Конфликтна читања бруталности касног комунизма - Случај серије Реч дечака

Apstrakt

Током 2023 године у Русији је снимљена, а затим и емитована серија Реч дечака, крв на асфалту, која је изазвала огромну пажњу, како  у самој земљи, тако и у суседним државама, укључујући и Украјину. Повод за анализу су различите и често директно супротстављене оцене и облици рецепције који су се појавили током емитовања. Серија обрађује малолетнички криминал у доба перестројке. Заснована је на реално постојећем материјалу, односно на такозваном казањском феномену малолетничких криминалних банди које су постојале од почетка седамдесетих година у престоници Татарстана. Серија је инспирисана истоименом књигом Роберта Гараева, бившег припадника једне од тих банди. Има осам епизода, уз то што је последња добила две верзије. Аутор најпре разјашњава читаву историју тзв. пацана, јунака ове серије, као и академску обраду тог феномена, чиме се стиже до саме серије. Она је настала у доба украјинског рата и носи снажан печат вредности које се афирмишу у борбеним формацијама, како у бандама тако и у војсци. Читав тај систем вредности и поглед на свет, обележен и снажним маскулинизмом, доживљава се као опозиција до тада доминантној владавини кича, конзумеризма и хедонизма и чини се да је управо због тога атрактиван за велики број младих и средовечних људи у свим поменутим земљама. Но, с друге стране, огромна популарност серије и њено преливање на друштвене мреже, у јавни дискурс и животе људи, изазвали су опречне реакције чак и међу припадницима исте политичке елите у Русији. Аутор покушава да прикаже ова различита и супротстављена читања истог феномена поп културе и реакције појединачних политичких центара моћи на последице које серија оставља у практичном животу. Показује се да чак и друштва која су у рату попут Русије и Украјине, остају везана за исти културни и антрополошки круг.