Antropologija muzike: od folka do roka
DOI:
https://doi.org/10.21301/EAP.v9i4.13Ključne reči:
muzika, kultura, identiteti, značenja, antropologija muzike, etnomuzikologija, SrbijaApstrakt
Antropološka proučavanja muzike svoj fokus stavljaju na značenja koja muzika u specifičnom sociokulturnom kontekstu proizvodi. Preferencija određene vrste muzike usko je povezana sa sklonošću ka određenim kulturnim vrednostima, te tako muzika predstavlja važan faktor identifikacije u svakodnevnom životu. U srpskoj etnologiji i antropologiji muzika se dugo posmatrala kao deo srpske tradicijske kulture, te je i interesovanje istraživača išlo u pravcu „tradicionalne muzike”. Osamdesetih godina počinju da se javljaju prvi radovi koji analiziraju i muziku koja izlazi iz tradicionalnih okvira (npr. novokomponovana narodna muzika), a ta tendencija se pojačala u poslednjih deset godina.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Baker, Catherine. 2007. “The concept of turbofolk in Croatia: inclusion/exclusion in the construction of national musical identity”. In Nation in formation: inclusion and exclusion in central and eastern Europe, eds. Catherine Baker, Christopher J Gerry, Barbara Madaj, Liz Mellish and Jana Nahodilová, 139-158. London: SSEES Publications.
Baker, Catherine. 2008/9. When Seve met Bregović: folklore, turbofolk and the boundaries of Croatian musical identity. Nationalities Papers 1: 741-764.
Baker, Catherine. 2010. Sounds of the Borderland: Popular Music, War and Nationalism in Croatia since 1991. Ashgate Pub Co.
Baker, Catherine. 2013. Music as a weapon of ethnopolitical violence and conflict: processes of ethnic separation during and after the break-up of Yugoslavia. Patterns of Prejudice 47 (4-5): 409-429.
Banić-Grubišić, Ana. 2010. Romski hip hop kao multikulturalistički saundtrek. R-point:
Pedagogija jedne politike. Etnoantropološki problemi 5 (1): 85-108.
Čolović, Ivan. 1982a. Nove narodne pesme i porodica. Etnološke sveske IV: 135-143.
Čolović, Ivan. 1982b. Nove narodne pesme. Култура 57/58: 29-55.
Đorđević, Ivan. 2010. Identitetske politike u ritmu „lakih nota”. Recepcija neofolk muzike u Sloveniji. Traditiones 39 (1): 137-153.
Đurković, Miša. 2004. Ideološki i politički sukobi oko popularne muzike u Srbiji. Filozofija i društvo 25: 271-284.
Ђурковић, Mиша. 2013. Рокенрол и нова народна музика у Jугославији и Србији. Од супротстављених парадигми до комплементарних музичких жанрова. Социолошки преглед XLVII /2: 231–247.
Golemović, Dimitrije. 2004. World Music. Novi zvuk 24: 41-47.
Gordy, Eric. 1999. The Culture of Power in Serbia. Pensylvania University Press.
Grenier, Line and Jocelyne Guilbault. 1990. “Authority” Revisited: The “Other” in Anthropology and Popular Music Studies. Ethnomusicology 34 (3): 381-397.
Hobsbom, Erik i Terens Rejndžer. 2002 Izmišljanje tradicije. Beograd: Biblioteka XX vek.
Kronja, Ivana. 2000. Smrtonosni sjaj. Beograd: Tehnokratija.
Krstić, Marija. 2012. All Roads Lead to Guča: Modes of Representing Serbia and Serbs during the Guča Trumpet Festival. Etnoantropološki problemi 7 (2): 447-470.
Лукић Крстановић, Мирослава. 2010. Спектакли ХХ века. Музика и моћ. Београд: Етнографски институт САНУ.
Лучић Тодосић, Ивана 2002 Од трокинга до твиста Београд: Етнолошка библиотека СГЦ.
Marković, Mladen. 1993. Kako je nastao prvi srpski etnomuzikolog (prilog proučavanju srpske etnomuzikologije). Raskovnik 73-74: 124-131.
McLeod, Norma. 1974. Ethnomusicological Research and Anthropology. Annual Review of Anthropology 3: 99-115.
Миљковић-Матић, Јелена. 2010. Дефинисање националног идентитета у делу Mиодрага А. Васиљевића. Политичка ревија 9 (2): 427-444.
Petrović, Davor. 2012. Četiri okvira za jednu pesmu: kratka biografija sevdalinke. Етнолошко-антрополошке свеске 19: 25-46.
Petrović, Davor. 2013. Čovek peva posle rata: dva koncerta sevdalinke u beogradskom Sava centru kao jugonostalgični rituali pomirenja. Antropologija 13 (1): 111-120.
Prica, Ines. 1988. Mitsko poimanje naroda u kritici novokomponovane narodne muzike. Kултура 80/81: 80-93.
Radović, Srđan. 2010. Juče na Balkanu, danas u vašem stanu. Nekolika zapažanja o neofolk muzici među publikom u Sloveniji. Traditiones 39 (1): 123-135.
Раковић, Aлександар. 2011. Бит мода, рокенрол и генерацијски сукоб у Југославији 1965-1967. Етноантрополошки проблеми 6 (3): 745-762.
Ristivojević, Marija. 2009. Uloga muzike u konstrukciji etničkog identiteta. Етнолошко-антрополошке свеске 13 (13): 117-130.
Ristivojević, Marija. 2011. Korelacija muzike i mesta na primeru beogradskog ’novog talasa’ u rokenrol muzici. Etnoantropološki problemi 6 (4): 935-952.
Ristivojević, Marija 2013. Muzika sveta kao novi oblik tradicije Beograd: Filozofski fakultet u Beogradu i SGC.
Simić, Marina. 2007. Exit u Evropu: popularna muzika i politike identiteta u savremenoj Srbiji. Kултурa 116-117: 98-122.
Стојановић, Марко. 1988. Промене статуса кроз мит о певачу новокомпоноване народне музике. Етнолошке свеске 9 (9): 49-57.
Стојановић, Марко. 2006. Значење и функција митских топоса у оквиру феномена ”новокомпоноване културе”. Antropologija 1: 34-49.
Šešić Dragićević, Milena. 1994. Neofolk kultura: publika i njene zvezde. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Žikić, Bojan. 2009. „Za šta su dobri žanrovi? Deljenje, razgraničavanje i razvrstavanje u strukturalnoj i kognitivnoj antropologiji na primeru muzičke kulture”. U Strukturalna antropologija danas. Tematski zbornik u čast Kloda Levi-Strosa, ur. Dragana Antonijević, 326-361. Beograd: Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.
Жикић, Бојан. 2010. Антрополошко проучавање популарне културе. Eтнoaнтрoпoлoшки прoблeми 5 (2): 17-39.
Жикић, Бојан. 2012. Поп песма: епистоларна форма популарне културе. Eтнoaнтрoпoлoшки прoблeми 7 (2): 487-508.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
