Why Contemporary Children and Adults Like Fairytales

Authors

  • Žarko Trebješanin Faculty of Special Education and Rehabilitation, University of Belgrade, Serbia
  • Goran Jovanić Faculty of Special Education and Rehabilitation, University of Belgrade
  • Mladen Stajić Institute of Ethnology and Anthropology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade

DOI:

https://doi.org/10.21301/eap.v8i1.5

Keywords:

fairytales, parents, children, favorite fairytales, psychological importance of fairytales, cruelty in fairytales

Abstract

The paper is based on field research on parents’ opinions and attitudes toward fairytales. The research was conducted in 2012, using a specially prepared questionnaire. The sample consisted of rural and urban parents of both sexes in Jagodina and Levca county. The paper represents an analysis of the opinions of parents on the pedagogical and psychological importance of the fairytale as a genre of folklore. The results show who tells fairytales to children today, and which traditional fairytales are favored by contemporary children and their parents. Empirical data provides us with a reliable answer to the question of what contemporary parents in Serbia think about whether “brutal” or “bloody” fairytales are harmful to children or not. The discovery of what parents think about why children like fairytales and what they can learn from the fantastic stories is especially important.

Downloads

Download data is not yet available.

References

Антонијевић, Драгана. 1991. Значење српских бајки. Београд: Етнографски институт САНУ.

Antonijević, Dragana. 2008. O Crvenkapi, Dureksu i ljutnji: proizvodnja, značenje i recepcija jedne bajke i jedne reklamne poruke. Etnoanropološki problemi 1: 13-38.

„Arefairytalesscarytodayschildren“. www. dailymail.co.uk/news/article-2100149.

Бетелхајм, Бруно. 1979. Значење бајки. Београд: Југославија.

Blythe, Sally Goddard. 2011. The Genius of Natural Childhood: Secrets of Thriving Children. London: Hawthorn Press.

Bošković-Stulli, Maja. 1983. „Svijet bajke i dijete“. U Usmena književnost nekad i danas. Beograd: Prosveta.

Голомб, Клер. 2012. Стварање имагинарних светова: улога уметности, магије и снова у развоју детета. Београд: Завод за уџбенике.

Јунг, Карл Густав. 1984. О психологији несвесног. Нови Сад: Матица српска.

Јунг, Карл Густав. 2003. „О феноменологији духа у бајкама“. У Архетипови и колективно несвесно. Београд: Атос.

Лити, Макс. 1994. Европска народна бајка: форма и суштина. Београд: Орбис.

Проп, Владимир Јаковљевич. 1982. Морфологија бајки. Београд: Просвета.

Sajfert, Angela. 2009. „Moja najdraža bajka“. U Živeti s bajkama. Ingrid Ridel (ur.). Beograd: Fedon.

Толкин, Џон Роналд Руел. 1993. Дрво и лист. Београд: Српска књижевна задруга.

Требјешанин, Жarko. 1994. „Савремена истражавања склопа, стила и смисла бајке“. У Европска народна бајка. Макс Лити (ур). Београд: Орбис.

Требјешанин, Жарко. 2011. Речник Јунгових појмова и симбола. Београд: Завод за уџбенике.

Требјешанин, Жарко. 2012а. „Значај маште, стваралаштва и снова за психички развој детета“. У Стварање имагинарних светова. Клер Голомб (ур). Београд: Завод за уџбенике.

Требјешанин, Жарко. 2012б. „Бајка“. У Лексикон психоанализе. Београд: Завод за уџбенике.

Фројд, Сигмунд. 1920/1996. С оне стране принципа задовољства, Нови Сад: Светови.

Frojd, Sigmund. 2011. Porodični roman neurotičara i drugi spisi. Beograd: Službeni glasnik.

Фром, Ерих. 2003. Заборављени јези. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Holbek, Bengt. 1998. Interpretation of Fairy Tales: Danish Folklore in a European Perspective. Helsinki: FF Communications 239.

Downloads

Published

2013-03-12

How to Cite

Trebješanin, Žarko, Goran Jovanić, and Mladen Stajić. 2013. “Why Contemporary Children and Adults Like Fairytales”. Etnoantropološki Problemi / Issues in Ethnology and Anthropology 8 (1):95-115. https://doi.org/10.21301/eap.v8i1.5.

Most read articles by the same author(s)

1 2 > >>