Екокритика и антропоцентризам у роману Пијев живот Јана Мартела

Apstrakt

Роман Јана Мартела Пијев живот, добитника многобројних престижних награда, описан је као „веома храбро дело са дивном средишњом идејом“. Међутим, читаоци и критичари широм света су на различите начине описали ову средишњу идеју. Једни сматрају да се она односи на Пијев однос према тигру, Ричарду Паркеру; други истичу да се роман бави децентрирањем човека у корист животиња; постоје и они који као главну идеју овог романа виде Мартелов необичан опис различитих религија и њихових улога у људском животу. У овом раду се као средишња идеја романа Пијев живот издваја Мартелова екокритика човека, који је склон да себе смести у срж сваке приче, било да је она о животињама или боговима. Прича о Пијевом животу исткана је од многих прича како би се истакла улога фикције у развоју људске личности и како би се темељно испитао однос између људског света, природног света и текста. Иако Мартел сматра да је животињска прича најбоља и најубедљивија, у последњем поглављу се открива да је једина прича у коју људи могу да поверују она у којој су животиње виђене као антропоморфне.