Valorisation tourismologique du patrimoine culturel immatériel de Serbie selon la méthode Hilary du Cros
DOI :
https://doi.org/10.21301/EAP.v9i1.11Mots-clés :
patrimoine culturel immatériel, valorisation tourismologique, modèle Hilary du Cros, SerbieRésumé
La production populaire en Serbie est riche de valeurs spirituelles qui se rattachent aux coutumes, aux festivités, à la musique, à la danse, aux histoires et aux légendes, et ce genre de patrimoine culturel se présente à travers de nombreux festivals, événements et manifestations touristiques. C’est en 2012 que le réseau pour la conservation du patrimoine culturel immatériel a été constitué, composé du Comité national pour le patrimoine culturel immatériel, de la Commission pour l’inscription sur la Liste du patrimoine culturel immatériel, le réseau des coordinateurs et le Centre du patrimoine culturel immatériel de Serbie. Parmi les 27 propositions, ces institutions ont distingué 6 éléments du patrimoine culturel immatériel: la slava (fête du Saint Patron), le rituel de Đurđevdan (la Saint Georges), le kolo, le chant accompagné de guzla, la peinture naïve des Slovaques, la coutume de moulage et d’allumage des cierges des laboureurs, la fabrication des tapis à Pirot et la poterie de Zlakusa, qui reflètent l’identité nationale et culturelle du peuple serbe, mais aussi en partie celle des minorités nationales slaves. Ces éléments du patrimoine culturel immatériel ont un certain potentiel touristique et peuvent représenter un facteur important lors de la formation de l’image de marque touristique de la Serbie. Pour déterminer quelle est l’importance concrète des 27 propositions évoquées du patrimoine culturel immatériel de Serbie, une analyse de ces éléments culturels a été effectuée selon le modèle adapté de la méthode Hilary du Cros de valorisation touristique.
Téléchargements
Références
Антонијевић, Д. 2003. Етнички идентитет Горанаца. Зборник радова Географског Института ,,Јован Цвијић'' 50: 23-28.
Бjeљац, Ж. 2010. Туристичке манифестациje у Србији. Београд: Посебна издања Географског Института ''Јован Цвијић'' САНУ, књ.82.
Bjeljac, Ž, Ćurčić, N. 2005. Ethnographic events in Vojvodina as part of tourist offer. Geographica Panonica 9: 59-64.
Bjeljac, Ž, Ćurčić, N. 2010. Turizmološka valorizacija etnografskih manifestacija u Srbiji. Etnoantropološki problemi 5 (3): 227-242.
Bjeljac, Ž, Brankov J, Jovičić D, Ćurčić N, Terzić A. 2013. Valorization of natural and anthropogenic tourist potentials in undeveloped regions of transition. TTEM 8 (3): 1235-1250.
Bjeljac, Ž, Lović, S. 2012. Ruralni turizam u Banatu. Zbornik radova. Prvi stručni skup o ruralnom turizmu i održivom razvoju, Udruženje Domaćini za seoski turizam, Kragujevac.
Беляц, Ж, Терзич А, Бранков Й. 2013. Развитие туризма в современной Сербии, Сербские научные исследования сборник научных статей, 230-239. Москва.
Бесермењи, С, Милић Н, Јовичић Д. 2011. Туристички значај музеја у Војводини. Зборник радова-Географски факултет Универзитета у Београду 59: 159-172.
Бесермењи, С, Пивац Т. 2008. Туристички значај галерије ,,Милан Коњовић'' у Сомбору. Зборник радова Географског Института ,,Јован Цвијић'' САНУ 58: 87-104.
Бижић-Омчикус, В . 2005. Нематеријална културна баштина и Етнографски музеј у Београду. Гласник Етнографског музеја у Београду 69: 147-160.
Васић, О. 2011. Етно кореолошке целине у Србији. www.tradicionalnaigra.wordpress.com.
Војновић, Х. 1963. Српска слава или крсно име. Свети ариепископски синод СПЦ.
Големовић, О. Д. 1998. Народна музика Југославије. Крагујевац: МИП Нота.
Грубачић, Б, Томић М. 1988. Српске славе. Београд: Литера.
Ђорђевић, Б. Д. 2003. Глобализација и етнички, религијски и културни идентитети нација и националних мањина. Теме, 27 (2): 181-185.
Жикић, Б. 2011. Когнитивна антропологија и нематеријална културна баштина, Етнографска музеологија у транзицији – поглед на прошлост и поглед на будућност. Зборник радова са научног скупа „Културни идентитети у 21. Веку“, 3-5.
Јаковљевић, Р. С. 2009. Човек-инструмент-звук - Аспекти развоја свирале у Србији, Зборник Матице Српске за сценске уметности и музику 41: 93-112.
Јовановић, Ј. 2011. Идентитети изражени кроз актуелизацију свирања и градње кавала у Србији 90-их година 20. века. Зборник радова са научног скупа „Музичке праксе Балкана: етномузиколошке перспективе“, 1-5.
Караџић Стефановић, В. 1986. Српски рјечник. Сабрана дела Вука Караџића, књига 2, стр. 343-344. Београд: ИП Просвета.
Ковачевић, И. 2007. Антропологија транзиције. Етнолошка библиотека. књ. 28. Београд: Српски генеалошки центар Београд и Оделење за Етнологију и Антропологију Филозофског факултета.
Кривошејев, В. 2012. Музеји, Менаџмент, Туризам. Ваљево: Народни музеј Ваљево и НИП Образовни информатор.
Лајић-Михајловић, Д. 2003. Историјат трогласних гајди у светлу миграција. Музикологија 3:13-25.
Лукић-Крстановић, М. 2004. Фолклорно стваралаштво у бирократском коду –управљање музичким догађајем. Гласник Етнографског Института САНУ 52: 53-65.
Нишкановић, В. 2012. Нематеријална културна баштина Србије. Регионална научна конференција „Предлози санације и ревитализације баштине у региону Југоисточне Европе“. Ниш: Међународни Савет Музеја и Регионална алијанса ICOMа за Југоисточну Европу.
Папан, Ј. 2013. Историјат и развој гусларске традиције. http://www.vidovdan.org/arhiva/print693.html
Петковић, М, Влатковић Р. 1996. Пиротски ћилим. Београд: Етнографски институт САНУ.
Ромелић, Ј, Пивац Т & Кошић К. 2006. Туристичка валоризација старог градског језгра Новог Сада по моделу Х. Ду Крос. Гласник Српског географског друштва 86 (2): 251-260.
Службени Гласник Републике Србије,71/1994.
Станојловић, А, Ћурчић Н, Павловић Н. 2010. Туристичка валоризација локалитета ,,Лазарев град'' у Крушевцу. Зборник радова Географског Института ,,Јован Цвијић'' САНУ 60 (2): 77-93.
Стевановски, С. 2004. Наивни сликари Ковачице и Падине. Библиографија 1959 – 2003. Ковачица.
Стојановић, Д. 1987. Пиротски ћилими. Музејске Збирке VIII. Београд: Музеј Примењене уметности.
Todorovic, M, Bjeljac Z. 2009. Rural Tourism in Serbia as a Concept of Development in Undeveloped Regions. Acta Geographica Slovenica – Geografski Zbornik 49 (2): 453-465.
Хасани, Х. 2003. Миграције становништва Шарпланинске жупе Гора. Зборник радова Географског Института ,,Јован Цвијић'' 50: 33-44.
Хаџић, О. 2005. Културни туризам. Нови Сад: Департман за географију, туризам и хотелијерство, ПМФ.
Хаџић, О, Бјељац Ж. 2006. Испитивање фактора који утичу на задовољство туристичким доживљајем туристе-посетиоца у Новом Саду. Гласник СГД 86 (2): 61-276.
Цвијић, Ј. 1987. Распоред Балканских народа. Говори и Чланци, књ. 3, стр. 134. Београд: Завод за издавање уџбеника.
Cros, H. D. 2000. Planing for Sustainable Cultural Heritage Tourism in Hong Kong, Final report to the Lord Wilson Heritage Trust Council, SAR.
Téléchargements
Publiée
Comment citer
Numéro
Rubrique
Licence

Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.


