Upravljanje osećanjima pripadanja

Antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u Ustavu Republike Srbije

Apstrakt

Te­ma ra­da je kri­tič­ko pre­i­spi­ta­va­nje ide­je kul­tu­re ko­ja je nor­mi­ra­na naj­vi­šim po­li­tič­ko-prav­nim do­ku­men­tom Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Po­la­zim od pret­po­stav­ke da uko­li­ko je u Ustav, kao "ute­me­lju­ju­ći prav­ni i po­li­tič­ki do­ku­ment jed­ne dr­ža­ve", in­kor­po­ri­ran kon­cept ljud­skih pra­va i, na­ro­či­to, ma­njin­skih pra­va (kao po­seb­no iz­dvo­je­nih i za­šti­će­nih), nji­me je nor­mi­ra­na od­re­đe­na ide­ja, od­no­sno kon­cept o to­me ka­kva kul­tu­ra je­ste ili tre­ba da bu­de. Ana­li­za uka­zu­je na tri osnov­na pro­ble­ma ko­ja pro­is­ti­ču iz pi­sa­nja o kul­tu­ri u Usta­vu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je iz 2006. go­di­ne. Pr­vo, kon­cept kul­tu­re ko­ri­šćen u Usta­vu po­či­va na sta­roj an­tro­po­lo­škoj ide­ji kul­tu­re kao za­o­kru­že­ne, ho­mo­ge­ne i auten­tič­ne ce­li­ne. Ova­kva ide­ja kul­tu­re no­si ve­li­ki po­ten­ci­jal za stva­ra­nje dru­štve­nih su­ko­ba. Dru­go, na­či­ni upra­vlja­nja kul­tur­nim pri­pa­da­nji­ma ni­su pa­žlji­vo pro­mi­šlje­ni. Pi­sci Usta­va ni­su po­nu­di­li me­ha­ni­zme za raz­re­še­nje mo­gu­ćih kul­tur­nih su­ko­ba u ko­ji­ma sve su­ko­blje­ne stra­ne po­štu­ju ustav­na re­še­nja. Tre­će, u Usta­vu su ne­pa­žlji­vo spo­je­ne te­ze li­be­ral­ne i mul­ti­kul­tur­ne po­li­ti­ke iden­ti­te­ta. Kom­bi­no­va­nje ide­je o slo­bod­nim i rav­no­prav­nim gra­đa­ni­ma sa pri­zna­njem po­seb­nih kul­tur­nih ma­njin­skih pra­va zah­te­va raz­vi­ja­nje spe­ci­fič­nog si­ste­ma za pre­va­zi­la­že­nje nji­ho­vih pro­tiv­reč­no­sti. Ta­kav si­stem ni­je Usta­vom po­nu­đen.