Stvaranje romskih etničkih grupa: izmišljanja tradicija

Apstrakt

Stva­ra­nje i zamišljanje tra­di­ci­ja, na­ci­ja i et­nič­kih gru­pa ne pred­sta­vlja no­vi pro­blem u antro­po­lo­gi­ji kao na­u­ci: ta­kav kre­a­ci­o­ni­zam pot­po­mog­nut od stra­ne an­tro­po­lo­ga i osta­lih na­uč­ni­ka i pro­u­ča­va­nih za­jed­ni­ca po­sto­ji od ka­da po­sto­ji i antro­po­lo­gi­ja, a ipak ta­kvi pro­ce­si osta­ju ne­do­volj­no pro­u­če­ni. Naj­ve­ći pro­blem zamišljenih tra­di­ci­ja/kul­tu­ra je pred­sta­vlja­nje i raz­u­me­va­nje ta­kvih tra­di­ci­ja van na­uč­nih di­sci­pli­na: ka­da od­ređe­na gru­pa iz­mi­sli sop­stve­nu tra­di­ci­ju, uz po­moć dru­gih ko­ji ni­su deo te od­re­đe­ne gru­pe, iz­mi­šlje­na tra­di­ci­ja ne­mi­nov­no po­sta­je deo asi­me­trič­nih od­no­sa mo­ći. Et­nič­ke tra­di­ci­je Ro­ma/Ci­ga­na pred­sta­vlja­ju do­bar kon­tekst u kojem se ova­kvi pro­ce­si mo­gu pro­u­ča­va­ti. Ro­mi su pri­sut­ni u Evro­pi još od sred­njeg ve­ka, te se ta­ko mo­gu na­zva­ti jed­nim od evrop­skih na­ro­da. Rom­ske i ne-rom­ske po­pu­la­ci­je su ži­ve­le jed­ne po­red dru­gih to­kom ne­ko­li­ko ve­ko­va, ali je obo­stra­no is­ku­stvo vi­še ne­go ne­za­do­vo­lja­va­ju­će. Et­ni­ci­tet Ro­ma je po­stao ve­o­ma slo­že­no i ospo­ra­va­no pi­ta­nje za­hva­lju­ju­ći, pre sve­ga, dru­štve­nim i sre­din­skim uslo­vi­ma ko­je su Ro­mi za­te­kli po dol­as­ku u Evro­pu, na­ro­či­to na Bal­ka­nu. Ve­ći­na Ro­ma se da­nas ne sma­tra pri­pad­ni­ci­ma jed­ne uje­di­nje­ne i ho­mo­ge­ne et­nič­ke gru­pe, već se iden­ti­fi­ku­je sa pod­gru­pom-ple­me­nom iz ko­je po­ti­če, a či­ja re­li­gi­ja i je­zik naj­vi­še za­vi­se od lo­ka­ci­je i okol­no­sti. Ne po­sto­ji ja­sna svest o je­din­stvu rom­skog na­ro­da: mno­gi Ro­mi ne na­zi­va­ju se­be Ro­mi­ma, i od­bi­ja­ju sva­ku ve­zu sa rom­skih na­ro­dom. Et­nič­ka mi­mi­kri­ja i iz­mi­šlje­ni (pre­fe­ri­ra­ni) iden­ti­tet ka­rak­te­ri­šu rom­sku po­pu­la­ci­ju u Sr­bi­ji. Kon­struk­ci­ja no­vog et­nič­kog iden­ti­te­ta i no­ve tra­di­ci­je če­sto je u su­prot­no­sti sa isto­rij­skim po­da­ci­ma, ali to ne­ma ni­ka­kvog uti­ca­ja na for­mi­ra­nje i pri­hva­ta­nje ovih no­vih iden­ti­te­ta, ka­ko od stra­ne sa­mih Ro­ma ta­ko i od stra­ne me­đu­na­rod­nih či­ni­la­ca. No­tor­ni pri­mer ova­kve iz­mi­šlje­ne tra­di­ci­je je po­ja­va egip­ćan­ske za­jed­ni­ce u Sr­bi­ji i na Ko­so­vu. Kre­i­ra­nje iden­ti­te­ta Ro­ma Egip­ća­na po­če­lo je pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, uz po­moć na­uč­ni­ka raz­li­či­tih pro­fi­la, slo­bod­nih an­tro­po­lo­ških in­ter­pre­ta­ci­ja, zva­nič­ni­ka i sa­mih Ro­ma. Naj­va­žni­je pi­ta­nje za an­tro­po­lo­gi­ju ta­ko po­sta­­je pi­t­a­n­je kul­tur­n­e ­re­­al­no­sti i in­te­r­p­re­ta­­ci­je­ an­tro­po­­l­o­­ških po­d­a­ta­ka.