Tourismological valorization of intangible cultural heritage of Serbia According to the Hilary du Cros method

Authors

  • Željko Bjeljac Geographical institute “Jovan Cvijić” SASA, Belgrade
  • Aleksandra Terzić Geographical institute “Jovan Cvijić” SASA, Belgrade
  • Nevena Ćurčić Department of Geography, Tourism and Hotel Management, Faculty of Science, Novi Sad

DOI:

https://doi.org/10.21301/EAP.v9i1.11

Keywords:

intangible cultural heritage, tourismological valorization, Hilary du Cros model, Serbia

Abstract

The folk artistry of Serbia is rich in spiritual values tied to customs, celebrations, music, song, dance, games, stories and legends, and this kind of cultural heritage is presented through numerous festivals, events and tourist manifestations. In 2012, the network for the safeguarding of intangible cultural heritage was formed, comprised of the National committee for intangible cultural heritage, the Commission for admission into the registry of intangible cultural heritage, a network of coordinators and the Center for intangible cultural heritage of Serbia. These institutions have chosen 6 elements of intangible cultural heritage, out of 27 suggestions: the slava, the Đurđevdan ritual, the kolo dance, singing accompanied by gusle, Slovakian naive painting, the custom of making and lighting farmers’ candles, Pirot carpet weaving, and Zlakusa pottery as elements of cultural heritage which reflect the national and cultural identity of the Serbian people, and Slavic minorities. These elements of intangible cultural heritage have a certain tourism potential and can represent an important factor in the forming of the tourist brand of Serbia. In order to determine the importance of the 27 suggestions of intangible cultural elements of Serbia, an analysis was conducted, using an adapted form of the Hilary du Cros method of tourist valorization.

Downloads

Download data is not yet available.

References

Антонијевић, Д. 2003. Етнички идентитет Горанаца. Зборник радова Географског Института ,,Јован Цвијић'' 50: 23-28.

Бjeљац, Ж. 2010. Туристичке манифестациje у Србији. Београд: Посебна издања Географског Института ''Јован Цвијић'' САНУ, књ.82.

Bjeljac, Ž, Ćurčić, N. 2005. Ethnographic events in Vojvodina as part of tourist offer. Geographica Panonica 9: 59-64.

Bjeljac, Ž, Ćurčić, N. 2010. Turizmološka valorizacija etnografskih manifestacija u Srbiji. Etnoantropološki problemi 5 (3): 227-242.

Bjeljac, Ž, Brankov J, Jovičić D, Ćurčić N, Terzić A. 2013. Valorization of natural and anthropogenic tourist potentials in undeveloped regions of transition. TTEM 8 (3): 1235-1250.

Bjeljac, Ž, Lović, S. 2012. Ruralni turizam u Banatu. Zbornik radova. Prvi stručni skup o ruralnom turizmu i održivom razvoju, Udruženje Domaćini za seoski turizam, Kragujevac.

Беляц, Ж, Терзич А, Бранков Й. 2013. Развитие туризма в современной Сербии, Сербские научные исследования сборник научных статей, 230-239. Москва.

Бесермењи, С, Милић Н, Јовичић Д. 2011. Туристички значај музеја у Војводини. Зборник радова-Географски факултет Универзитета у Београду 59: 159-172.

Бесермењи, С, Пивац Т. 2008. Туристички значај галерије ,,Милан Коњовић'' у Сомбору. Зборник радова Географског Института ,,Јован Цвијић'' САНУ 58: 87-104.

Бижић-Омчикус, В . 2005. Нематеријална културна баштина и Етнографски музеј у Београду. Гласник Етнографског музеја у Београду 69: 147-160.

Васић, О. 2011. Етно кореолошке целине у Србији. www.tradicionalnaigra.wordpress.com.

Војновић, Х. 1963. Српска слава или крсно име. Свети ариепископски синод СПЦ.

Големовић, О. Д. 1998. Народна музика Југославије. Крагујевац: МИП Нота.

Грубачић, Б, Томић М. 1988. Српске славе. Београд: Литера.

Ђорђевић, Б. Д. 2003. Глобализација и етнички, религијски и културни идентитети нација и националних мањина. Теме, 27 (2): 181-185.

Жикић, Б. 2011. Когнитивна антропологија и нематеријална културна баштина, Етнографска музеологија у транзицији – поглед на прошлост и поглед на будућност. Зборник радова са научног скупа „Културни идентитети у 21. Веку“, 3-5.

Јаковљевић, Р. С. 2009. Човек-инструмент-звук - Аспекти развоја свирале у Србији, Зборник Матице Српске за сценске уметности и музику 41: 93-112.

Јовановић, Ј. 2011. Идентитети изражени кроз актуелизацију свирања и градње кавала у Србији 90-их година 20. века. Зборник радова са научног скупа „Музичке праксе Балкана: етномузиколошке перспективе“, 1-5.

Караџић Стефановић, В. 1986. Српски рјечник. Сабрана дела Вука Караџића, књига 2, стр. 343-344. Београд: ИП Просвета.

Ковачевић, И. 2007. Антропологија транзиције. Етнолошка библиотека. књ. 28. Београд: Српски генеалошки центар Београд и Оделење за Етнологију и Антропологију Филозофског факултета.

Кривошејев, В. 2012. Музеји, Менаџмент, Туризам. Ваљево: Народни музеј Ваљево и НИП Образовни информатор.

Лајић-Михајловић, Д. 2003. Историјат трогласних гајди у светлу миграција. Музикологија 3:13-25.

Лукић-Крстановић, М. 2004. Фолклорно стваралаштво у бирократском коду –управљање музичким догађајем. Гласник Етнографског Института САНУ 52: 53-65.

Нишкановић, В. 2012. Нематеријална културна баштина Србије. Регионална научна конференција „Предлози санације и ревитализације баштине у региону Југоисточне Европе“. Ниш: Међународни Савет Музеја и Регионална алијанса ICOMа за Југоисточну Европу.

Папан, Ј. 2013. Историјат и развој гусларске традиције. http://www.vidovdan.org/arhiva/print693.html

Петковић, М, Влатковић Р. 1996. Пиротски ћилим. Београд: Етнографски институт САНУ.

Ромелић, Ј, Пивац Т & Кошић К. 2006. Туристичка валоризација старог градског језгра Новог Сада по моделу Х. Ду Крос. Гласник Српског географског друштва 86 (2): 251-260.

Службени Гласник Републике Србије,71/1994.

Станојловић, А, Ћурчић Н, Павловић Н. 2010. Туристичка валоризација локалитета ,,Лазарев град'' у Крушевцу. Зборник радова Географског Института ,,Јован Цвијић'' САНУ 60 (2): 77-93.

Стевановски, С. 2004. Наивни сликари Ковачице и Падине. Библиографија 1959 – 2003. Ковачица.

Стојановић, Д. 1987. Пиротски ћилими. Музејске Збирке VIII. Београд: Музеј Примењене уметности.

Todorovic, M, Bjeljac Z. 2009. Rural Tourism in Serbia as a Concept of Development in Undeveloped Regions. Acta Geographica Slovenica – Geografski Zbornik 49 (2): 453-465.

Хасани, Х. 2003. Миграције становништва Шарпланинске жупе Гора. Зборник радова Географског Института ,,Јован Цвијић'' 50: 33-44.

Хаџић, О. 2005. Културни туризам. Нови Сад: Департман за географију, туризам и хотелијерство, ПМФ.

Хаџић, О, Бјељац Ж. 2006. Испитивање фактора који утичу на задовољство туристичким доживљајем туристе-посетиоца у Новом Саду. Гласник СГД 86 (2): 61-276.

Цвијић, Ј. 1987. Распоред Балканских народа. Говори и Чланци, књ. 3, стр. 134. Београд: Завод за издавање уџбеника.

Cros, H. D. 2000. Planing for Sustainable Cultural Heritage Tourism in Hong Kong, Final report to the Lord Wilson Heritage Trust Council, SAR.

Downloads

Published

2014-03-18

How to Cite

Bjeljac, Željko, Aleksandra Terzić, and Nevena Ćurčić. 2014. “Tourismological Valorization of Intangible Cultural Heritage of Serbia According to the Hilary Du Cros Method”. Etnoantropološki Problemi / Issues in Ethnology and Anthropology 9 (1):195-217. https://doi.org/10.21301/EAP.v9i1.11.

Issue

Section

Other Humanities and Social Sciences