi Pigorini. 1864. Le terremare e le palafitte del Parmense. Milano:Tipi di G. Bernadoni.
Szombathy, Josef. 1894. Die Archäologen- und Anthroplogen-Versammlung in Sarajevo, 15. Bis 21. August 1894. Mitteilungen der Anthropologischen Gesellschaft in Wien XXIV (N.F. XIV), Sitzungsberichte: 202–209.
Trigger, Bruce. 1989. The History of Archaeological Thought. Cambridge: Cambridge University Press.
Truhelka, Ćiro. 1905. Izlet zajedničkog kongresa njemačkog i bečkog antropološkog društva u Bosnu. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini XVII: 487–491.
Truhelka, Ćiro. 1914. Kulturne prilike Bosne i Hercegovine u doba prehistoričko. Vođa kroz prehistoričku zbirku Bos. Herc. Zemaljskog Muzeja. Sarajevo: Naklada Bos.-Herc. Zemaljskog muzeja.
Truhelka, Ćiro. 1942. Uspomene jednog pionira. Zagreb: Hrvatski izdavalački bibliografski zavod.
Uredništvo. 1895. Naučno putovanje bečkog antropološkog društva Bosnom i Hercegovinom u septembru ove godine. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini VII: 601–604.
Uredništvo. 1903. Znanstveni kongresi u Sarajevu. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini XV: 598–599.
Uredništvo. 1914. Njegova c. i kr. Visost prejasni nadvojvoda i prijestolonaslednik Franjo Ferdinand sa prejasnom suprugom, Nj. Visosti Sofijom vojvotkinjom Hohenberg. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini XXVI: 1–2.
Vervaet, Stijn. 2007. Centar i periferija u Austrougarskoj. Gent: Universiteit Gent, Faculteit Letteren en Wijsbegeerte.
Virchov, Rudolf. 1895. „Bericht über die Conferenz in Sarajevo“. In Verhandlungen der Berliner Gesellschaft für Anthropologie, Ethnologie und Urgeschichte, Jahrgang 1895, ed. Rudolf Virchow, 38–59. Berlin: Verlag von A. Asher & Co.
Wenzel, Marian. 1981. Осврт на три (четири) иностране књиге о стећцима: Аустро-угарска и наука о „богумилским” стећцима. Старинар н. с. XXXI: 203–212.
Wenzel, Marian. 1993. Bosnian history and Austro‐Hungarian policy: The Zemaljski Muzej, Sarajevo, and the Bogomil romance. Museum Management and Curatorship, Volume 12/2: 127–142.
Wilkes, John. 1992. The Illyrians. Oxford: Blackwell Publishers.
Zimmerman, Andrew. 2001. Anthropology and Antihumanism in Imperial Germany. Chicago: The University of Chicago Press.
*
Ацовић, Драгомир. 2008. Хералдика и Срби. Београд: Завод за уџбенике.
Гарашанин, Милутин. 1988. „Настанак и порекло Илира”. У Илири и Албанци, ур. Милутин Гарашанин, 9–80. Београд: Српска академија наука и уметности.
Драгојловић, Драгољуб. 1987. Крстјани и јеретичка црква босанска. Београд: Bалканолошки институт САНУ.
Крушевац, Тодор. 1960. Сарајево под Аустро-угарском управом 1878–1918. Сарајево: Музеј града Сарајева.
Микић, Живко. 2009. Неопходност антрополошког истраживања некропола са стећцима на тлу Србије. Гласник Српског археолошког друштва 25: 103–113.
Палавестра, Предраг. 2008. Срби у Сарајеву. Свеске Задужбине Иве Андрића 25: 87–136.
Палавестра, Александар. 2011. Културни контексти археологије. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Перић, Славиша. 1995. Бутмирска култура: генеза и развој. Београд: Археолошки институт.
Херман, Коста. 1894. Састанак археолога и антрополога у Сарајеву од 15. до 21. августа 1894. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини VI: 521–531.
Ћоровић, Владимир. 1914. Научни рад Земаљског музеја. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини XXVI: 3–34.
Ћоровић, Владимир. 1925. Босна и Херцеговина. Београд: Српска књижевна задруга.
Фотић, Александар. 2005. „(Не)спорно уживање: појава кафе и дувана”. У Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба, ур. Александар Фотић, 261–301. Београд: Clio.
Downloads
Published
How to Cite
Issue
Section
License
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.