Неке карактеристике филозофског наслеђа Ивана Вуковића

Apstrakt

У раду истражујемо одређене карактеристике филозофског опуса Ивана Вуковића. Усредсређујемо се на неке од формалних, методолошких и стилских аспеката једног броја његових радова. Извори истраживања се састоје од седам научних радова и две књиге. Формалне карактеристике које смо истраживали у Вуковићевим радовима су: примена компаративног метода, слободан есејистички жанр и стилистичке особености. У раду полазимо од Шопенхауеровог (Schopenhauer) гледишта да, за процену духовне вредности дела неког аутора, није примарно важно знати о чему је или шта је мислио, већ како је мислио, при чему стил одсликава квалитативна својства мишљења. Циљ нашег рада је да се утврде неке од карактеристика Вуковићевог филозофског наслеђа и да се ситуирају у одређену теоријску перспективу. Испитивани текстови показују да је Вуковић унапредио примену компаративне методе у филозофским истраживањима и, тиме, афирмисао својеврсну филозофску компаративистику у нашем филозофском миљеу. Даље, Вуковић је реафирмисао жанр слободног филозофског есеја, жанр који се, можда, не уклапа у норме академске библиометриjе, али који афирмише развој слободне, неспутане филозофске мисли, вођене личним идејама и мишљењем. Коначно, бригом о стилу, љубављу према култивисаном, рестриктивном и уздржаном језичком изражавању, Вуковић је пружио висок, квалитативни, естетски критеријум академског писања. Вуковићева истраживачка интересовања, и теме радова и књига, сведоче да је он био фигура фундаменталног посредовања између великих, сложених и компликованих филозофских питања и проблема обичног, свакодневног језика и културног живота у целини.