Compatibility of UNESCO and Council of Europe Cultural Heritage Concepts

Jelena Ćuković

doi:10.21301/eap.v14i4.7

Autori

Jelena Ćuković Institut za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu https://orcid.org/0000-0003-2061-5232

DOI:

https://doi.org/10.21301/eap.v14i4.7

Ključne reči:

kulturno nasleđe, Unesko, Savet Evrope, konvencije

Apstrakt

Iste godine kada je Unesko usvojio Konvenciju o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa, Republika Srbija je postala Članica Saveta Evrope. Zaštita nematerijalnog i kulturnog nasleđa u Republici Srbiji vrši se prema regulativama ove dve institucije. Ovaj rad je zasnovan na komparativnoj analizi dva, za nematerijalno kulturno nasleđe, najvažnija dokumenta pojedinačnih institucija: Uneskovoj Konvenciji o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva iz 2003. godine i Okvirnoj konvenciji Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo iz 2005. godine. Cilj rada je da uporedi kulturne koncepcije Uneska i Saveta Evrope, i pokaže ima li razlike u kulturnim politikama jedne globalne i jedne evropske instituicije na ovom polju.

##plugins.generic.usageStats.downloads##

##plugins.generic.usageStats.noStats##

Reference

Aykan, Bahar. 2014. „Whose Tradition, Whose Identity? The politics of constructing 'Nevruz' as intagible heritage in Turkey.“ European Journal of Turkish Studies 2 (19): 1-13.

Brown, Oli. 2005. EU Trade Policy and Conflict. Manitoba: International Institute for Sustainable Development.

Brujić, Marija. 2016. Evropeizacija u Srbiji početkom XXI veka. Beograd: Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Etnoantropološki problemi - Monografije.

Drača Muntean, Asja. 2011. „Potvrđivanje i implementacija UNESKO-ve konvencije o nematerijalnom kulturnom nasleđu u Republici Srbiji.“ Centar za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa, Nematerijalno nasleđe Srbije br. 1, 26-27.

Etinski, Rodoljub. 2013. Potreba redefinisanja pojma ljudskih prava. Novi Sad: Pravni fakultet.

Gačanović, Ivana. 2009. Problem evropskog identiteta. Uvod u antropologiju Evropske unije. Beograd: Srpski genealoški centar – Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.

Gavrilović, Ljiljana. 2011. „Potraga za osobenošću, izazovi i dileme unutar kocepta očuvanja i reprezentovanja nematerijalnog kulturnog nasleđa“ Etnoantropološki problemi 6 (2): 221-234.

Krstanović Lukić, Miroslava i Zorica Divac. 2012. „Programiranje nematerijalnog kulturnog nasleđa grada“. Glasnik Etnografskog instituta SANU LX (2): 9-23.

Samadi Rendi, Leila. 2008. „Final Report of Second Coordinating Meeting of the Countries Celebrating Nowrouz Preparation of Nowrouz Multi-National File.“ Milli Folklor 20 (79): 110-111.

Taylor, Mary. 2009. „Intangible Heritage governance, cultural diversity, ethno-nationalism.“ Focaal 55 (2): 41-58.

Tunbridge, John and Graham Ashworth. 1996. Dissonant heritage: the management of the past as a resource in conflict. Wiley.

Zechenter, Elizabeth. 1997. „In the Name of Culture: Cultural Relativism and the Abuse of Individual Author(s).“ Journal of Anthropological Research 53(3): 123-145.

Izvori

Savet Evrope. 2005: Okvirna konvencija Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo.

http://www.kultura.gov.rs/docs/stranice/82128418889499865927/6.%20Okvirna%20konvencija%20Saveta%20Evrope%20o%20vrednosti%20kulturnog%20nasledja%20za%20drustvo(Faro,%202005).pdf

Unesko. 2003: Konvencija o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. http://www.kultura.gov.rs/docs/stranice/82128418889499865927/12.%20Konvencija%20o%20ocuvanju%20nematerijalnog%20kulturnog%20nasledja%20(Pariz%202003).pdf

Sajt Uneska

https://en.unesco.org/