The Work of Jovan Cvijić and Vladimir Dvorniković through the Prism of Serbian Archaeology

  • Aleksandar Palavestra Department of Archaeology Faculty of Philosophy University of Belgrade
  • Monika Milosavljević Department of Archaeology Faculty of Philosophy University of Belgrade
Keywords:
history of ideas, Serbian archaeology, Jovan Cvijić, Vladimir Dvorniković, archaeological culture, culture belts, continuity, substrate, Dinara type

Abstract

From the point of view of the fact-oriented history of archaeology, there is no reason to consider the works of Jovan Cvijić and Vladimir Dvorniković. However, if we consider the history of ideas that have fundamentally determined the course of Serbian archaeology, it is relevant to examine the contributions of other disciplines and their key representatives. In the case of Serbian archaeology, the estimation of interdisciplinary transfers of ideas must be approached critically and with great caution, due to the deeply rooted tradition of not explicating the theoretical and methodological base of research. In other words, well into the 20th century, archaeologists have very rarely referred to authors from other fields of research, especially when dealing with general social phenomena. Serbian archaeology has tended to be a-theoretical, and the ideas of social development, social dynamics, or the rules of social behaviour have been considered as “implicit knowledge”, that need not be explained. However, these knowledges are counted upon, and are still considered as indubitable; there lies the power of “common points”, whose origins and genesis are very hard to discern. In this case study, the aim is to: 1) reconsider the link between the culture-historical archaeology in Serbia and cultural belts of Jovan Cvijić; and then to 2) attempt to understand the genealogy of the idea of continuity in Serbian archaeology. In other words, we shall challenge the apparently very logical supposition that our culture-historical archaeology has used the foundations laid by Jovan Cvijić, both in the case of cultural belts and of continuity. It will be demonstrated that archaeologists have skipped the lesson of Cvijić’s anthropo-geographical school of cultural circles, as well as his rejection of deep continuity in the Balkans. This means that the source of the archaeological idea of the elements of (material) culture that may be preserved from prehistory to the present, must be sought for in another direction, outside the work of Cvijić. One possible solution is to acknowledge the worlds of ideas of Milan Budimir and Veselin Čajkanović, along with very explicit ideas of continuity of less known Niko Županić and more prominent Vladimir Dvorniković, who modified and widely disseminated the ideas of Županić.

References

Babić, Staša, Miodrag Tomović. 1996. Milutin Garašanin. Razgovori o arheologiji. Beograd: 3T.
Babić, Staša. 2011. Close-reading the Prehistory of the Yugoslav Lands, 17th Annual Meeting of the European Association of Archaeologists, 14‒18. 09. 2011, Oslo, Norway, ed. Egil Mikkelsen, 188‒189. Oslo: European Association of Archaeologists.
Bandović, Aleksandar. 2014. Muzejski kurs i arheologija tokom II svetskog rata u Beogradu. Etnoantropološki problemi 9/3: 629–648.
Bandović, Aleksandar. 2012. Gustaf Kosina i koncept kulture u arheologiji. Etnoantropološki problemi 7/3: 625–645.
Bankoff, Arthur, Aleksandar Palavestra. 1987. Prehistoric settlements in the Ribarska reka microregion near Kruševac. Balcanica 16‒17: 17‒41.
Batović, Šime, Olga Oštrić. 1969. „Tragovi ilirske kulturne baštine u narodnoj kulturi našeg primorskog područja”. U Simpozijum. Predslavenski etnički elementi na Balkanu u etnogenezi Južnih Slovena, ur. Alojz Benac, 245‒282. Sarajevo: ANUBIH.
Benac, Alojz (ur.) 1964. Simpozijum o teritorijalnom i hronološkom razgraničenju Ilira u praistorijsko doba. Sarajevo: ANUBIH.
Benac, Alojz (ur.) 1969. Simpozijum. Predslavenski etnički elementi na Balkanu u etnogenezi Južnih Slovena. Sarajevo: ANUBIH.
Berg Eriksen, Trond. 2013. Šta je istorija ideja? Loznica: Karpos.
Blagojević, Slobodan (ur.) 1991. Delo: naučni časopis za teoriju, kritiku, poeziju i nove ideje (tema: Vladimir Dvorniković), knjiga XXXVII, 9‒12. Beograd: Nolit.
Brukner, Bogdan. 1964. „Prilog tumačenju nekih karakteristika kontinuiteta na prelazu iz starčevačke u vinčansku grupu”. U VI Kongres arheologa Jugoslavije I, ur. Jovan Todorović, 57‒61. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
Bunzl, Matti. 1996. “Franz Boas and the Humboldtian Tradition: From Volksgeist and Nationalcharakter to an Anthropological Concept of Culture”. In Volksgeist as Method and Ethic: Essays on Boasian Ethnography and the German Anthropological Tradition, ed. by George Stocking, 17–78. Madison: University of Wisconsin Press.
Childe, Gordon. 1929. The Danube in Prehistory. Oxford: Clarendon Press.
Childe, Gordon, V. 2004. Foundations of Social Archaeology (eds. Thomas C. Patterson and Charles E. Orser Jr.) Oxford: Berg Publishers.
Cvijić, Jovan. 1918. La Péninsule Balkanique, Géographie humaine. Paris: Colin.
Čolović, Ivan. 1991. Jugosloveni kao narod kulturan na jedan prirodan način. Delo: naučni časopis za teoriju, kritiku, poeziju i nove ideje (tema: Vladimir Dvorniković), knjiga XXXVII, 9‒12: 432‒435.
Fleck, Ludwik. 1981 [1935]. Genesis and Development of a Scientific Fact. Chicago: University of Chicago Press.
Garaš anin, Milutin. 1994. Pastoralisme semi-nomade et nomade dans la Péninsule balkanique à l’é né olithique et au dé but de l’Age du bronze. Balcanica XXV–1: 7–18.
Garaš anin, Milutin. 1977. Zur Frage der Transhumanz in der dinarischen Bronzezeit. Balcanica VIII: 37–42.
Garašanin, Milutin. 1964. „Problem kontinuiteta u arheologiji”. U VI Kongres arheologa Jugoslavije I, ur. Jovan Todorović, 9‒45. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
Gingrich, Andre. 2005. “The German-Speaking Countries. Reptures, Schools, and Nontraditions: Reassessing the History of Sociocultural Anthropology in Germany”. In One Discipline, Four Ways: British, German, French, and American Anthropology, eds. Chris Hann, 59‒153. Chicago: University of Chicago Press.
Hoernes, M. 1891, V. Radimskoga „Prehistorička nalazišta”. Glasnik Zemaljskog Muzeja 4: 449‒454.
Härke, Heinrich 1991. “All quiet on the western front? Paradigms, methods and approaches in West German archaeology”. In: Archaeological theory in Europe: The last three decades, ed. Ian Hodder, 187‒222. London: Routledge.
Härke, Heinrich 1995. “ʻThe Hun is a methodical chap.’ Reflection on the German tradition of pre– and protohistory”. In: Theory in Archaeology – A World Perspective, ed. Peter J. Ucko, 46‒60. London: Routledge.
Jovanović, Borislav. 1979. „Indoevropljani i eneolitski period Jugoslavije”. U Praistorija Jugoslovenskih zemalja III: eneolitsko doba, ur. Alojz Benac, 396–416. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Centar za balkanološka ispitivanja.
Karl, Raimund. 2015. To observe and define is to know: Transfer of Epistemology into and in Archaeology (nepublikovano).
Köpping, Klaus-Peter. 2005. Adolf Bastian and the psychic unity of mankind: The foundations of anthropology in nineteenth century Germany. St. Lucia: University of Queensland Press.
Kossak, Georg. 1999. Prähistorische Archäologie in Deutschland im Wandel der geistigen und politischen Situation. Bayerische Akademie der Wissenschaften, Philosophisch-historische Klasse, Stizngsberichte, Heft 4: 5‒133.
Korošec, Josip. 1950. Prvo posvetovanje Jugoslovanskih arheologov. Zgodovinski časopis 4: 212‒218.
Korošec, Josip, Alojz Benac, Milutin Garaš anin i Draga Garaš anin. 1951. Oko „problematike” Vinče. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu VI: 5‒32.
Kuzmanović, Zorica. 2012. Refleksivna priroda arheološkog mišljenja. Studija slučaja helenističkih nalaza u srpskoj arheologiji. Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet.
Lebovic, Nitzan. 2006. The Beauty and Terror of Lebensphilosophie: Ludwig Klages, Walter Benjamin, and Alfred Baeumler. South Central Review 23 (1): 23‒39.
Ljubinković, Mirjana. 1969. „Ka problemu kontinuiteta Iliri-Sloveni”. U Simpozijum. Predslavenski etnički elementi na Balkanu u etnogenezi Južnih Slovena, ur. Alojz Benac, 201‒215. Sarajevo: ANUBIH.
Manias, Chris. 2013. Race, Science and the Nation: Reconstructing the Ancient Past in Britain, France and Germany, 1800‒1914. London: Taylor and Francis.
McNairn, Barbara. 1980. The Method and Theory of V. Gordon Childe. Edinburgh: Edinburgh University Press.
Mihajlović, Vladimir, D. 2013. Genius loci Balkani: recepcija prošlosti i konstruisanje akademskog narativa o balkanskom nasleđu. Etnoantropološki problemi 8/3: 779‒803.
Mihajlović, Vladimir, D. 2014. „Globalno” vs. „lokalno”: dva čitanja teorijsko-metodoloških pozicija Branka Gavele. Etnoantropološki problemi 9/3: 647‒668.
Milosavljević, Olivera. 2010. Savremenici fašizma 2. Jugoslavija u okruženju 1933‒1941. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
Milosavljević, Monika. 2012. Niko Županić i istorijska antropologija balkanskih naroda. Etnoantropološki problemi 7/3: 681–708.
Milosavljević, Monika. 2013. Niko Županić i konstrukcija jugoslovenske etnogeneze. Etnoantropološki problemi 8/3: 717–746.
Milutinović, Zoran. 2011. Getting Over Europe: The Construction of Europe in Serbian Culture (Studia Imagologica, No. 18). Amsterdam: Rodopi.
Moore, Jerry. 2002. Uvod u antropologiju: teorije i teoretičari kulture. Zagreb: Jasenski i Turk.
Novaković, Predrag. 1992. Po Marxu in pred Braudelom: Geografska šola Jovana Cvijića in arheologija. Arheo 15: 8‒28.
Novaković, Predrag. 2004. „Zgodovina arheologije na Univerzi v Ljubljani”. U Osamdeset let študija arheologije na Univerzi v Ljubljani, ur. Mihael Budja, Predrag Novaković,
Milan Lovenjak, Katarina Predovnik, Bojan Đurić, 11‒118. Ljubljana: Filozofska fakulteta, Oddelek za arheologijo, Univerza v Ljubljani.
Novaković, Predrag. 2012. “The ʻGerman School’ and its influence on the national archaeologies of the Western Balkans”. In Scripta in Honorem Bojan Đurić (Monografije Centra za preventivno arheologijo 1), eds. Migotti, Branka, Phil Mason, Barbara Nadbath, & Tea Mulh, 51‒71. Ljubljana: Zavod za varstvo kulturne dediščine.
Olsen, Bjørnar. 2002. Od predmeta do teksta. Teorijske perspektive arheoloških istraživanja. Beograd: Geopoetika.
Palavestra, Aleksandar. 1981. Balkanologija Jovana Cvijića. Istraživač 1: 13‒15.
Palavestra, Aleksandar. 1994. Balkanology, Archaeology and Long-term History. Balcanica XXV–1: 83‒98.
Palavestra, Aleksandar. 2012. Vasić pre Vinče (1900‒1908). Etnoantropološki problem 7/3: 649–679.
Palavestra, Aleksandar. 2013. Čitanja Miloja M. Vasića u srpskoj arheologiji. Etnoantropološki problemi 8/3: 681‒715.
Pišev, Marko. 2010. Ko je ko u Kraljevini SHS: Formalna analiza Cvijićeve rasprave o jedinstvu južnih Slovena. Etnoantropološki problemi 5/2: 55‒79.
Pišev, Marko. 2013. Politička etnografija i srpska intelektualna elita u vreme stvaranja Jugoslavije 1914‒1919: slučaj Jovana Cvijića. Beograd: Srpski genealoški centar.
Porčić, Marko. 2007. Veza između mobilnosti i stočarstva – kroskulturna analiza. Etnoantropološki problemi 2/1: 55‒70.
Promitzer, Christian. 2001. Niko Županič in vprašanje jugoslovanstva: med politiko I antropologijo (1901–1941). Prispevki za novejšo zgodovino XLI (1): 7–30.
Ratzel, Friedrich. 1882. Anthropogeographie. Vol. 1. Stuttgart: J. Engelhorn.
Raczkowski, Wlodzimierz. 2011. “The ʻGerman School of Archaeology’ in its Central European Context: Sinful Thoughts”. In A History of Central European Archeology: Theory, Methods, and Politics, ed. Alexander Gramsch and Ulrike Sommer, 197‒214. Budapest: Archaeolingua.
Ranzmeier, Irene. 2011. The Anthropological Society in Vienna and the Academic Establishment of Anthropology in Austria, 1870‒1930. Histories of Anthropology Annual Vol. 7: 1‒22.
Rebay-Salisbury, Katharina. 2011. “Thoughts in circles: Kulturkreislehre as a hidden paradigm in past and present archaeological interpretations”. In Investigating Arc haeological Cultures, eds. Benjamin Roberts and Marc Vander Linden, 41‒59. New York: Springer.
Roksandić, Drago. 1991. „Karakterologija Jugoslovena Vladimira Dvornikovića i njezina recepcija u srpskoj i hrvatskoj kulturi”. U Srpska i hrvatska povijest i „nova historija”, 257‒282. Zagreb: Stvarnost.
Sklenár, Karel. 1983. Archaeology in Central Europe: the First 500 Years. New York: Leicester University Press ‒ St. Martin’s Press.
Slapšak, Svetlana. 1985. Svi Grci nazad!: esej o helenizmu u novijoj srpskoj književnosti. Novi Beograd: Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije.
Smit, Entoni. 1999. „Zlatno doba” i nacionalni preporod. Reč, časopis za književnost, kulturu, i društvena pitanja 56: 93‒110.
Sørensen, Marie Louise. and Katharina Rebay-Salisbury. 2008. “The impact of 19th century ideas on the construction of ‘urnfield’ as a chronological and cultural concept: tales from Northern and Central Europe”. In Construire le temps. Histoire et methods des chronologies et calendriers des derniers millénaires avant notre ère en Europe occidentale, Actes du XXXe colloque international de Halma-Ipel, UMR 8164 (CNRS, Lille 3, MCC), 7‒9 décembre 2006, ed. A. Lehoërff, 57‒67. Lille: Bibracte.
Stipčević, Aleksandar. 1974. Iliri: povijest, život, kultura. Zagreb: Školska knjiga.
Todorović, Jovan (ur.) 1964. VI Kongres arheologa Jugoslavije I. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
Trigger, Bruce. 1989. History of archaeological though. Cambridge: Cambridge University Press.
Truhelka, Ćiro. 1893. Pobliže određivanje prehistoričkih nahođaja u Bosni i Hercegovini iz željeznog doba. Glasnik Zemaljskog Muzeja 5: 111‒116.
Vasić , Miloje. 1934. Colons grecs à Vinč a. Revue internationale des É tudes balkaniques 1: 65‒73.
Vahtel, Endru B. 2001. Stvaranje nacije, razaranje nacije: književnost i kulturna politika u Jugoslaviji. Beograd: Stubovi kulture.
Wolfram, Sabine. 2002. „Vorsprung durch Technik or ‘Kossinna Syndrome’? Archaeological Theory and Social Context in post-war West Germany”. In Archaeology, Ideology and Society. The German Experience, ed. Heinrich Härke, 183‒204. Frankfurt am Main: Peter Lang.
Yeomans, Rory. 2007. “Of ‘Yugoslav Barbarians’ and Croatian Gentlemen Scholars: Nationalist Ideology and Racial Anthropology in Interwar Yugoslavia”. In Blood and Homeland: Eugenics and Racial Nationalism in Central and Southeast Europe 1900‒1940. ed. Marius Turda and Paul J. Weindling, 83‒122. Budapest: Central European University Press.
Zimmerman, Andrew. 2001. Anthropology and Antihumanism in Imperial Germany. Chicago: University of Chicago Press.
***
Бабић, Сташа. 2008. Грци и други. Античка перцепција и перцепција антике. Београд: Clio.
Бекл, Хенри Томас. 1891. Историја цивилизације у Инглеској. Књ. 1. Београд: Коларчева задужбина.
Будимир, Милан. 1969. Са балканских источника. Београд: Српска књижевна задруга.
Васић, Милоје. 1905. Археолошка истраживања у Србији. Српски књижевни гласник XV: 520‒527, 539‒603, 675‒687.
Васић, Милоје. 1912. Жуто Брдо. Прилози за познавање културе гвозденога доба у Дунавској Долини II, III. Старинар н. р. V: 1‒207.
Васић, Милоје. 1914. Жуто брдо. Прилози за познавање културе гвозденога доба у Дунавској Долини IV, V, VI. Старинар н. р. VI: 1‒93.
Васић, Милоје. 1937. „Грчки колонисти у Винчи”. У Књига о Балкану II, ур. Ратко Парежанин, 28‒35. Београд: Балкански институт.
Гавела, Бранко. 1962. О проблему порекла и јединства Индоевропљана. Зборник Филозофског факултета VI–2: 55‒69.
Гачић, Дивна. 2005. Миодраг Грбић (1901‒1969) живот и дело. Сремски Карловци: Завичајна збирка Сремски Карловци.
Грбић, Миодраг. 1939. „Преисторијско доба Војводине”. У Војводина I: од најстаријих времена до велике сеобе, ур. Д. Ј. Поповић, 47‒60. Нови Сад: Историско друштво у Новом Саду.
Дворниковић, Владимир. 1937. „Душа Балкана”. У Књига о Балкану II, ур. Ратко Парежанин, 1‒11. Београд: Балкански институт.
Дворниковић, Владимир. 1954. Етнолошке маргиналије (Уз Зборник Етнографског музеја у Београду 1901‒1951 и Гласник Етнографског музеја у Београду књ. XVI, 1953). Гласник Етнографског музеја у Београду књ. XVI: 286‒292.
Дворниковић, Владимир. 1995a [1937]. „Културне зоне Југославије”. У Борба идеја, ур. Братомир Гарић и Марина Давидовић, 31‒34. Београд: НИУ Службени лист СРЈ ‒ Терсит.
Дворниковић, Владимир. 1995b [1937]. „ʻЕпски човекʼ или јесмо ли анахронизам у Европи?”. У Борба идеја, ур. Братомир Гарић и Марина Давидовић, 85‒107. Београд: НИУ Службени лист СРЈ ‒ Терсит.
Дворниковић, Владимир. 2000. [1939] Карактерологија Југословена. Београд: Просвета.
Јанкулов, Борислав. 1939. Железно доба Војводине. Порекло латенске културе. Гласник Историског друштва у Новом Саду 12: 257‒284.
Јанкулов, Борислав. 1940. Халштатска и латенска налазишта у Војводини. Гласник Историског друштва у Новом Саду 13: 225‒250.
Јевтић, Милош. 1996. Трагања и открића Драгослава Срејовића (разговор водио Милош Јевтић). Београд: Орфелин.
Јевтић, Милош. 1996а. „Петар Влаховић”. У Етнолози, колекција одговори, књига 34, 55‒99. Београд: „Стари град” (друштво уметника).
Јеротић, Владета. 1990. „Можемо ли још да се бавимо ʻкарактерологијом’ Југословена?”. У Карактерологија Југословена (фототипско издање 1939), Владимир Дворниковић, 1051‒1060. Београд: Просвета.
Јовановић, Бојан. 1992. Карактерологија Срба. Београд: Научна књига.
Ковачевић, Иван. 2001. Историја српске етнологије II. Правци и одломци. Београд: Српски генеалошки центар.
Микић, Живко. 1998. О интердисциплинарности у српској археологији са посебним освртом на физичку антропологију. Гласник САД 14: 263–269.
Мићуновић, Драгољуб. 2007. „Филозофија историје Божидара Кнежевића”. У Принципи историје, ур. Божа Кнежевић, 11‒37. Београд: Досије.
Палавестра, Александар. 1984. Кнежевски гробови старијег гвозденог доба на централном Балкану. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Палавестра, Александар. 2000. Археологија у Балканском институту. Le memorial de l’Institut des etudes balkaniques – Trentieme anniversaire, Balcanica XXX‒XXXI: 15‒27.
Палавестра, Александар. 2011a. Културни контексти археологије. Београд: Филозофски факултет.
Палавестра, Александар. 2011b. У служби континуитета. Етно-археологија у Србији. Етноантрополошки проблеми 6/3: 579‒594.
Срејовић, Драгослав. 1998. „Неолитска пластика централнобалканског подручја”. У Огледи о древној уметности, прир. Видојко Јовић, 91‒202. Београд: Српска књижевна задруга.
Срејовић, Драгослав 2001a. „Кад смо били културно средиште света”. У Искуства прошлости, прир. Видојко Јовић, 115‒140. Београд: Ars Libri.
Срејовић, Драгослав 2001b. „Балкански источници Милана Будимира”. У Искуства прошлости, прир. Видојко Јовић, 73‒79. Београд: Ars Libri.
Срејовић, Драгослав 2001c. „Палеопсихологија и палеоетнопсихологија”. У Искуства прошлости, прир. Видојко Јовић, 191‒196. Београд: Ars Libri.
Срејовић, Драгослав. 2001d. Искуства прошлости (приредио Видојко Јовић). Београд: Ars Libri.
Срејовић, Драгослав. 2002. Илири и Трачани: о старобалканским племенима (приредио Видојко Јовић). Београд: Српска књижевна задруга.
Трговчевић, Љубинка. 1986. Научници Србије и стварање југословенске државе. Београд: Народна књига.
Цвијић, Јован. 1922. Балканско полуoстрво и јужнословенске земље. Књига прва. Београд: Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Цвијић, Јован 1969 [1901] Општа географија. Антропогеографија. Београд: Завод за издавање уџбеника.
Цвијић, Јован 1987 [1902]. „Културни појаси Балканског полуострва”. У Јован Цвијић Антропогеографски и етнографски списи, Јован Цвијић, Сабрана дела књ. 4/I, 33‒100. Београд: САНУ ‒ Књижевне новине ‒ Завод за уџбенике и наставна средства.
Филиповић Миленко. 1968. „Јован Цвијић и српска етнологија”. У Цвијићев зборник, ур. Милисав Лутовац, 27‒42. Београд: САНУ.
Стојковић, Андрија. 1982. Јован Цвијић о проблемима ʻнаучног духа и научне методеʼ“. У Научно дело Јована Цвијића, ур. Лукић Радомир, Милисав Лутовац, Душан Недељковић и Петар Стевановић, 421‒442. Београд: САНУ.
Токарев, Сергей. 1982. „Научная методология Иована Цвиича и антропогеографическое направление в западноевропейской науке”. У Научно дело Јована Цвијића, ур. Лукић, Радомир, Милисав Лутовац, Душан Недељковић и Петар Стевановић, 353‒364. Београд: САНУ.
Чајкановић, Веселин. 2003. Стара српска религија и митологија. Ниш: Просвета.
Чубриловић, Васа. 1987. „Живот и рад Јована Цвијића”. У Карст. Географска монографија. Нови резултати о глацијалној епоси балканскога полуострва, Јован Цвијић, Сабрана дела књ. I, 15‒202. Београд: САНУ ‒ Књижевне новине ‒ Завод за уџбенике и наставна средства.
Ћулибрк, Светозар. 1969. „Цвијићев уопште коплексан и посебно социолошки приступ општој географији”. У Јован Цвијић, Општа географија. Антропогеографија, 3‒17. Београд: Завод за издавање уџбеника.
Ћулибрк, Светозар. 1982. Цвијићева социологија Балкана. Београд: Просвета.
Џаџић, Петар (прир.) 1996. О балканским психичким типовима / Јован Цвијић, Иво Андрић. Београд: Службени лист СРЈ.
Published
2016-02-28
How to Cite
Palavestra, A., & Milosavljević, M. (2016). The Work of Jovan Cvijić and Vladimir Dvorniković through the Prism of Serbian Archaeology. Issues in Ethnology and Anthropology, 10(3), 619-649. https://doi.org/https://doi.org/10.21301/eap.v10i3.4

Most read articles by the same author(s)

1 2 > >>