Museum Course and Archaeology in Belgrade during the World War II
DOI:
https://doi.org/10.21301/EAP.v9i3.5Keywords:
history of archaeology, museum course, Museum of Prince Paul, archaeology during occupation, Ahnenerbe, Miodrag GrbićAbstract
The museum course in the Museum of Prince Paul in Belgrade lasted from 1942 to 1944, initiated by Miodrag Grbić, one of the curators of the Museum. The whole generation of the post-war archaeologists, art historians, and architects stemmed from the lectures of Miodrag Grbić, Đorđe Mano Zisi, Milan Kašanin and Ivan Zdravković. The course became the turning point in the history of archaeology, a sort of parallel university in the occupied city. However, it should not be valorised isolated from other events in Belgrade during the World War II. The German authorities established new institutions in charge of heritage protection in the occupied Serbia – Kunst und Denkmalschutz, the department chaired by Baron Johann von Reiswitz. Himmler’s organization Ahnenerbe was also active in the region of Belgrade and Serbia. As part of its activities, Wilhelm Unverzagt, the director of the Berlin museum conducted the excavations at Kalemegdan. These excavations symbolically legitimized the German presence in Belgrade. On the other hand, the project became one of the topoi of the ideology of collaborationism. The students of the museum course acquired their practical training during these excavations.
Downloads
References
Arnold, Bettina. 1990. The past as propaganda: totalitarian archaeology in Nazi Germany. Antiquity 64: 464–478.
Babić, Staša i Miodrag Tomović. 1996. Milutin Garašanin – Razgovori o arheologiji. Beograd: 3T.
Bernbeck, Reinhard and Randall McGuiry. 2011. “Ideology and Archaeology: Between Imagination and Relational Practice”. In Ideologies in Archaeology, eds. Reinhard Bernbeck and Randall McGuiry, 1–12. Tucson: The University of Arizona Press.
Bertram, Marion. 2004/2005. Wilhelm Unverzagt und das Staatliche Museum für Vor- und Frühgeschichte. Das Berliner Museum für Vor- und Frühgeschichte. Festschrift zum 175-jährigen Bestehen, Acta Praehistorica et Archaeologica 36–37: 162–192.
Brather, Sebastian. 2001. “Wilhelm Unverzagt und das Bild der Slaven”. In Eine hervorragend nationale Wissenschaft. Deutsche Prähistoriker zwischen 1900 und 1995, Hrsg. Heiko Steuer und Walter De Gruyter, 173–198. Berlin: Walter de Gruyter .
Grünert, Heinz. 2002. Gustaf Kossinna. Vom Germanisten zum Prähistoriker. Ein Wissenschaftler im Kaiserreich und in der Weimarer Republik. Rahden: VML Verlag Marie Leidorf.
Haßmann, Henning. 2002. “Archaeology in the Third Reich”. In Archaeology, Ideology and Society. The German Experience (Second edition), ed. Heinrich Härke, 67–142. Frankfurt am Main: Peter Lang.
Karlsgodt, Campbell Elizabeth. 2011. Defending National Treasures, French Art and Heritage under Vichy. Stanford: Stanford University Press.
Kater, H. Michael. 2006. Das “Ahnenerbe” der SS 1935–1945. Ein Beitrag zur Kulturpolitik des Dritten Reiches (4. Auflage). München: Oldenbourg Verlag.
Kreso, Muharem. 1979. Njemačka okupaciona uprava u Beogradu 1941–1944. Beograd: Istorijski arhiv Beograda.
Lehmann-Haupt, Hellmut. 1948. Cultural looting of the Ahnenerbe, Report prepared by Monuments Fine Arts and Archives section, OMGUS.
Leube, Achim. 1998. Zur Ur- und Frühgeschichtsforschung in Berlin nach dem Tode Gustaf Kossinnas bis 1945. Ethnographisch-Archäologische Zeitschrift 39: 373–427.
Mos, Džordž. 2005. Istorija rasizma u Evropi. Beograd: Službeni glasnik.
Novaković, Predrag. 2002. “The ʻGerman School’ and its influence on the national archaeologies of the Western Balkans”. In Scripta in Honorem Bojan Đurić, ur. Branka Migotti, Phil Mason, Barbara Nadbath in Tadeja Muhl, 51–72. Ljubljana: Zavod za varstvo kulturne dediščine Slovenije.
Ristović, Milan. 2002. „Kolaboracija u Srbiji u II svetskom ratu: istorigrafski i (ili) politički problem“. U Religija, društvo i politika. Kontraverzna tumačenja i približavanja. ur. Thomas Bremer, 10-25. Bonn: Zentralstelle Weltkirche der Dt. Bischofskonferenz.
Saalman, Timo. 2014. Kunstpolitik der Berliner Museen 1919–1959. Berlin: Walter de Gruyter.
Stadtmüller, Georg. 1963. Dem Gedenken an Johann Albrecht Freiherr von Reiswitz (1899–1962). Jahrbücher für Geschichte Osteuropas, Neue Folge, Bd. 11, H. 3: 470–471.
Stojiljković, Dejan. 2009. Konstantinovo raskršće. Beograd: Laguna.
Unverzagt, Wilhelm. 1954. Die Burganlage über dem Kloster Sv. Erasmo am Ochridasee. Germania 32: 19–21.
Unverzagt, Wilhelm. 1958. Neue Ausgrabungen in der Festung Belgrad. Praehistorische Zeitschrift XXXVI: 271–274.
Vučetić, Radina. 2004. Muzej kneza Pavla – izlazak Beograda na evropsku kulturnu scenu. Tokovi istorije: 1–2: 23–43.
*
Anon. 1943. Министарство просвете и вера: Преглед рада у одељењу за високо образовање и народну културу. Просветни гласник год. LIX, мај-јуни, број 5–6: 211–223.
Вујошевић, Жарко. 2002. Kunst- und Denkmalschutz у окупираном Београду. Nasleđe. br. 4: 119–126.
Гарашанин, Милутин и Гарашанин Драга. 1953. Приручник за археолошка ископавања. Београд .
Гачић, Дивна. 2005. Миодраг Грбић (1901–1969) живот и дело. Сремски Карловци: Завичајна збирка Сремски Карловци.
Грбић, Миодраг. 1939. „Преисториско доба Војводине”. У Војводина I. Од најстаријих времена до велике сеобе, ур. Д. Ј. Поповић, 45–60. Нови Сад: Историјско друштво у Новом Саду.
Грбић, Миодраг. 1943. Пресловенска уметност и култура Балкана. Просветни гласник год. LIX, мај-јуни, број 9–10: 352–360.
Грбић, Миодраг. 1956. Светла испод земље-биографија једног археолога, аутобиографија, Рукописно одељење Библиотеке Матице српске бр. М-12424.
Хам-Миловановић, Лидија. 2009. „Назив и устројство Музеја кнеза Павла”. У Музеј кнеза Павла, ур. Татјана Цвјетићанин, 90–123. Београд: Народни музеј у Београду.
Медаковић, Дејан. 2007. Ефемерис. Хроника једне породице 2. Београд: Прометеј.
Николова, Маја. 2010. Завод за принудно васпитање у Смедеревској Паланци 1942–1944, Београд: Педагошки музеј.
Радовановић, Бориша. 1997. In memoriam. Смиља Милосављевић (1905–1996). Архивски преглед 1–4: 275.
Срејовић, Драгослав. 1983. „Археологија на Великој школи и Универзитету”. У Споменица Српског археолошког друштва 1883–1983, ур. Никола Тасић, 17–25. Београд: Српско археолошко друштво.
Стојановић, Александар. 2012. Српски цивилни/културни план владе Милана Недића. Београд: Институ за новију историју Србије.
Суботић, Ирина. 2009. „Од Музеја савремене уметности до Музеја кнеза Павла. Аристократизам, профил високих вредности, уметничка воља”. У Музеј кнеза Павла, ур. Татјана Цвјетићанин, 6–57. Београд: Народни музеј у Београду.
Шкодрић, Љубинка. 2009. Минстарство просвете и вера у Србији 1941–1944. Судбина институције под окупацијом. Београд: Архив Србије.
Downloads
Published
How to Cite
Issue
Section
License
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
