Теорије о настанку Септуагинте
DOI:
https://doi.org/10.21301/eap.v16i1.11Ključne reči:
Септуагинта, превод, текст, пра-текст, таргуми, закон, Александрија, Јудеја, синагогаApstrakt
У раду су представљене и критички процењене научне теорије које се баве питањем настанка Септуагинте. Две основне теорије које се тичу начина настанка превода јесу теорија пра-текста и теорија таргума. Теорија пра-текста и данас представља основу текстолошке методологије. Остале теорије се више тичу разлога настанка превода. Две најзаступљеније су теорија богослужбеног порекла и теорија кодификације. Прва од ове две је знатно раширенија и има своје различите варијације. Треће питање које је у фокусу проблема настанка Септуагинте тиче се порекла превода. Историјски извори и највећи број научника сматрају да је превод у основи настао у Александрији. Једна од теорија која се супротставља овом мишљењу јесте теорија јудејског порекла. Постоји још обиље издвојених схватања која се крећу у поменутим координатама. На крају се указује на два принципа која су и даље присутна у истраживању. Први, унутрашња критика, заснована на анализи самог превода, и други, истраживање спољашњих извора, а оба могу пружити још неку важну информацију.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Hieronymus. Praefatio in Paralipomenon. PL 28.
Bickerman, Elias. 1959. „The Septuagint as a Translation“. Proceedings of the American Academy for Jewish Research No. 28, 1–39.
Bickerman, Elias. 1976. Studies in Jewish and Christian History I. Leiden: Brill.
Boyd-Taylor, Cameron. 1998. “A Place in the Sun: The Interpretative Significance of LXX-Psalm 18: 5c”. Bulletin of the International Organization for Septuagint and Cognate Studies, 31.
de Lagarde, Paul Anton. 1863. Anmerkungen zur griechischen Übersetzung der Proverbien. Leipzig: F.A.Brockhaus.
de Lagarde, Paul Anton. 1883. Librorum Veteris Testamenti canonicorum pars prior graece. Göttingen.
Dines, Jennifer. 2004. The Septuaginta. London/New York: T& T Clark.
Dorival, Gilles. 2010. “New light about the origin of the Septuagint?” In Die Septuaginta – Texte, Theologien, Einflüsse, 2. Internationale Fachtagung von Septuaginta Deutsch (LXX. D), Wuppertal: 23–27.7.2008, WUNT 252. Edited by Kraus, W. / Karrer M. in collaboration with M. Meiser, 36–47. Tübingen: Mohr Siebeck.
Gaster, Moses. 1925. The Samaritans: Their History, Doctrines and Literature. London: Oxford University Press.
Greatz, Heinrich. 1891. “The Genesis of the So-colled LXX”. Jewich Quarterly Review 3, 150–156.
Hanhart, Robert. 1972. “Zum Wesen der makedonisch-hellenistischen Zeit Israels”. Wort, Lied and Gottesspruch II. Würzburg: Echter .
Harl, Marguerite. 1986. La Bible d'Alexandrie: 1. La Genèse. Paris: Editions de Cerf.
Jellicoe, Sidney. 1968. Septuagint and Modern Study. Oxford: Oxford University Press.
Jobes, Karen and Moisés Silva. 2000. Invitation to the Septuagint. Grand Rapids: Baker Academic.
Joosten, Jan.(2006. “Le millieu produktuer du Pentateuque grec”. Revues des Etudes Juives No. 165, 349–361.
Kahle, Paul. 1962. Die Kairoer Genisa: Untersuchungen zur Geschichte des hebräischen Bibeltextes und seiner Übersetzungen. Berlin: Academic-Verlag.
Kahle, Paul. 1959. The Cairo Geniza. Oxford: Basil Blackwell.
Kahle, Paul. 1957. “Problems of the Septuagint”. In Studia Patristica I, edited by K. Aland. Berlin: Academic-Verlag.
Katz, Peter. 1949. “Das Problem des Urtextes der Septuaginta”. Theologische Zeitschrift No. 5, 1–24.
Marcos, Natalio Fernandez. 1994a. Scribes and Translators: Septuagint and Old Latin in the Books of Kings. Leiden: E.J.Brill.
Marcos, Natalio Fernandez. 1994b. “The Septuagint Reading of the Book of Job”. In The Book of Job, edited by W. A. M. Beuken. Leuven: Leuven University Press.
Marcos, Natalio Fernandez. 2000. The Septuagint in Context: Introduction to the Greek Versions of the Bible. Leiden: Brill.
Mélèze-Modrzejewski, Joseph. 2001. “The Septuagint as Nomos: How the Torah Became a ‘Civic Law’ for the Jews of Egypt”. In Critical Studies in Ancient Law, Comparative Law and Legal History, edited by Cairns, J.W. and O.F. Robinson. Oxford: Bloomsbury Piblishing.
Orlinsky, Harry. 1989. “The Septuagint and its Hebrew Text”. In The Cambridge History of Judaism, edited by Davies, W.D, and Louis Finkelstein. Cambridge: Cambridge University Press.
Peters, Melvin. 1992. “Septuagint”. ABD No. 5, 1093–1104.
Rösel, Martin. 1998. “The Text-Critical Value of Septuagint-Genesis”. Bulletin of the International Organization
for Septuagint and Cognate Studies No. 31, 62–70.
Rost, Leonhard. 1970. “Vermutungen über den Anlass zur griechischen Übersetzung der Tora”. In Wort, Gebot, Glaube: Beiträge zur Theologie des Alten Testaments, H. J. Stoebe / FS W. Eichrodt / J. J. Stamm / E. Jenni (Hrsg.), 39–44. [Abhandlungen zur Theologie des Alten und Neuen Testaments 59] Zürich: Zwingli Verlag.
Schaper, Joachim. 1995. Eschatology in the Greek Psalter. Tübingen: Mohr Siebeck.
Seeligmann, Isac Leo. 1948. The Septuagint Version of Isaiah: A Discussion of its Problems. Leiden: E.J.Brill.
Sperber, Alexander (1929). Das Alphabet der Septuaginta-Vorlage, Orientalistische Literaturzeitung, 32, 533–540.
Stricker, Bruno. 1956. Der Brief von Aristeas. Amsterdam: Noord-Holland.
Thackeray, Henry St. John. 1923. The Septuagint and Jewish Worship. London: Wipf & Stock Publishers.
Veltri, Giuseppe. 1994. Eine Torah für den König Talmai: Untersuchungen zum Übersetzungsverständnis in der jüdisch-hellenistischen und rabbinistischen Literatur. Tübingen: Mohr Siebeck.
Wutz, Frantz Xaver. 1926. Die Transkriptionen von der LXX bis zu Hieronymus. 42. Gießen: Töpelmann.
Ziegler, Joseph. 1934. “Untersuchungen zur LXX des Buches Isaias”. Alttestamentliche Abhandlungen 12, 3. Münster.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Sva prava zadržana (c) 2021 Rodoljub Kubat
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
