The anthropology of music: Contemporary theoretical perspectives
DOI:
https://doi.org/10.21301/EAP.v9i4.13Keywords:
music, culture, identitity, meanings, anthropology of music, ethnomusicology, SerbiaAbstract
The anthropological study of music focuses on meanings which music hah and produces in a specific sociocultural context. Preferences toward a certain genre of music are tightly linked to the preference of certain cultural values, so music represents an important factor of identification in everyday life. In Serbian ethnology and anthropology music was long viewed as part of Serbian traditional culture, so the interests of researchers focused on “traditional music”. In the 1980’s first papers analyzing music which went outside the traditional frameworks appeared (new folk music – turbofolk), and this tendency has increased in the last ten years.
Downloads
References
Baker, Catherine. 2007. “The concept of turbofolk in Croatia: inclusion/exclusion in the construction of national musical identity”. In Nation in formation: inclusion and exclusion in central and eastern Europe, eds. Catherine Baker, Christopher J Gerry, Barbara Madaj, Liz Mellish and Jana Nahodilová, 139-158. London: SSEES Publications.
Baker, Catherine. 2008/9. When Seve met Bregović: folklore, turbofolk and the boundaries of Croatian musical identity. Nationalities Papers 1: 741-764.
Baker, Catherine. 2010. Sounds of the Borderland: Popular Music, War and Nationalism in Croatia since 1991. Ashgate Pub Co.
Baker, Catherine. 2013. Music as a weapon of ethnopolitical violence and conflict: processes of ethnic separation during and after the break-up of Yugoslavia. Patterns of Prejudice 47 (4-5): 409-429.
Banić-Grubišić, Ana. 2010. Romski hip hop kao multikulturalistički saundtrek. R-point:
Pedagogija jedne politike. Etnoantropološki problemi 5 (1): 85-108.
Čolović, Ivan. 1982a. Nove narodne pesme i porodica. Etnološke sveske IV: 135-143.
Čolović, Ivan. 1982b. Nove narodne pesme. Култура 57/58: 29-55.
Đorđević, Ivan. 2010. Identitetske politike u ritmu „lakih nota”. Recepcija neofolk muzike u Sloveniji. Traditiones 39 (1): 137-153.
Đurković, Miša. 2004. Ideološki i politički sukobi oko popularne muzike u Srbiji. Filozofija i društvo 25: 271-284.
Ђурковић, Mиша. 2013. Рокенрол и нова народна музика у Jугославији и Србији. Од супротстављених парадигми до комплементарних музичких жанрова. Социолошки преглед XLVII /2: 231–247.
Golemović, Dimitrije. 2004. World Music. Novi zvuk 24: 41-47.
Gordy, Eric. 1999. The Culture of Power in Serbia. Pensylvania University Press.
Grenier, Line and Jocelyne Guilbault. 1990. “Authority” Revisited: The “Other” in Anthropology and Popular Music Studies. Ethnomusicology 34 (3): 381-397.
Hobsbom, Erik i Terens Rejndžer. 2002 Izmišljanje tradicije. Beograd: Biblioteka XX vek.
Kronja, Ivana. 2000. Smrtonosni sjaj. Beograd: Tehnokratija.
Krstić, Marija. 2012. All Roads Lead to Guča: Modes of Representing Serbia and Serbs during the Guča Trumpet Festival. Etnoantropološki problemi 7 (2): 447-470.
Лукић Крстановић, Мирослава. 2010. Спектакли ХХ века. Музика и моћ. Београд: Етнографски институт САНУ.
Лучић Тодосић, Ивана 2002 Од трокинга до твиста Београд: Етнолошка библиотека СГЦ.
Marković, Mladen. 1993. Kako je nastao prvi srpski etnomuzikolog (prilog proučavanju srpske etnomuzikologije). Raskovnik 73-74: 124-131.
McLeod, Norma. 1974. Ethnomusicological Research and Anthropology. Annual Review of Anthropology 3: 99-115.
Миљковић-Матић, Јелена. 2010. Дефинисање националног идентитета у делу Mиодрага А. Васиљевића. Политичка ревија 9 (2): 427-444.
Petrović, Davor. 2012. Četiri okvira za jednu pesmu: kratka biografija sevdalinke. Етнолошко-антрополошке свеске 19: 25-46.
Petrović, Davor. 2013. Čovek peva posle rata: dva koncerta sevdalinke u beogradskom Sava centru kao jugonostalgični rituali pomirenja. Antropologija 13 (1): 111-120.
Prica, Ines. 1988. Mitsko poimanje naroda u kritici novokomponovane narodne muzike. Kултура 80/81: 80-93.
Radović, Srđan. 2010. Juče na Balkanu, danas u vašem stanu. Nekolika zapažanja o neofolk muzici među publikom u Sloveniji. Traditiones 39 (1): 123-135.
Раковић, Aлександар. 2011. Бит мода, рокенрол и генерацијски сукоб у Југославији 1965-1967. Етноантрополошки проблеми 6 (3): 745-762.
Ristivojević, Marija. 2009. Uloga muzike u konstrukciji etničkog identiteta. Етнолошко-антрополошке свеске 13 (13): 117-130.
Ristivojević, Marija. 2011. Korelacija muzike i mesta na primeru beogradskog ’novog talasa’ u rokenrol muzici. Etnoantropološki problemi 6 (4): 935-952.
Ristivojević, Marija 2013. Muzika sveta kao novi oblik tradicije Beograd: Filozofski fakultet u Beogradu i SGC.
Simić, Marina. 2007. Exit u Evropu: popularna muzika i politike identiteta u savremenoj Srbiji. Kултурa 116-117: 98-122.
Стојановић, Марко. 1988. Промене статуса кроз мит о певачу новокомпоноване народне музике. Етнолошке свеске 9 (9): 49-57.
Стојановић, Марко. 2006. Значење и функција митских топоса у оквиру феномена ”новокомпоноване културе”. Antropologija 1: 34-49.
Šešić Dragićević, Milena. 1994. Neofolk kultura: publika i njene zvezde. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Žikić, Bojan. 2009. „Za šta su dobri žanrovi? Deljenje, razgraničavanje i razvrstavanje u strukturalnoj i kognitivnoj antropologiji na primeru muzičke kulture”. U Strukturalna antropologija danas. Tematski zbornik u čast Kloda Levi-Strosa, ur. Dragana Antonijević, 326-361. Beograd: Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.
Жикић, Бојан. 2010. Антрополошко проучавање популарне културе. Eтнoaнтрoпoлoшки прoблeми 5 (2): 17-39.
Жикић, Бојан. 2012. Поп песма: епистоларна форма популарне културе. Eтнoaнтрoпoлoшки прoблeми 7 (2): 487-508.
Downloads
Published
How to Cite
Issue
Section
License
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.