Via Illyria to Europe

Authors

  • Vladimir V. Mihajlović Institute for Balkan Studies SASA, Belgrade

DOI:

https://doi.org/10.21301/EAP.v8i3.9

Keywords:

reception of Classical antiquity, proto-Illyrism, history of the discipline, the Balkans

Abstract

Archaeology in Serbia was shaped as a discipline by the end of the 19th century. Its founders, mainly educated at the universities in the German-speaking lands, in the spirit of Altertumswissenschaft, have brought with them the corresponding attitude towards the Classical antiquity. In the process of transfer of the concepts a certain blurring occurred, but not absolute abandonment of the previous narratives about the ancient past, for example the one developed in the framework of proto-Illyrism.

From its inception in the humanistic histories of the 16th century, the proto-Illyrian idea was the framework of political action, the pivotal point of identity construction, but as well the grounds for territorial aspirations. In these tendencies a major role was played by the Classical past. Through the usage of Classical ethnonyms and toponymes, political concepts and historical narratives, the advocates of proto-Illyrism took part in the positioning of the Balkans in the temporal and spatial domain of the modern Europe. 

The paper points to the role of the proto-Illyrian idea in the affirmation and/or legitimizing of various interests (individual, group), as well as in constructing various identities in the Western Balkans.

Downloads

Download data is not yet available.

References

Babić, Staša. 2011. Čemu još istorija arheologije? Етноантрополошки проблеми 6/3 (н. с.), 565-577.

Blažević, Zrinka. 2008. Ilirizam prije ilirizma. Zagreb: Golden marketing – Tehnička knjiga.

Blažević, Zrinka. 2010. “Indetermi-nation: Narrative identity and symbolic politics in early modern Illyrism”. In Whose Love of Which Country?: Composite States, National Histories and Patriotic Discourses in Early Modern East Central Europe, ed. by Balázs Trencsényi and Márton Zászkaliczky, 203-223. Leiden: Brill.

Blažević, Zrinka. 2012. Srpski ilirizam prije ilirizma: nacionalno-identifikacijski modeli u historiografskim djelima grofa Đorđa Brankovića (1645-1711). Književna istorija XLIV: 23-39.

Borchardt, Frank L. 1971. German antiquity in Renaissance Myth. Baltimore: The Johns Hopkins Press.

Castner, Catharine C. (ed.) 2005. Biondo Flavio's Italia Illustrata: Text, Translation, and Commentary. Volume I: Northern Italy. Binghamton, NY: Global Academic Publishing.

Čatipović, Milivoj. 1980. Podvale, obmane i zablude u svijetu nauke. Zagreb: Školska knjiga.

Ćirković, Sima. 1985. “Mauro Orbini – his Life and Work”. In Il Regno degli Slavi, Pesaro 1601, Mauro Orbini, 7-23. München: O. Sagner.

Ćirković, Sima. 2011. Izvori Mavra Orbina: addenda et corrigenda. Radovi – Zavod za hrvatsku povijest 43: 57-64.

Geary, Patrick. 2007. Mit o nacijama. Novi Sad: Cenzura.

Goldhill, Simon. 2005. Love, Sex & Tragedy: Why Classics Matters. London: John Murray.

Gros, Mirjana 1976. Historijska znanost: razvoj, oblik, smjerovi. Zagreb: Institut za hrvatsku povijest.

Hellyer, Marcus 2003. The Scientific Revolution: The Essential Readings. Malden, MA: Blackwell.

Katičić, Radoslav. 1988. Ilirci i ilirski jezik. Forum 12: 675-688.

Kuntić-Makvić, Bruna. 1984. Tradicija o našim krajevima u antičkom razdoblju kod dalmatinskih pisaca XVI i XVII stoljeća. Živa antika 34: 155-164.

Kurelac, Miroslav. 1969. Illlyricum hodiernum i ban Petar Zrinjski. Zbornik Historijskog instituta JAZU 6, 143-154.

Lerski, George J. 1996. Historical Distionary of Poland, 966-1945. Westport, CT: Greenwood Press.

Livingstone, David N. and Charles W. J. Withers. 2005. „On Geography and Revolution“. In Geography and Revolution, ed. by David N. Livingstone and Charles W. J. Withers, 7-22. Chicago: The University of Chicago Press.

Luebke, David M. (ed) 1999. The Counter-Reformation. Malden: Blackwell.

Madunić, Domagoj. 2007. Vinko Pribojević and the Glory of the Slavs, MA Thesis. Budapest: Central European University.

Mihajlović, Vladimir D. 2013. Genius loci Balkani: recepcija prošlosti i konstruisanje akademskog narativa o balkanskom nasleđu. Etnoantropološki problemi 8/3: xxx-xxx.

Mihajlović, Vladimir V. 2012. Relata refero. Percepcija antičke grčke prošlosti u savremenom srpskom obrazovanju. Etnoantropološki problemi 7/3: 747-762.

Milosavljević, Monika. 2013. Niko Županić i konstrukcija jugoslovenske etnogeneze. Etnoantropološki problemi 8/3: xxx-xxx.

Morović, Hrvoje. 1968. “Legenda o povelji Aleksandra Velikog u korist Slavena”. U Sa stranica starih knjiga, Hrvoje Morović, 109-124. Split: Matica Hrvatska.

Mrdeža Antonina, Divna. 2011. Povijesno nasljeđe i kulturni identitet u privatnoj korespodenciji Ivana Lučića Trogiranina. Fluminensia 23 (2): 73-84.

Novaković, Predrag. 2011. „Archaeology in the New Countries of Southeastern Europe: A Хistorical Perspective”. In Comparative Archaeologies: A Sociological View of the Science of the Past, ed. Ludomir R. Lozny, 339–461. New York: Springer.

Palavestra, Aleksandar. 2012. Vasić pre Vinče (1900–1908). Etnoantropološki problemi 7/3: 649–679.

Peri, Marvin. 2000. Intelektualna istorija Evrope. Beograd: Clio.

*

Бабић, Сташа. 2008. Грци и други: Античка перцепција и перцепција антике. Београд: Clio.

Бошков, Светозар. 2007. „Уџбеници античке историје у српским школама у 19. веку“. У Антика и савремени свет, ур. Ксенија Марицки Гађански, 21-32. Београд: Друштво за античке студије Србије – Архив Срема.

Брајзах, Ернст 2009. Историографија. Београд: Clio.

Вранић, Иван. 2011. "Раноантичка насеља" и гвоздено доба централног Балкана: питања етничког идентитета. Етноантрополошки проблеми 6/3: 659–678.

Давидов, Динко. 2011. „Стематографија. Бакрорезна књига Христифора Жефаровића и Томаса Месмера“. У Српска стематографија, прир. Динко Давидов, 19-44. Нови Сад: Прометеј.

Деретић, Јован. 1989. „Класична традиција у српској књижевности“. УАнтичке студије код Срба, ур. Миодраг Стојановић, 13-20. Београд: Балканолошки институт САНУ.

Живојиновић, Драгољуб Р. 2010. Успон Европе (1450–1789). Београд: Завод за уџбенике.

Југовић, Миодраг. 1934. Титуле и потписи архиепископа и патријарха српских. Богословље 9.

Кенигсберг, Хелмут Г, Џери К. Боулер, Џорџ Л. Моуз 2002. Европа у шеснаестом веку. Београд: Clio.

Милинковић, Михаило. 1989. Ка историјату наставе археологије на Филозофском факултету у Београду - поводом 150-те годишњице Филозофског факултета, Гласник САД 5, 124-138.

Милинковић, Михаило. 1998. „Одељење за археологију“. У Филозофски факултет, 1838 – 1998, ур. Раде Михаљчић, 425-440. Београд: Филозофски факултет.

Палавестра, Александар. 2011. У служби континуитета. Етно-археологија у Србији. Етноантрополошки проблеми 6/3 (н. с.), 579-594.

Пантић, Мирослав. 1968. „Мавро Орбин, живот и рад“. У Краљевство Словена, Мавро Орбин, XI-CVIII. Београд: Српска књижевна задруга.

Пенингтон, Доналд Х. 2002. Европа у седамнаестом веку. Београд: Clio.

Радић, Радивој. 2010. „Предговор“ у Откривена Србија, Павле Ритер Витезовић, 7-27. Београд: Албатрос плус.

Радојчић, Никола. 1926. О Хроникама Грофа Ђорђа Бранковића. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 6.

Радојчић, Никола. 1951. Облик првих модерних српских историја. Зборник матице српске, серија друштвених наука, књига 2: 5-55.

Радонић, Јован. 1911. Гроф Ђорђе Бранковић и његово време. Београд: Српска краљевска академија.

Радонић, Јован. 1949. Штампарије и школе Римске курије у Италији и јужнословенским земљама у XVII веку. Београд: Издавачко предузеће НР Србије.

Радонић, Јован. 1950. Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Научна књига.

Радонић, Јован. 1955. Ђурађ II Бранковић, „деспот Илирика“. Цетиње: Научно друштво НР Црне Горе.

Рудић, Срђан. 2006. Властела Илирског грбовника. Београд: Историјски институт.

Самарџић, Радован. 1968. „Краљевство Словена у развитку српске историографије“. У Краљевство Словена, Мавро Орбин, CIX-CXXXVI. Београд: Српска књижевна задруга.

Срејовић, Драгослав. 1983. „Археологија на Великој школи и Универзитету у Београду“. У Споменица Српског археолошког друштва, 1883 – 1983, ур. Никола Тасић, 17-25. Београд: Српско археолошко друштво.

Трговчевић, Љубинка. 1986. Научници Србије и стварање југословенске државе. Београд: Народна књига.

Ћирковић, Сима. 1968. „Извори Мавра Орбина“. У Краљевство Словена, Мавро Орбин, 379-428. Београд: Српска књижевна задруга.

Шкриванић, Гавро. 1954. Црквени летописи и XVII века барског надбискупа Андрије Змајевића – Пераштанина. Историски записи 10/2: 310-330.

Downloads

Published

2013-09-17

How to Cite

Mihajlović, Vladimir V. 2013. “Via Illyria to Europe”. Etnoantropološki Problemi Issues in Ethnology and Anthropology 8 (3):805-23. https://doi.org/10.21301/EAP.v8i3.9.

Issue

Vol. 8 No. 3 (2013): Issues in Ethnology and Anthropology: Thematic Issue - Archaeology

Section

Thematic Articles

License

Creative Commons License

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.

Crossref
Scopus
Google Scholar
Europe PMC