Конспиролошки миље у Србији: наративи, неповерење и интерпретације друштвене стварности
DOI:
https://doi.org/10.21301/eap.v21i2.1Ključne reči:
теорије завера, конспиролошки миље, патологизација, поглед на свет, медији, инструментализацијаApstrakt
У овом раду се теорије завере у Србији посматрају као структурисана културнa и дискурзивна формација, а не као маргинална или патолошка уверења. Ослањајући се на антрополошке и фолклористичке приступе, конспиролошки наративи се концептуализују као облици стигматизованог знања који функционишу као интерпретативни оквири у којима друштвени актери осмишљавају неизвесност, односе моћи и неповерење у институције. У тексту се усваја појам конспиролошког миљеа, дефинисаног као динамичка конфигурација актера, медијске инфраструктуре и интерпретативних пракси у којима се ти наративи производе, циркулишу и стичу легитимитет. Методолошки, истраживање се заснива на квалитативној анализи хетерогеног корпуса медијских текстова, популарне публицистике и дигиталног садржаја у Србији од почетка новог миленијума до данас. Полазећи од типологије Мајкла Баркуна, показује се да конспиролошки наративи функционишу дуж континуума који полази од објашњења појединачних догађаја до системских и суперзавереничких оквира, чиме се омогућавају ширење и стабилизација једног ширег погледа на свет. Српски случај показује да теорије завере нису ограничене на социјалне маргине већ циркулишу кроз порозне границе између алтернативног и мејнстрим дискурса. У раду се указује на то да аналитичка релевантност теорија завера не произилази из њихове истинитости већ из способности да артикулишу конкурентне режиме знања и посредују у савременим трансформацијама у односу између медија, моћи и друштвеног значења.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Aupers, Stef, and Jaron Harambam. 2019. „From the Unbelievable to the Undeniable: Epistemological Pluralism, or How Conspiracy Theorists Legitimate Their Extraordinary Truth Claims“. European Journal of Cultural Studies 24(4): 990–1008.
Banić Grubišić, Ana. 2021. „Savremene legende, glasine i teorije zavere o pandemiji kovid-19 u Srbiji: folkloristička perspektiva“. U: Žikić, Bojan (ur.). Kovid-19 uSrbiji ‘20: zbornik radova. Beograd: Univerzitet u Beogradu i Filozofski fakultet: 141‒156.
Bajford, Jovan. 2006. Teorija zavere: Srbija protiv „novog svetskog poretka“. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.
Barkun, Michael. 2003. A Culture of Conspiracy: Apocalyptic Visions in Contemporary America. Berkeley: University of California Press.
Bauman, Zygmunt. 2010. Fluidni strah. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Berger, Peter L., and Thomas Luckmann. 1966. The Social Construction of Reality: A Treatise in the Sociology of Knowledge. Garden City, NY: Anchor Books.
Birchall, Clare. 2001. „Conspiracy Theories and Academic Discourses: The Necessary Possibility of Popular (Over)interpretation“. Continuum: Journal of Media & Cultural Studies 15(1): 67–76.
Birchall, Clare. 2006. Knowledge Goes Pop: From Conspiracy Theory to Gossip. London and New York: Berg.
Blanuša, Nebojša. 2011. Teorije zavjera i hrvatska politička zbilja 1980–2007. Zagreb: Plejada.
Boltanski, Luc. 2014. Mysteries and Conspiracies: Detective Stories, Spy Novels and the Making of Modern Societies. Cambridge: Polity Press.
Bratich, Jack Z. 2008. Conspiracy Panics: Political Rationality and Popular Culture. Albany: SUNY Press.
Brotherton, Rob. 2015. Suspicious Minds: Why We Believe in Conspiracy Theories. London: Bloomsbury Sigma.
Brunvand, Jan Harold. 1981. The Vanishing Hitchhiker: American Urban Legends and Their Meanings. New York: W. W. Norton.
Butter, Michael. 2020. The Nature of Conspiracy Theories. Cambridge: Polity Press.
Butter, Michael, and Peter Knight (eds.). 2020. Routledge Handbook of Conspiracy Theories. London and New York: Routledge.
Butter Michael, Katerina Hatzikidi, Constanze Jeitler, Giacomo Loperfido, and Lili Turza (eds.). 2025. Populism and Conspiracy Theory: Case Studies and Theoretical Perepectives. New York: Routledge.
Byford, Jovan. 2011. Conspiracy Theories: A Critical Introduction. London: Palgrave Macmillan.
Diković, Jovana. 2011. „Teorije zavere kao alternativni režimi istine i univerzalni sociokulturni fenomen“. Etnoantropološki problemi 6(2): 333–348. https://doi.org/10.21301/EAP.v6i2.3
Fenster, Mark. 2008. Conspiracy Theories: Secrecy and Power in American Culture. Minneapolis: University of Minnesota Press.
Fine, Gary Alan, and Bill Ellis. 2010. The Global Grapevine: Why Rumors of Terrorism, Immigration, and Trade Matter. Oxford: Oxford University Press.
Foucault, Michel. 1980. Power/Knowledge: Selected Interviews and Other Writings, 1972–1977. Edited by Colin Gordon. New York: Pantheon Books.
Furedi, Frank. 2007. Culture of Fear Revisited: Risk-taking and the Morality of Low Expectation. London and New York: Continuum.
Furedi, Frank. 2018. Populism and European Culture Wars: The Conflict of Values Between Hungary and the EU. London: Routledge.
Geertz, Clifford. 1973. The Interpretation of Cultures. New York: Basic Books.
Goertzel, Ted. 1994. „Belief in Conspiracy Theories“. Political Psychology 15(4): 731–742.
Gramsci, Antonio. 1971. Selections from the Prison Notebooks. Edited and translated by Quintin Hoare and Geoffrey Nowell Smith. New York: International Publishers.
Harambam, Jaron. 2020. „Contemporary Conspiracy Culture: Truth and Knowledge in an Era of Epistemic Instability“. In Routledge Handbook of Conspiracy Theories, edited by Michael Butter and Peter Knight: 381–393. London: Routledge.
Harambam Jaron, Kamille Grusauskaite, and Lars de Wildt. 2022. „Poly-truth, or the limits of pluralism: Popular debates on conspiracy theories in a post-truth era“. Public Understanding of Science 31(6): 784–798. https://doi.org/10.1177/09636625221092145
Hofstadter, Richard. 1996. The Paranoid Style in American Politics and Other Essays. Cambridge, MA: Harvard University Press.
Imhoff, R., Zimmer, F., Klein, O. et al. 2022. „Conspiracy mentality and political orientation across 26 countries“. Nature Human Behaviour 6: 392–403. https://doi.org/10.1038/s41562-021-01258-7
Kovačević, Ivan. 2009. Urbane legende: Ogledi iz američkog folklora. Beograd: Srpski genealoški centar.
Kulenović, Nina. 2021. „Ogled u doba postistine: prolegomena za razumevanje pandemije Kovid-19“. U: Žikić, Bojan (ur.). Kovid-19 u Srbiji ‘20: zbornik radova. Beograd: Univerzitet u Beogradu i Filozofski fakultet 109–125.
Kulenović, Nina i Miroslav M. Popović. 2025. „Kritički pregled osnovnih teorijskih perspektiva o teorijama zavere i neki istorijski primeri“. Etnoantropološki problemi 20(1): 93–122. https://doi.org/10.21301/eap.v20i1.4
Lukić, Petar. 2020. „Idući između dve paradigme – sociokulturni pristup u izučavanju teorija zavere“. Sociologija 62(2): 193–216. https://doi.org/10.2298/SOC2002193L
Petar Lukić, Iris Žeželj, and Biljana Stanković. 2019. „How (Ir)rational Is it to Believe in Contradictory Conspiracy Theories?“ Europe’s Journal of Psychology 15(1): 94–107. https://doi.org/10.5964/ejop.v15i1.1690
Madisson, Mari-Liis, and Andreas Ventsel. 2021. Strategic Conspiracy Narratives: A Semiotic Approach. London and New York: Routledge.
Marjanić, Suzana. 2016. „Teorije zavjera kao urbane predaje/legende s paranoidnom matricom“. Narodna umjetnost 53(2): 111–131. https://doi.org/10.15176/vol53no207
Marković, Jelena. 2018. „Personal Narrative, Conspiracy Theory and (Not) Belonging“. Studia Ethnologica Croatica 30: 253–277. https://doi.org/10.17234/SEC.30.2
Masco, Joseph, and Lisa Wedeen (eds.). 2024. Conspiracy Theory. Durham, NC: Duke University Press.
Muirhead, Russell, and Nancy L. Rosenblum. 2019. A Lot of People Are Saying: The New Conspiracism and the Assault on Democracy. Princeton: Princeton University Press.
Palavestra, Aleksandar. 2010. „Izmišljanje tradicije: ‘vinčansko pismo’“. Etnoantropološki problemi 5(2): 239–258. https://doi.org/10.21301/eap.v5i2.11
Pigden, Charles. 1995. „Popper Revisited, or What Is Wrong with Conspiracy Theories?“ Philosophy of the Social Sciences 25(1): 3–34. https://doi.org/10.1177/004839319502500101
Popper, Karl. 2013. The Open Society and Its Enemies. Princeton, NJ: Princeton University Press.
Pozzoni, Maria Chiara, and Giuseppe Quattromini. 2024. „From Folklore to Conspiracy Beliefs: A Gramscian Approach to Conspiracy Theory Studies“. Genealogy 8: 145. https://doi.org/10.3390/genealogy8040145
Radić, Radivoj. 2005. Srbi pre Adama i posle njega. Beograd: Stubovi kulture.
Silverstein, Paul A. 2002. „An Excess Of Truth: Violence, Conspiracy Theorizing and the Algerian Civil War“. Anthropological Quarterly 75(4): 643–674. https://doi.org/10.1353/anq.2002.0068
Sunstein, Cass R., and Adrian Vermeule. 2009. „Conspiracy Theories: Causes and Cures“. Journal of Political Philosophy 17(2): 202–227. https://doi.org/10.1111/j.1467-9760.2008.00325.x
Svensen, Lars Fr. H. 2008. Filozofija straha. Beograd: Geopoetika.
Teovanović Predrag, Lukić Predrag, Zupan Zoran, Lazić Aleksandra, Ninković Milica, Žeželj Iris. 2021. „Irrational beliefs differentially predict adherence to guidelines and pseudoscientific practices during the COVID-19 pandemic“. Applied Cognitive Psychology 35: 486–496. https://doi.org/10.1002acp.3770
Uscinski, Joseph E. (ed.). 2018. Conspiracy Theories and the People Who Believe Them. Oxford: Oxford University Press.
Wodak, Ruth. 2015. The Politics of Fear: What Right-Wing Populist Discourses Mean. London: SAGE.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
