Les cours d’art et l’archéologie au cours de la 2e Guerre mondiale à Belgrade
DOI :
https://doi.org/10.21301/EAP.v9i3.5Mots-clés :
histoire de l’archéologie, cours d’art, Musée du prince Paul, archéologie sous l’Occupation, Ahnenerbe, Miodrag GrbićRésumé
Les événements au Musée du prince Paul au cours de la Deuxième Guerre mondiale sont restés notés sous forme de confessions personnelles des participants du cours d’art de Milutin Garašanin ou de Dejan Medaković. L’initiateur du cours d’art a été Miodrag Grbić, conservateur au Musée du prince Paul. Il est tout à fait significatif que toute une génération d’après-guerre d’archéologues, d’historiens d’art ou d’architectes, s’est formée sur les conférences de Miodrag Grbić, Đorđe Mano Zisi, Milan Kašanin ou Ivan Zdravković. À long terme, dans le contexte de l’archéologie, le cours d’art va se révéler comme un "tournant". D’un autre côté, l’administration allemande à Belgrade, a établi de nouvelles institutions qui étaient chargées de la sauvegarde du patrimoine culturel dans la Serbie occupée– Kunst und Denkmalschutz, département que dirigeait le baron Johann von Reiswitz. Cependant, l’administration du Troisième Reich était loin de fonctionner comme un ensemble homogène, à preuve la présence des hauts officiers de Ahnenerbe, organisation obscure de Himmler (Herbert Jankuhn, Wolfram Sievers), qui viennent à Belgrade, puis font un tour au Musée. Faisant partie des recherches d’Ahnenerbe, des fouilles ont aussi été faites au Kalemegdan, menées par le collaborateur (mais non membre) d’Ahnenerbe, directeur d’alors du musée de Berlin, Wilhelm Unverzagt. Symboliquement, par ces fouilles Unverzagt a légitimé la présence allemande dans la Belgrade occupée. En tant que partie pratique du cours, les auditeurs du cours d’art ont participé à ces fouilles. Le cours d’art présente un exemple intéressant qui nous montre toute la complexité de la position des intellectuels dans la tourmente de la guerre et le pays occupé, mais rappelle également la place de l’archéologue dans la société totalitaire. Le « Coin tranquille dans le Musée du prince Paul », comme l’appelait la presse belgradoise de l’époque voulant ainsi décrire le cours, commence à faire partie de la propagande collaborationniste.
Téléchargements
Références
Arnold, Bettina. 1990. The past as propaganda: totalitarian archaeology in Nazi Germany. Antiquity 64: 464–478.
Babić, Staša i Miodrag Tomović. 1996. Milutin Garašanin – Razgovori o arheologiji. Beograd: 3T.
Bernbeck, Reinhard and Randall McGuiry. 2011. “Ideology and Archaeology: Between Imagination and Relational Practice”. In Ideologies in Archaeology, eds. Reinhard Bernbeck and Randall McGuiry, 1–12. Tucson: The University of Arizona Press.
Bertram, Marion. 2004/2005. Wilhelm Unverzagt und das Staatliche Museum für Vor- und Frühgeschichte. Das Berliner Museum für Vor- und Frühgeschichte. Festschrift zum 175-jährigen Bestehen, Acta Praehistorica et Archaeologica 36–37: 162–192.
Brather, Sebastian. 2001. “Wilhelm Unverzagt und das Bild der Slaven”. In Eine hervorragend nationale Wissenschaft. Deutsche Prähistoriker zwischen 1900 und 1995, Hrsg. Heiko Steuer und Walter De Gruyter, 173–198. Berlin: Walter de Gruyter .
Grünert, Heinz. 2002. Gustaf Kossinna. Vom Germanisten zum Prähistoriker. Ein Wissenschaftler im Kaiserreich und in der Weimarer Republik. Rahden: VML Verlag Marie Leidorf.
Haßmann, Henning. 2002. “Archaeology in the Third Reich”. In Archaeology, Ideology and Society. The German Experience (Second edition), ed. Heinrich Härke, 67–142. Frankfurt am Main: Peter Lang.
Karlsgodt, Campbell Elizabeth. 2011. Defending National Treasures, French Art and Heritage under Vichy. Stanford: Stanford University Press.
Kater, H. Michael. 2006. Das “Ahnenerbe” der SS 1935–1945. Ein Beitrag zur Kulturpolitik des Dritten Reiches (4. Auflage). München: Oldenbourg Verlag.
Kreso, Muharem. 1979. Njemačka okupaciona uprava u Beogradu 1941–1944. Beograd: Istorijski arhiv Beograda.
Lehmann-Haupt, Hellmut. 1948. Cultural looting of the Ahnenerbe, Report prepared by Monuments Fine Arts and Archives section, OMGUS.
Leube, Achim. 1998. Zur Ur- und Frühgeschichtsforschung in Berlin nach dem Tode Gustaf Kossinnas bis 1945. Ethnographisch-Archäologische Zeitschrift 39: 373–427.
Mos, Džordž. 2005. Istorija rasizma u Evropi. Beograd: Službeni glasnik.
Novaković, Predrag. 2002. “The ʻGerman School’ and its influence on the national archaeologies of the Western Balkans”. In Scripta in Honorem Bojan Đurić, ur. Branka Migotti, Phil Mason, Barbara Nadbath in Tadeja Muhl, 51–72. Ljubljana: Zavod za varstvo kulturne dediščine Slovenije.
Ristović, Milan. 2002. „Kolaboracija u Srbiji u II svetskom ratu: istorigrafski i (ili) politički problem“. U Religija, društvo i politika. Kontraverzna tumačenja i približavanja. ur. Thomas Bremer, 10-25. Bonn: Zentralstelle Weltkirche der Dt. Bischofskonferenz.
Saalman, Timo. 2014. Kunstpolitik der Berliner Museen 1919–1959. Berlin: Walter de Gruyter.
Stadtmüller, Georg. 1963. Dem Gedenken an Johann Albrecht Freiherr von Reiswitz (1899–1962). Jahrbücher für Geschichte Osteuropas, Neue Folge, Bd. 11, H. 3: 470–471.
Stojiljković, Dejan. 2009. Konstantinovo raskršće. Beograd: Laguna.
Unverzagt, Wilhelm. 1954. Die Burganlage über dem Kloster Sv. Erasmo am Ochridasee. Germania 32: 19–21.
Unverzagt, Wilhelm. 1958. Neue Ausgrabungen in der Festung Belgrad. Praehistorische Zeitschrift XXXVI: 271–274.
Vučetić, Radina. 2004. Muzej kneza Pavla – izlazak Beograda na evropsku kulturnu scenu. Tokovi istorije: 1–2: 23–43.
*
Anon. 1943. Министарство просвете и вера: Преглед рада у одељењу за високо образовање и народну културу. Просветни гласник год. LIX, мај-јуни, број 5–6: 211–223.
Вујошевић, Жарко. 2002. Kunst- und Denkmalschutz у окупираном Београду. Nasleđe. br. 4: 119–126.
Гарашанин, Милутин и Гарашанин Драга. 1953. Приручник за археолошка ископавања. Београд .
Гачић, Дивна. 2005. Миодраг Грбић (1901–1969) живот и дело. Сремски Карловци: Завичајна збирка Сремски Карловци.
Грбић, Миодраг. 1939. „Преисториско доба Војводине”. У Војводина I. Од најстаријих времена до велике сеобе, ур. Д. Ј. Поповић, 45–60. Нови Сад: Историјско друштво у Новом Саду.
Грбић, Миодраг. 1943. Пресловенска уметност и култура Балкана. Просветни гласник год. LIX, мај-јуни, број 9–10: 352–360.
Грбић, Миодраг. 1956. Светла испод земље-биографија једног археолога, аутобиографија, Рукописно одељење Библиотеке Матице српске бр. М-12424.
Хам-Миловановић, Лидија. 2009. „Назив и устројство Музеја кнеза Павла”. У Музеј кнеза Павла, ур. Татјана Цвјетићанин, 90–123. Београд: Народни музеј у Београду.
Медаковић, Дејан. 2007. Ефемерис. Хроника једне породице 2. Београд: Прометеј.
Николова, Маја. 2010. Завод за принудно васпитање у Смедеревској Паланци 1942–1944, Београд: Педагошки музеј.
Радовановић, Бориша. 1997. In memoriam. Смиља Милосављевић (1905–1996). Архивски преглед 1–4: 275.
Срејовић, Драгослав. 1983. „Археологија на Великој школи и Универзитету”. У Споменица Српског археолошког друштва 1883–1983, ур. Никола Тасић, 17–25. Београд: Српско археолошко друштво.
Стојановић, Александар. 2012. Српски цивилни/културни план владе Милана Недића. Београд: Институ за новију историју Србије.
Суботић, Ирина. 2009. „Од Музеја савремене уметности до Музеја кнеза Павла. Аристократизам, профил високих вредности, уметничка воља”. У Музеј кнеза Павла, ур. Татјана Цвјетићанин, 6–57. Београд: Народни музеј у Београду.
Шкодрић, Љубинка. 2009. Минстарство просвете и вера у Србији 1941–1944. Судбина институције под окупацијом. Београд: Архив Србије.
Téléchargements
Publiée
Comment citer
Numéro
Rubrique
Licence
Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
