„Islam“ u anti-multikulturnoj retorici političara i antropologa Zapadne Evrope: kongruencija ili koincidencija?

Apstrakt

Nedavna retorika „kraja“ ili „neuspeha“ multikulturalizma u Evropi i izvan nje antropologe nije iznenadila. Štaviše, izjave vodećih političara ključnih evropskih ekonomija deluju kao da se oslanjaju na višedecenijsku antropološku kritiku posledica neuspešne primene multikulturnih politika i u Evropi i na globalnom planu. Deluje kao da poruke koje čujemo poslednjih godina – da su multikulturne politike kontraindikovane, da slabe kontakte među kulturama, uskraćuju pojedincima pravo na promenu i izbor identiteta i osnažuju unutar-kulturne posednike moći, s patrijarhatom, nasiljem nad ženama i decom, napuštanjem školovanja, religijskim fundamentalizmom pa i terorizmom kao glavnim posledicama – političari čitaju iz antropoloških analiza zloupotreba kolektivnih „kulturnih“ prava. U radu se razmatra priroda ove sličnosti između diskursa političara i antropologa s posebnim naglaskom na status „islama“ u njima, i diskutuje da li je u pitanju kongruencija ili puka koincidencija stavova, kako prema manjinama, imigrantima i kulturnim različitostima, tako i prema regulativi koja je imala da tu različitost zaštiti kao fundamentalnu evropsku vrednost koja danas, makar na retoričkom planu, bledi.