Niko Županić and Historical Anthropology of the Balkan Peoples

Authors

  • Monika Milosavljević Department of Archaeology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade, Serbia

DOI:

https://doi.org/10.21301/EAP.v7i3.5

Keywords:

Niko Županić, anthropology of the German-speaking lands, Balkan peoples, epistemology, „common places“, history of archaeology

Abstract

Before the World War I, in his works on the historical anthropology of the Balkan peoples, Niko Županić laid down the theoretical and methodological foundations of the research into the population of the region from the prehistoric to the modern times, thus establishing a kind of long-lasting continuity. It is possible to assume that his doctorial studies of philosophy in Vienna, as well as specialization in anthropology in Munich and Zurich, have profoundly influenced the way in which Niko Županić conceptualized the study of the Balkan peoples. However, this was not a simple idea transfer, but a process of modification, in accordance to the understanding of his own identity and the political circumstances of Županić’s work. His research into peoples is particularly important in the light of perseverance of culture-historical paradigm in the Serbian/Yugoslavian archaeologies.

Downloads

Download data is not yet available.

References

Asman, Alaida. 2011. Duga senka prošlosti: kultura sećanja i politika povesti. Beograd: XX vek.

Babić, Staša i Miodrag Tomović. 1996. Milutin Garašanin. Razgovori o arheologiji. Beograd: 3T.

Babić, Staša. 2002. „Still innocent after all these years? – Sketches for a social history of archaeology in Serbia“. In Archäologien Europas: Geschichte, Methoden und Theorien/Archeologies of Europe: History, Methods and Theories, eds. Peter F. Biehl, Alexander Gramsch and Arkadiusz Marciniak, 309–322. Tübinger Archäologische Taschenbücher 3. Münster: Waxmann.

Babić, Staša. 2006. “Archaeology in Serbia – A Way Forward?“ In Homage to Milutin Garašanin, eds. Nikola Tasić and Cvetan Grozdanov, 655–659. Belgrade: Serbian Academy of Science and Arts.

Babić, Staša. 2009. Jezik arheologije II (ili: Kako sam preživela promenu paradigme). Етноантрополошки проблеми 4 (1): 123–132.

Babić, Staša. 2010. Arheologija i etnicitet. Етноантрополошки проблеми 5 (1): 137–149.

Babić, Staša. 2011. Čemu još istoriju arheologije? Етноантрополошки проблеми 6 (3): 565–577.

Baš, Angelos. 2009. „Niko Zupanič – politik“. U Niko Zupanič, njegovo delo, čas i prostor, ur. Rajko Muršič in Mihaela Hudelja, 169–174. Ljubljana: Filozofska fakulteta.

Berner, Margit. 2007. „From ‘Prisoner of War Studies’ to Proof of Paternity: Racial Anthropology and the Measuring of ‘Others’ in Austria“. In “Blood and Homeland” Eugenics and racial Nacionalism in Central and Southeast Europe, 1900–1940, eds. Marius Turda and Paul J. Weindling, 41–53. Budapest: Central European University Press.

Bunzl, Matti and Glenn H. Penny. 2006. „Introduction: Rethinking German Anthropology, Colonialism, and Race“. In Worldly Provincialism: German Anthropology in the Age of Empire, eds. Glenn Penny and Matti Bunzl, 1–30. Ann Arbor: University of Michigan Press.

Burdije, Pjer. 1999. Nacrt za jednu teoriju prakse. Tri studije o kabilskoj etnografiji. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Dušković, Vesna. 2009. „’Beograjska leta’ Nika Zupaniča“. U Niko Zupanič, njegovo delo, čas i prostor, ur. Rajko Muršič in Mihaela Hudelja, 135–142. Ljubljana: Filozofska fakulteta.

Evans, Andrew D. 2006. „Anthropology at War: Racial Studies of POWs during World War I“. In Worldly Provincialism: German Anthropology in the Age of Empire, eds. Glenn Penny and Matti Bunzl, 198–229. Ann Arbor: University of Michigan Press.

Evans, Andrew D. 2008. Race Made Visible: The Transformation of Museum Exhibits in Early-Twentieth-Century German Anthropology. German Studies Review 31 (1): 87–108.

Evans, Andrew D. 2010. Anthropology at War: World War I and the Science of Race in Germany. Chicago: The University of Chicago Press.

Fetten, Frank. 2002. „Archaeology and anthropology in German before 1945“. In Archaeology, Ideology and Society. The German Experience, ed. Heinrich Härke, 143–182. Frankfurt am Main: Peter Lang.

Franić, Ivo. 1936. Život i rad Dra Nike Županića. In honorem sexagenarii. Vjesnik Etnografskog muzeja u Zagrebu 2 (3–4): 11–28.

Gingrich, Andre. 2010. „After the Great War: National Reconfiguration of Anthropology in Late Colonial Times“. In Doing Anthropology in Wartime and War Zones. World War I and the Cultural Sciences in Europe, eds. Reinhard Johler, Christian Marchetti and Monique Scheer, 355–378. Bielefeld: Transcript-Verlag.

Givens, Douglas R. 2008. „The Role of Biography in Writing the History of Archaeology“. In Histories of Archaeology: A Reader in the History of Archaeology, eds. Tim Murray and Christopher Evans, 177–193. Oxford: Oxford University Press.

Hudelja, Mihaela. 2009. „Bibliografski opus Nika Zupaniča“. U Niko Zupanič, njegovo delo, čas i prostor, ur. Rajko Muršič in Mihaela Hudelja, 193–214. Ljubljana: Filozofska fakulteta.

Jezernik, Božidar. 2009. „Antropolog, ki je ljudem meril glave“. U Niko Zupanič, njegovo delo, čas i prostor, ur. Rajko Muršič in Mihaela Hudelja, 23–74. Ljubljana: Filozofska fakulteta.

Jezernik, Božidar. 2010. Imaginarni Turčin. Beograd: XX vek.

Jones, Siân. 1997. The archaeology of ethnicity: Constructing identities in the past and present. London: Routledge.

Kuzmanović, Zorica. 2010. Refleksivno mišljenje – zamena za analogiju? Primer debate o antičkoj ekonomiji. Етноантрополошки проблеми 1 (5): 151–164.

Lucy, Sam. 2005. „Ethnic and cultural identities“. In The Archaeology of Identity, eds. Margarita Díaz-Andreu, Sam Lucy, Staša Babić and David N. Edwards, 86–109. London: Routledge.

Marchand, Suzanne. 2003. Book Review. Anthropology and Antihumanism in Imperial Germany. By Andrew Zimmerman. The Journal of Modern History 75 (4): 984–986.

Massin, Benoit. 1996. „From Virchow to Fischer: Physical Anthropology and ’Modern Race Theories‘ in Wilhelmine Germany“. In Volksgeist as Method and Ethic: Essays on the Boasian Ethnography and the German Anthropological Tradition, ed.George W. Stocking, Jr., 79–154. Madison: University of Wisconsin Press.

Mos, L. Džordž. 2005. Istorija rasizma u Evropi. Beograd: Službeni glasnik.

Murščič, Rajko. 2009. „V senci prednikov: Prezrta zapuščina Nika Zupaniča”. U Niko Zupanič, njegovo delo, čas i prostor, ur. Rajko Muršič in Mihaela Hudelja, 135–142. Ljubljana: Filozofska fakulteta.

Novaković, Predrag. 2009. „Arheološke vsebine v opusu Nika Zupaniča”. U Niko Zupanič, njegovo delo, čas i prostor, ur. Rajko Muršič in Mihaela Hudelja, 153–162. Ljubljana: Filozofska fakulteta.

Novaković, Predrag. 2011. „Archaeology in the New Countries of Southeastern Europe: A Historical Perspective”. In Comparative Archaeologies: A Sociological View of the Science of the Past, ed. Ludomir R. Lozny, 339–461. New York: Springer.

Olsen, Bjønar. 2002. Od predmeta do teksta. Teorijske perspektive arheoloških istraživanja. Beograd: Geopoetika.

Poarje, Žan. 1999. Istorija etnologije. Beograd: Plato.

Promitzer, Christian. 2001. Niko Županič in vprašanje jugoslovanstva: med politiko i antropologijo (1901–1941). Prispevki za novejšo zgodovino XLI (1): 7–30.

Promitzer, Christian. 2003. Niko Županič kot slovenski etnolog. Etnolog 13: 287–347.

Promitzer, Christian. 2009. „Antropolog in znanstveni rasizem – korespodenca Nika Zupaniča med dvema svetovnima vojnama”. U Niko Zupanič, njegovo delo, čas i prostor, ur. Rajko Muršič in Mihaela Hudelja, 103–114. Ljubljana: Filozofska fakulteta.

Promitzer, Christian. 2010. „’Betwixt and Between‘ Physical Anthropology in Bulgaria and Serbia until the End of the First World War“. In Doing Anthropology in Wartime and War Zones. World War I and the Cultural Sciences in Europe, eds. Reinhard Johler, Christian Marchetti and Monique Scheer, 141–166. Bielefeld: Transcript-Verlag.

Scheer, Monique, Christian Marchetti and Reinhard Johler. 2010. „’A Time Like No Other‘: The Impact of the Great War on European Anthropology“. In Doing Anthropology in Wartime and War Zones. World War I and the Cultural Sciences in Europe, eds. Reinhard Johler, Christian Marchetti and Monique Scheer, 9–26. Bielefeld: Transcript-Verlag.

Smith, Woodruff D. 1980. Friedrich Ratzel and the Origins of Lebensraum. German Studies Rewiew 3 (1): 51–68.

Stoczkowski, Wiktor. 2008. „How to Benefit from Received Idea“. In Histories of Archaeology: A Reader in the History of Archaeology, eds. Tim Murray and Christopher Evans, 346–359. Oxford: Oxford University Press.

Teschler-Nicola, Maria. 2007. „Volksdeutche and the Racial Anthropology in Interwar Vienna: The ‘Marienfeld Project’“. In “Blood and Homeland” Eugenics and racial Nacionalism in Central and Southeast Europe, 1900–1940, eds. Marius Turda and Paul J. Weindling, 55–82. Budapest: Central European University Press.

Todorova, Marija. 2006. Imaginarni Balkan. Beograd: XX vek.

Trigger, Bruce G. 2006. A History of Archaeological Thought. Cambridge: Cambridge University Press.

Truhelka, Ćiro. 1907. Prehistorijski nalazi u Bosni i Hercegovini. Glasnik Zemaljskog muzeja u BiH XIX: 57–76.

Turda, Marius and Paul J. Weindling. 2007. „Eugenics, Race and Nation in Central and Southeast Europe, 1900–1940: A Historiographic Overview“. In “Blood and Homeland” Eugenics and racial Nacionalism in Central and Southeast Europe, 1900–1940, eds. Marius Turda and Paul J. Weindling, 1–20. Budapest: Central European University Press.

Васић, М. Милоје. 1914. Народни музеј у 1913. Години. Годишњак СКА XXVII (1913): 263–283.

Vlahović, Petar. 2009. „Etnogeneza balkanskih narodov v znanstvenem delu profesorja Nika Zupaniča”. U Niko Zupanič, njegovo delo, čas i prostor, ur. Rajko Muršič in Mihaela Hudelja, 75–82. Ljubljana: Filozofska fakulteta.

Vurnik, Stanko. 1927. Niko Županić. Ob petindvajsetletnem jubileju njegovega znanstvenega in javnega delovanja. Etnolog – Glasnik Kraljevskeg etnografskeg muzeja v Ljubljani I: 144–158.

Zadnikar, I. Miha. 2009. „Antropolog med uvidom in utopijo: Niko Zupanič v spektru med biologističnim jugoslovanstvom in humanističnim unitarizmom”. U Niko Zupanič, njegovo delo, čas i prostor, ur. Rajko Muršič in Mihaela Hudelja, 163–166. Ljubljana: Filozofska fakulteta.

Zimmerman, Andrew. 2001. Anthropology and Antihumanism in Imperial Germany. Chicago: The University of Chicago Press.

Zupanič Kralj, Veronika, Aleš Iglič in Veronika Kralj Iglič. 2009. „Zupaničev pogled na zgodovinu Slovencev in njihov položaj na začetku 20. stoletja“. U Niko Zupanič, njegovo delo, čas i prostor, ur. Rajko Muršič in Mihaela Hudelja, 83–102. Ljubljana: Filozofska fakulteta.

Zupanič, Niko. 1902. Jugoslovanska romantika. Ljubljanski Zvon 22 (12): 832–839.

Zupanič, Niko. 1912. O prazgodovinski etnologiji Trojade. Ljubljanski Zvon 32 (8): 502–504.

Županić, Niko. 1907а. Ilirija. Ljubljanski Zvon 22 (8–10): 486–492, 554–557, 625–620.

Županić, Niko. 1907b. Telesna metamorfoza narodov na našem jugu. Dom in svet 20 (12): 561–563.

Županić, Niko. 1920. Etnogeneza Jugoslovena. Zagreb: JAZU.

Županić, Niko. 1927. K antropologiji osmanskih Turaka angolskog i konijskog vilajeta. Etnolog – Glasnik Kraljevskeg etnografskeg muzeja v Ljubljani 1: 87–130.

Županić, Niko. 1936. Visina uzrasta Turaka Osmanlija. Vjesnik Etnografskog muzeja u Zagrebu 2 (3–4): 2–10.

Бабић, Сташа. 2008. Грци и други. Античка перцепција и перцепција антике. Београд: Clio.

Бижић-Омчикус, Весна. 2006. Нико Жупанич у Етнографском музеју у Београду. Гласник Етнографског музеја у Београду 70: 155–165.

Влаховић, Петар. 1987a. „Живот и рад др Ника Жупанића“. У Писци наше етнологије и антропологије, ур. Петар Влаховић, 146–151. Београд: Филозофски факултет.

Влаховић, Петар. 1987b. „Жупанићев допринос проучавању етногенезе балканских народа“. У Писци наше етнологије и антропологије, ур. Петар Влаховић, 152–157. Београд: Филозофски факултет.

Влаховић, Петар. 2006. Етногенеза балканских народа у научном делу професора Ника Жупанича. Гласник Етнографског музеја у Београду 70: 131–140.

Гарашанин, Милутин и Јован Ковачевић. 1950. Преглед материјалне културе Јужних Словена. Београд: Просвета.

Герсин, K. (псеудоним) 1903. Маћедонија и турски проблем. Београд: Савић и комп.

Дворниковић, Владимир. 2000. [1939.] Карактерологија Југословена. Београд: Просвета.

Душковић, Весна. 2006. „Београдске године“ Ника Жупанича. Гласник Етнографског музеја у Београду 70: 141–154.

Жупанић, Нико. 1907. Систем историјске антропологије балканских народа. Старинар н.р. II: 167–189.

Жупанић, Нико. 1908. Систем историјске антропологије балканских народа. Старинар н.р. III: 1–70.

Жупанић, Нико. 1909. Ка историји промене спољашности балканских народа (Одговор г. Јовану Радонићу). Старинар н.р. IV: 101–118.

Жупанић, Нико. 1910. Извештај о антрополошком и палеоетнолошком раду у Народном музеју и екскурзија у Белој Крањској. Годишњак СКА 23: 207–228.

Жупанић, Нико. 1911. Тројанци и Аријевци: прилози преисторији и палеоетнологији Мале Азије, Егеје и Балканског полуострва. Глас СКА 86: 167–291.

Жупанић, Нико. 1913. Понтијски Бугари. Прилог антропологији Добруџе. Просветни гласник 34, 967–980.

Жупанић, Нико. 1927. Антрополошки оцрт Николе П. Пашића и Миленка Р. Веснића. Etnolog – Glasnik Kraljevskeg etnografskeg muzeja v Ljubljani 1: 74–83.

Ковачевић, Иван. 2001. Историја српске етнологије II. Правци и одломци. Београд: Српски генеаолошки центар.

Микић, Живко. 1998. О интердисциплинарности у српској археологији са посебним освртом на физичку антропологију. Гласник САД 14: 263–269.

Михајловић, Владимир В. 2011. Канонски лепо – естетски критеријуми и генеза расизма. Етноантрополошки проблеми 6 (3): 625–640.

Палавестра, Александар. 2011a. Културни контексти археологије. Београд: Филозофски факултет.

Палавестра, Александар. 2011b. У служби континуитета. Етно-археологија у Србији. Етноантрополошки проблеми 6 (3): 579–594.

Срејовић, Драгослав. 2001. „Милоје М. Васић, творац српске археолошке науке“. У Драгослав Срејовић, Искуства прошлости, 213–218. Београд: Ars Libri.

Downloads

Published

2012-09-17

How to Cite

Milosavljević, Monika. 2012. “Niko Županić and Historical Anthropology of the Balkan Peoples”. Etnoantropološki Problemi / Issues in Ethnology and Anthropology 7 (3):681-708. https://doi.org/10.21301/EAP.v7i3.5.