Contribution à l'étude de la scène de l'Hospitalité d’Abraham dans l'art chrétien d’Orient – aspect programmatico-symbolique de la scène
DOI :
https://doi.org/10.21301/eap.v19i2.12Mots-clés :
Hospitalité d’Abraham, art chrétien d’Orient, art serbe médiéval, programme peint, signification, ancien réfectoire du monastère de Sainte-Catherine sur le Sinaï, parecclésion de Dragutin (Đurđevi Stupovi), Dragaljevci, BoboševoRésumé
Dans le travail sont analysés des exemples choisis de la composition Hospitalité d’Abraham dans l’art chrétien d’Orient et serbemédiéval du point de vue de sa signification (l’ancien réfectoire du monastère de Sainte Catherine sur le Sinaï, le parecclésion deDragutin à Đurđevi Stupovi, l’Église de Notre-Dame à Dragaljevci et celle de Saint Dimitri à Boboševo). Ce qui est examiné, c’est ladépendance de la symbolique de cette scène par rapport à la position qu’elle occupe dans le programme peint du temple c’est-à-direau lieu où elle a été peinte. En fonction du contexte dans lequel cet événement est représenté dans l’art, il porte une significationdifférente ou plus précisément des nuances différentes de signification. Des exemples choisis de la scène d'Hospitalité d’Abrahamsont dans ce travail mis dans le contexte spécifique d’idées à l’aide des analogies programmatiques et idéiques appropriées et de l’analyse du lieu de représentation de la scène dans les monuments évoqués. En ce sens, un accent particulier dans ce travail est missur l’exemple de la scène d’Hospitalité d’Abraham dans le parecclésion du roi Dragutin à Đurđevi Stupovi.
Téléchargements
Références
Alpatov, Michel. 1927. “La Trinité dans l’art byzantine l’icone de Roublev. Études comparatives“. Échos d’Orient 26:150–186.
Altripp, Michael. 1998. Die Prothesis und ihre Bildausstattung in Byzanz unter besonderer Berücksichtigung der Denkmäler Griechenlands. Frankfurt am Main: Peter Lang.
Altripp, Michael. 2022. “Die Rezeption trinitarisch interpretierter Texte der Altern Testamentes in der Byzantinischen Kunst”. Zbornik radova Vizantološkog instituta 59: 251–265.
Atiya, Aziz S. 1952 (Oct. 15). “The Monastery of St. Catherine and the Mount Sinai Expedition”. Proceedings of the American Philosophical Society 96: 578–586.
Babić, Gordana. 1969. Les chapelles annexes des églises byzantines. Fonctiond litugiques et programmes iconographiques. Paris: Klincksieck.
Bogoevska Capuano, Saška. 2015. Les églises rupestres de la région des lacs d’Ochrid et de Prespa. Turhout: Bropols.
Charalambos Mouriki, Ntoula. 1964. «Ē parastasis tēs Philoxenias tou Avraam se mia eikona tou Byzantiou mouseiou (pin. 33–39)». Deltion tēs Christianikēs Archaeologikēs Hetaireias 3 (Periodos 4): 87–114.
Cruikshank Dodd, Erica. 2004 Medieval Painting in the Lebanon. Wiesbaden: Reichert.
Davidov Temerinski, Aleksandra. 1995. “Ciklus Strašnog suda”. U Zidno slikarstvo Dečana. Građa i studije. uredio Vojislav J. Đurić. (191–211). Beograd: SANU.
Dimitrova, Elizabeta. 2002. Manastir Matejče. Skopje: Centar za kulturno i duhovno nasledstvo, Kalamus.
Dresken Weiland, Jutta. 2016. Die früchristlichen Mosaiken von Ravenna. Bild und Bedeutung. Regensburg: Schnell und Steiner.
Gabelić, Smiljka. 1991. Ciklus arhanđela u vizantijskoj umetnosti. Beograd: SANU, Filozofski fakultet, Institut za istoriju umetosti.
Garidis, Miltiadis. 1985. Études sur le Jugement dernier post-byzantin du XVe à la fin du XIXe siècle. Iconographie, esthétique. Thessalonique: Hetaireia Makedonikōn Spoudōn.
Gavrilović, Anđela. 2019a. „Prilog proučavanju ikonografije i značenja predstava Sunca i Meseca u vizantijskoj i srpskoj srednjovekovnoj umetnosti sa posebnim osvrtom na nebeska svetila u crkvi Svetog Nikole u Pelinovu (1716/1717)“. Etnoantropološki problemi 14.1: 362–380.
Gavrilović, Anđela. 2019b. “Representations of Sun and Moon in the Monastery of Zavala and the Reasons of Their Depiction”. Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti 47: 57–67.
Gerov, Georgi. 2002. “La peinture monumentale en Bulgarie pendant la deuxième moitié du XV-ième – début du XVI-ème siècle. Nouvelles données”. Topics in Post-Byzantine Painting: In Memory of Manolis Chatzidakis: Conference Proceedings, 28–29 May 1999. Edited by Eugenia Drakopoulou (141–177). Athens: Christianikē Archaiologikē Etaireia; Institouto Neoellenēkōn Ereunōn/Ethniko Idryma Ereunōn.
Gerov, Georgi. 2005. „Freski 1476 goda v nartekse cerkvi Dragalevskogo monastiria“. U Drevnerusskoe i postvizantiiskoe iskusstvo. Vtoraya polovina XV–načalo XVI veka. K 500-letiu rospisi sobora Roždestva Bogorodici Ferapontova monastiria. Redaktor Lev Isaković Lifšic (65–75). Moskva: Severni Palomnik.
Đorđević, Ivan. 1998. Kapela kralja Dragutina u Đurđevim Stupovima. Račanski zbornik 3: 48–57 [= Đorđević, Ivan. 2008. „Kapela kralja Dragutina u Đurđevim Stupovima“. U Ivan M. Đorđević. Studije sprske srednjovekovne umetnosti (264–269). Beograd: Zavod za udžbenike].
Đurić, Vojislav J. 1967. „Istorijske kompozicije u srpskom slikarstvu srednjeg veka i njihove književne paralele (nastavak)“. Zbornik radova Vizantološkog instituta 10: 121 –148.
Kádár, Zoltan. 1975. “À propos des representations de la Philoxénie d’Abraham sur les mosaïques des Ve –VIe siècles”. Zograf 6: 5–7.
Kalopisi Verti, Sophia. 1975. Die Kirche der Hagia Triada bei Kranidi in der Argolis (1244). Ikonographische und stilistische Analyse der Malereien. München: Institut für Byzantinistik und Neugriechische Philologie der Universität.
Kötzsche Breitenbruch, Lieselotte. 1976. Die neue Katakombe an der Via Latina in Rom. Untersuchungen zur Ikonographie der alttestamentlichen Wandmalerei (Jachrbuch für Antike und Christentum. Ergänzungsband 4). Münstair: Aschendorf Verlag.
Куюмджиева, Маргарита. 2010. „Функционална специфика на старозаветните сцени в късносредновековната църковна живопис: Гостоприемството на Авраам“. У От Честния пояс на Богородица до коланчето за рожба : Изследвания по изкуствознание и културна антропология в чест на проф. Елка Бакалова. Редактиран от Мила Сантова (167–178). София: Агата.
Kuyumdzhieva, Margarita. 2019. “Revisiting a Hypothesis: Abraham’s Hospitality as Icon Above the Doors of Late Medieval Iconostasis”. In Marginalia. Art Readings. Thematic Peer-reviewed Annual in Art Studies, Vol. I–II, edited by Ivanka Gorgeva and Elissaveta Moussakova. (191–205). Institute of Art Studies: BAS.
Kuюmdžieva, Margarita. 2020. Likъt na Boga. Izobraženiяtana Sveta Troica v pravoslavnoto izkustvo. Sofiя: Institut za izsledvane na izkustvata
Lasareff, Viktor. 1959 (déc.). „La Trinité d’André Rublov“. Gazette des Beaux-Arts 54: 282–300.
Lucchesi Palli, Elisabetta. 1968. „Art. Abraham“. U Lexikon der Christliche Ikonographie. Band 1. herausgegeben von Engelbert Kirschbaum et al. (20–35). Rom etc.: Herder.
Malitskiĭ, Nikolay. 1928. „K istorii kompozitsii vethozavetnoĭ Troitsy“. Seminarium Kondakovianum 2: 33–45.
Marinković, Čedomila. 2007. Slika podignute crkve. Predstave arhitekture na ktitorskim portretima u srpskoj i vizantijskoj umetnosti. Beograd: Princip Bonart Pres; Kragujevac: Centar za istraživanja SANU i Univerziteta.
Marković, Miodrag. 2015. Sveti Nikita kod Skoplja. Zadužbina kralja Milutina. Beograd: Službeni glasnik; Filozofski fakultet, Institut za istoriju umetnosti.
Madžarević, Gradimir. D. 2002. „Trojica“. U Enciklopedija pravoslavlja. uredio Dimitrije M. Kalezić (1953–1954). Beograd: Savremena administracija.
Millet, Gabriel and Anatole Frollow. 1954. La peinture du Moyen Âge en Yougoslavie (Serbie, Macédoine et Monténégro). Fasc. 1. Paris: E. de Boccard.
Milošević, Desanka i Jovan Nešković. 1983. Đurđevi Stupovi u Starom Rasu. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
Nešković, Jovan. 1984. Đurđevi Stupovi u Starom Rasu. Postanak arhitekture crkve Svetog Đorđa i stvaranje raškog tipa spomenika u arhitekturi srednjovekovne Srbije. Kraljevo: Zavod za zaštitu spomenika.
Paliouras, Athanasios D. 1990. “Wall Paintings”. In Sinai. Treasures of the Monastery of Saint Catherine. edited by Konstantinos A. Manafis (68–90). Athens: Ekdotike Athenon.
Pavlović, Dragana. 2012. „Zidno slikarstvo gradačkog katolikona. Popis fresaka i zapažanja o pojedinim programskim osobenostima“. Zograf 36: 89–108.
Pavlović, Dragana. 2023. „Predstave na potrbušju zapadnog luka u Bogorodičinoj crkvi u Gradcu“. Niš i Vizantija 21: 265–281.
Penkova, Biserka. 2010. „K ideinija kontekst na Strašnija sd v blgarskite pametnici ot XVI-XVII vek. Sptstvašti temi“. U Ot Česnija pojas na Bogorodica do kolančeto za rožba. Izsledovanija po izkustvoznanie i kulturna antropologija V čest na prof. Elka Bakalova (From the Holy Girdle of the Theotokos to the Fertility Belt. Studies in Art History and Cultural Anthropology in Honour of Prof. Elka Bakalova). Pod redakcijata na Mila Santova et al. (47–59). Izsledovaniia po izkustvozvanie i klturna antropologiia v čest na prof. Elka Bakalova. Sofia: Agata-a-.
Petković, Sreten. 2009. Crkva Svetog Nikole Pelinovo - Grbalj. Grbalj: Srpska pravoslavna crkvena opština Grbaljska – Grbalj.
Petković, Vladimir. 1950. Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda. Beograd: Naučna knjiga.
Popović, Danica. 1991. „Grob arhiepiskopa Danila II“. U Arhiepiskop Danilo II i njegovo doba. Međunarodni naučni skup povodom 650 godina od smrti. Decembar 1987. uredio Vojislav J. Đurić (329–342). Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Popović, Danica. 1992. Srpski vladarski grob u srednjem veku. Beograd: Filozofski fakultet, Institut za istoriju umetnosti.
Popović, Danica. 2000. „Kult kralja Dragutina –monaha Teoktista“. Zbornik radova Vizantološkog instituta 38: 309–326 (=Popović, Danica. 2006. „Kult kralja Dragutina – monaha Teoktista“. U Popović Danica. Pod okriljem svetosti. Kult srpskih vladara i relikvija u srednjovekovnoj Srbiji (121–142). Beograd: Balkanološki institut SANU .
Popović, Miroslav. 2020. Stefan Dragutin – Verska politika i kult. Prilozi za biografiju. Priština [tj.] Leposavić: Institut za srpsku kulturu.
Radojčić, Svetozar. 1982. „Prilozi za istoriju najstarijeg ohridskog slikarstva“. U Odabrani članci i studije 1933–1978. Svetozar Radojčić (109–127). Beograd: Izdavački fond Jugoslavija; Novi Sad: Matica srpska.
Radojčić, Svetozar. 19972 (1934). Portreti srpskih vladara u srednjem veku. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
Rosi, Korina. 2007. Blaga manastira Svete Katarine. Novi Sad: Pravoslavna reč (= Rossi, Corinna. 2006. Treaures of the Monatery of Saint Catherine. Vercelli – New York, White Star).
Saltykov, Aleksandr, Aleksandrovič. 1984. „Ikonografija Troicii Andreja Rubljeva“. U Drevnerusskoe iskusstvo XIV–XV веков. uredila Olga Ilinična Podobedova (77–85). Moskva: Nauka.
Simić Lazar, Draginja. 1985. „Ikonografija Strašnog suda u crkvi Sv. Petra i Pavla u Tutinu“. Saopštenja 17: 167–173.
Spatharakis, Ioannis. 2001. Dated Byzantine Wall Paintings of Crete. Leiden: Alexandros Press.
Subotić, Gojko. 1980. Ohridska slikarska škola XV veka. Beograd: Filozofski fakultet, Institut za istoriju umetnosti.
Todić, Branislav. 1998. Srpsko slikarstvo u doba kralja Milutina. Beograd: Draganić.
Tomić, Oliver. 1998. „Likovi kralja Dragutina u srpskom srednjovekovnom slikarstvu“. Račanski zbornik 3: 68–90.
Vasileski, Aleksandar. 2014. Postvizantiski pretstavi na Strašniot sud ot RS Makedonija: Idejna osnova, likovni izvori i ikonografska analizа. Skopje:Filozofski fakultet (magistarska teza, rukopis) = Vasileski, Aleksandar. 2022. Postvizantiski pretstavi na Strašniot sud ot RS Makedonija: Idejna osnova, likovni izvori i ikonografska analiza. Prilep: Menelaj: Institut za slovenska kultura.
Vojvodić, Dragan. 2005. Zidno slikarstvo crkve Svetog Ahilija u Arilju. Beograd: Stubovi Kulture.
Vojvodić, Dragan. 2007. „Od horizontalne ka vertikalnoj slici Nemanjića“. Zbornik radova Vizantološkog instituta 44: 295–312.
Vojvodić, Dragan. 2011. „Skit Uspenja Bogorodičinog u Belaji“. U Dečanska pustinja. Skitovi i kelije manastira Dečana (57–129). Danica Popović, Todić, Branislav i Dragan Vojvodić, Beograd: Međunarodni odbor SANU za proučavanje Kosova i Metohije.
Vojvodić, Dragan. 2023a. „Živopis katolikona“. U Marković, Miodrag i Dragan Vojvodić. Đurđevi Stupovi u Rasu (67–127). Novi Sad: Platoneum.
Vojvodić, Dragan. 2023b. „Zidno slikarstvo paraklisa kralja Dragutina“. U Marković, Miodrag i Dragan Vojvodić. Đurđevi Stupovi u Rasu (129–165). Novi Sad: Platoneum.
Von Stritzky, Maria Barbara. 1998. „Die Darstellung der Philoxenie an der südlichen Langhauswand von Santa Maria Maggiore in Rom“. Römische Quartalschrift für christliche Altertumskunde und Kirchengeschichte 93: 200–214.
Vzdornov, Gerold, Ivanovič. 1976. Freski Feofana Greka v cerkvi Spasa Preobraženiĭa v Novgorode: k 600-letiĭu sušestvovaniĭa fresok 1378–1978. Moskva: Iskusstvo.
Yiannias, John, “The Palaeologan Refectory Program at Apollonia: Pictorial, Spiritual, and Cultural Life in Byzantium during the Fourteenth and Fifteenth Centiries”. In The Twilight of Byzantium: Aspects of Cultural and Religious History in the Late Byzantine Empire. Edited by Slobodan Ćurčić and Doula Mouriki (161–186). Princeton: Princeton University Press.
Wessel, Klaus. 1966. „Abraham“. U Reallexikon zur byzantinischen Kunst. Band 1. herausgegeben von Engelbert Kirschbaum et al. (18–22). Rom etc.: Herder.
Živković, Branislav. 1984. Manastir Sopoćani. Crteži fresaka. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
Živković, Miloš. 2019. Najstarije zidno slikarstvo Bogorodičine crkve u Studenici i njegova obnova u XVI veku. Beograd: Filozofski fakultet (neobjavljena doktorska disertacija).
Téléchargements
Publiée
Comment citer
Numéro
Rubrique
Licence
Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
