Objets ou récits. Collections archéologiques en Serbie : l'époque des artefacts
DOI :
https://doi.org/10.21301/EAP.v10i3.2Mots-clés :
archéologie muséale, Serbie, Musée national, collections de musée, approche historico-culturelle, interprétationRésumé
Aujourd'hui en Serbie il existe plus de 60 musées et de collections qui possèdent des vestiges et des objets archéologiques et qui offrent une image publique, constamment présente, des résultats du développement de la discipline archéologique chez nous, de ses cadres théoriques et approches, et avant tout, donnent une interprétation officielle du passé. En dépit du fait que les expositions – permanentes et temporaires – représentent le forum muséal le plus visible et le principal médium de l'exposition, qui offre des représentations officielles du passé, construit des mémoires, forme des valeurs et des positions, elles font rarement l'objet de considérations d'un point de vue critique. Les particularités des collections du Musée national après la Deuxième Guerre mondiale, qui continue à être le paradigme de l'archéologie muséale en Serbie, ainsi que des autres collections archéologiques et des expositions thématiques en Serbie, sont l'objet d'une recherche poussée. L'on revient à la question si les changements dans la théorie archéologique, et particulièrement en muséologie, ont transformé la pratique des conservateurs de musée et les musées eux-mêmes, si se sont opérées les transformations des concepts archéologiques dominants et profondément ancrés, ainsi que le changement, peut-être plus vital pour l'archéologie muséale, des missions du musée. Le contexte interprétatif continue à être complètement fondé sur l'approche historico-culturelle et l'idée de la continuité, et le passé est présenté par des raretés et des performances extraordinaires, généralement esthétisé. Il est possible de mesurer le chemin parcouru entre les musées archéologiques comme institutions de recherche aux connaissances incontestables, temples du savoir et sanctuaires du passé dans lesquels le national entre progressivement dans le focus, et d'autre part, institutions culturelles marginalisées qui tentent de devenir pertinentes pour la communauté dans laquelle elles se trouvent.
Téléchargements
Références
Адамовић, Д. 1966. Хиљаде година уметности у – витринама. Политика, 3. јул 1966.
Андрејевић-Кун, Нада. 1948. Задаци музеја у новим друштвеним условима у нашој земљи. Музеји 1: 1–4.
Блануша, Евгенија. 2004. Изложбена делатност Народног музеја у Београду 1997–2002. Београд: Народни музеј.
Богосављевић–Петровић, Вера. 1992. Окресана камена индустрија са насеља Дивље поље. Краљево: Народни музеј Краљево.
Бошковић, Ђурђе. 1983. „Развој археолошке науке после ослобођења”. У Споменица Српског археолошког друшта, 1883–1983, ур. М. Гарашанин, 41–75. Београд: Српско археолошко друштво.
Влахо, Б. 1963. Нови потези Народног музеја. У разговору с управником Народног музеја др Лазаром Трифуновићем. Београдска недеља, 3. март 1963.
Гавриловић, Љиљана. 2007. Култура у излогу: ка новој музеологији. Београд: Етнографски институт (Посебна издања књига 60).
Гавриловић, Љиљана. 2009. О политикама, идентитетима и друге музејске приче. Београд: Етнографски институт (Посебна издања књига 65).
Гарашанин, Драга. 1952. „Преисториска археологија”. У Народни музеј Београд 1952, 7–13. Београд: Народни музеј.
Гарашанин, Драга. 1979. „Праисторијска археологија”. У Народни музеј Београд. Водич (друго издање), 7–22. Београд: Народни музеј.
Гојгић, Александра. 2013. „Преглед археолошких истраживања 1956–2012”. У Споменица Народног музеја у Чачку 1952–2012, 29–144. Чачак: Народни музеј Чачак. (Посебна издања Књ. 7)
Дмитровић, Катарина. 2013. „Одељење за археологију”. У Споменица Народног музеја у Чачку 1952–2012, 113–128. Чачак: Народни музеј Чачак. (Посебна издања Књ. 7)
Ђорђевић, Биљана, Весна Радић, , Татјана Цвјетићанин. 2005. Археолошка делатност Народног музеја. Зборник Народног музеја 18/1: 11–28.
Живановић, Катарина Д, Гордана Т. Грабеж. 2011. Евалуација као основ за квалитетну интерпретацију наслеђа: оцењивање успешности изложбе Винча – праисторијска метропола. Гласник Српског археолошког друштва 26 (2010): 187–194.
Јовановић, Игор. 2013. Нова стална археолошка поставка Музеја рударства и металургије у Бору. Зборник радова Музеја рударства и металургије Бор 13/15: 177–183.
Круљац, Весна. 2009. Лазар Трифуновић, Протагонист и антагонист једне епохе. Београд: Народни музеј.
Мано-Зиси, Ђорђе. 1952. „Античка култура“. У Народни музеј Београд 1952, ур. Вељко Петровић, 14–26. Београд: Народни музеј.
Мано Зиси, Ђорђе. 1965. Стодвадесет година постојања и двадесет послератних година Народног музеја у Београду. Годишњак града Београда XI–XII (1964–65): 343–360.
Мано-Зиси, Ђорђе, Поповић, Љубиша. 1979. „Античка култура”. У Народни музеј Београд. Водич (друго издање), 23–36. Београд: Народни музеј.
Милошевић, Десанка. 1979. „Уметност од XII до краја XVII века”. У Народни музеј Београд. Водич (друго издање), 44–52. Београд: Народни музеј.
Михаиловић, Татјана. 2014. „Одељење за археологију”. У Народни музеј Краљево, ур. Драган Драшковић, Татјана Михаиловић, Сузана Новчић, 37–53. Краљево: Народни музеј Краљево.
Николић, Дубравка (ур.) 2008. Винча – праисторијска метропола, 1908–2008. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду – Народни музеј у Београду – Музеј града Београда – Српска академија наука и уметности.
Петровић, Вељко. 1952. Увод у Народни музеј Београд 1952, ур. Вељко Петровић, 1–6. Београд: Народни музеј.
Поповић, Владимир. 1996. Изложбена активност Народног музеја у Београду 1991–1996. Београд: Народни музеј.
Поповић, Владимир, Неда Јевремовић. 1994. Народни музеј у Београду 1884–1994. Београд: Народни музеј.
Поповић, Ивана, Бојана Борић-Брешковић (ур.) 2013. Константин Велики и Милански едикт, 313. Рађање хришћансства у римским провинцијама на тлу Србије. Београд: Народни музеј.
Поповић, Петар, Ненад Радојчић, Вера Крстић, и Аца Ђорђевић. 2012. Централни Балкан између грчког и келтског света. Кале – Кршевица, 2001–2011. Београд: Народни музеј.
Продановић, Зора. 1982. Изложбена активност Народног музеја у Београду 1945–1980. Београд: Народни музеј.
Продановић, Зора. 1991. Изложбена делатност Народног музеја у Београду 1981–1990. Београд: Народни музеј.
Радовановић, Нада. 1975. Биографија Ђорђа Мано-Зисија. Зборник Народног музеја VIII: 7–8.
Татић-Ђурић, Мирјана. 1979. „Уметност раног средњег века“. У Народни музеј Београд. Водич (друго издање), 37–43. Београд: Народни музеј.
Тимотијевић, Милош. 2013. „Шест деценија рада Народног музеја у Чачку (1952–2012)”. У Споменица Народног музеја у Чачку 1952–2012, Посебна издања Књ. 7, ур. Делфина Рајић, 15–112. Чачак: Народни музеј Чачак.
Ћоровић-Љубинковић, Мирјана. 1952. „Словени“. У Народни музеј Београд 1952, ур. Вељко Петровић, 27–29. Београд: Народни музеј.
Цвјетићанин, Татјана (ур.) 2009. Музеј кнеза Павла. Београд: Народни музеј.
Цвјетићанин, Татјана (ур.) 2011. Водич кроз културу Лепенски вир. Београд: Народни музеј.
Téléchargements
Publiée
Comment citer
Numéro
Rubrique
Licence

Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.


