“Global” vs. “Local”: Two Readings of Theoretical and Methodological Position of Branko Gavela

Authors

  • Vladimir D. Mihajlović Department of History, Faculty of Philosophy, University of Novi Sad, Serbia

DOI:

https://doi.org/10.21301/EAP.v9i3.6

Keywords:

protohistorical archaeology, Branko Gavela, paradigm shift, local disciplinary context, Miloje M. Vasić, culture-historical archaeology

Abstract

The paper presents two possible readings of one discussion by Branko Gavela on the problems of protohistoric archaeology. From two distinct perspectives – one based upon the general pattern of development of archaeological thought, the other taking into account the specific local context, two disparate interpretations emerge of Gavela’s methodological conclusions. The general pattern of development of archaeological theory through three stages proves to be insufficient, and the author stresses the need to consider scholarly texts in the local context of the discipline. Instead of positioning Gavela’s texts as the “heralds” of theoretical changes in archaeology, a completely different position of his writings emerges, heavily influenced by the specific situation of archaeology in Serbia after the World War II.

Downloads

Download data is not yet available.

References

Arnold, Bettina. 1990. The past as propaganda: totalitarian archaeology in Nazi Germany. Antiquity 64: 464–478.

Babić, Staša. 2002. “Still innocent after all these years? – Sketches for a social history of archaeology in Serbia”. In Archäologien Europas: Geschichte, Methoden und Theorien/ Archeologies of Europe: History, Methods and Theories, eds. Peter F. Biehl, Alexander Gramsch and Arkadiusz Marciniak, 309–322. Tübinger Archäologische Taschenbücher 3. Münster: Waxmann.

Babić, Staša. 2006. “Archaeology in Serbia – A Way Forward?” In Homage to Milutin Garašanin, eds. Nikola Tasić and Cvetan Grozdanov, 655–659. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts.

Babić, Staša. 2009. Jezik arheologije II, ili: Kako sam preživela promenu paradigme. Etnoantropološki problemi 4/1: 123–132.

Babić, Staša. 2011. Čemu još istorija arheologije? Etnoantropološki problemi 6/3: 565–577.

Babić, Staša. 2013. Kakva nam arheologija treba? Etnoantropološki problemi 8/3: 621–631

Bandović, Aleksandar. 2012. Gustaf Kosina i koncept kulture u arheologiji. Etnoantropološki problemi 7/3: 629–648.

Benac, Alojz. 1973. O identifikaciji ilirskog etnosa. Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja 9: 93–108.

Benac, Alojz. 1987. „O etničkim zajednicama starijeg željeznog doba u Jugoslaviji”. U Praistorija jugoslovenskih zemalja V, željezno doba, ur. Alojz Benac, 737–802. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.

Childe, Gordon, V. 1953. Keltski oppidum Židovar by Branko Gavela 62 pp., Serbian text in Roman characters, 6 pp. French résumé, and 58 plates. Univerzitet u Beogradu, 1952. Antiquity 27/107: 176.

Garašanin, Milutin. 1964a. „Problem kontinuiteta u arheologiji”. U VI Kongres arheologa Jugoslavije, ur. Jovan Todorović, 9–45. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.

Garašanin, Milutin. 1996. Razgovori o arheologiji, prir. Staša Babić i Miodrag Tomović. Beograd: 3T.

Gavela, Branko. 1952a. Keltski oppidum Židovar: prilog kulturnoj istoriji naše zemlje protoistoriskog doba. Beograd: Naučna knjiga.

Gavela, Branko. 1956а. Praistorijska arheologija. Beograd: Nolit.

Gavela, Branko. 1971. „O arheološkom identifikovanju ilirskog etnosa”. U Materijali VII, Simpozijum praistorijske sekcije Arheološkog društva Jugoslavije, ur. Jovan Todorović, 21–39. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije i Muzej Brodskog Posavlja.

Graves-Brown, Paul, Jones, Siân and Gamble, Clive eds. 1996. Cultural Identity and Archeology: The construction of European communities. London: Routledge.

Härke, Heinrich. 1995. “ʻThe Hun is a Methodological Chapʼ: Reflections on the German tradition of pre- and proto- history”. In Theory in Archaeology. A world perspective, ed. Peter. J. Ucko, 47–61. London: Routledge.

Karl, Raimund. 2004. Zur Theorierezeption in der Ur- und Frühgeschichte in Ostösterreich seit 1945. Archäologische Informationen 27/2: 269–292.

Kuzmanović, Zorica. 2012. Uticaj lingvistike na kulturno-istorijsku arheologiju. Etnoantropološki problemi 7/3: 615–628.

Kuzmanović, Zorica. 2013. Repozicioniranje uloge antičkih pisanih izvora u arheologiji. Etnoantropološki problemi 8/3: 763–778.

Lozny, Ludomir, R. 2011. Introduction to Comparative Archeologies: A Sociological View of the Science of the Past, ed. Ludomir R. Lozny, 1–20. New York: Springer.

Lozny, Ludomir, R.( ed.) 2011. Comparative Archeologies: A Sociological View of the Science of the Past. New York: Springer.

Meskell, Lynn (ed.) 1998. Archaeology Under Fire: Nationalism, politics and heritage in the Eastern Mediterranean and Middle East. London: Routledge.

Mihajlović, Vladimir, D. 2014. “Tracing ethnicity backwards: the case of the ‘Central Balkan Tribes’”. In Fingerprinting the Iron Age: Approaches to identity in the European Iron Age. Integrating South-Eastern Europe into the debate, eds. Catalin N. Popa and Simon Stoddart, 97–107. Oxford: Oxbow books.

Olsen, Bjørnar. 2002. Od predmeta do teksta: Teorijske perspektive arheološkog istraživanja. Beograd: Geopoetika.

Palavestra, Aleksandar. 2012. Vasić pre Vinče (1900–1908). Etnoantropološki problemi 7/3: 649–679.

Palavestra, Aleksandar. 2013. Čitanja Miloja M. Vasića u srpskoj arheologiji. Etnoantropološki problemi 8/3: 681–715.

Trigger, Bruce, G. 1989. A history of archaeological thought. Cambridge: Cambridge University Press.

Ucko, Peter, J. 1995. “Introduction: Archaeological Interpretation in a World Context”. In Theory in Archaeology. A world perspective, ed. Peter. J. Ucko, 1–28. London: Routledge.

Wylie, Alison, 2002. Thinking from Things: Essays in the Philosophy of Archaeology. Berkeley: University of California Press.

Wiwjorra, Ingo. 1996. “German archaeology and its relation to nationalism and racism”. In Nationalism and archaeology in Europe, eds. Díaz-Andreu Margarita and Timothy Champion, 164–188. London: UCL Press – Westview Press.

*

Бабић, Сташа. 2008. Грци и други. Београд: Clio.

Бошковић, Ђурђе. 1983. „Развој археолошке науке после ослобођења”. У Споменица Српског археолошког друштва 1883–1983, ур. Милутин Гарашанин, 41–75. Београд: Српско археолошко друштво.

Васић, Милоје, М. 1932. Преисториска Винча I. Индустрија цинабарита и косметика у Винчи. Београд: Државна штампарија.

Васић, Милоје, М. 1948. Јонска колонија Винча. Зборник Филозофског факултета 1: 85–135.

Васић, Милоје М. 1951. Pro domo. Старинар 2: 295

Васић, Милоје М. 1955. Диригована археологија. Историски часопис САН 5: 1–3.

Гавела, Бранко. 1952b. Келтски опидум Жидовар. Рад војвођанских музеја 1: 48–59.

Гавела, Бранко. 1953. Један прилог етничкој и хронолошкој детерминацији панонске керамике у средњем Подунављу. Рад војвођанских музеја 2: 59–66.

Гавела, Бранко. 1955a. Методски проблеми протоисториске археологије наше земље. Зборник филозофског факултета 3: 1–14.

Гавела, Бранко. 1955b. Винча и Илири. Старинар 3–4/1952–1953: 17–24.

Гавела, Бранко. 1956b. Економске основе најстаријих насеља у Београду и његовој околини. Годишњак Музеја града Београда 3: 9–20.

Гавела, Бранко. 1958. О најстаријим етничким агломерацијама на подручју Београда. Годишњак града Београда 5: 5–16.

Гавела, Бранко. 1960. Илири и Келти у Подунављу и на Балкану. Годишњак града Београда 7: 5–28.

Гавела, Бранко. 1961. О илирској компоненти у индоевропској диаспори. Старинар 11/1960: 1–8.

Гавела, Бранко. 1962. О проблему порекла и јединства Индоевропљана. Зборник Филозофског факултета 6-2: 55–69.

Гавела, Бранко. 1965. Винчин културни и хронолошки комплекс. Зборник Филозофског факултета 8-1: 9–25.

Гавела, Бранко. 1970. О етничким проблемима латенске културе Жидовара. Старинар 20/1969: 119–127.

Гавела, Бранко. 1976. Епоха келтске културе на Балкану. Зборник Филозофског факултета 13-1: 17–37.

Гавела, Бранко. 1977a. О значају компаративног метода у археолошким студијама. Научни преглед Научног друштва СР Србије 2/1976–1977: 37–46.

Гавела, Бранко. 1977b. Један поглед на историју балканских Келта. Balcanica 8: 53–63.

Гавела, Бранко. 1978. Предања и знања о старом Балкану. Београд: Нолит.

Гавела, Бранко. 1983. „Београдска археолошка школа”. У Споменица Српског археолошког друштва 1883–1983, ур. Милутин Гарашанин, 77–82. Београд: Српско археолошко друштво.

Гарашанин, Милутин. 1964b. „Археологија и историја”. У Споменица у част новоизабраних чланова Српске академије наука и уметности књ. 26, 47–51. Београд: Српска академија наука и уметности.

Гарашанин, Милутин. 1983. „Српско археолошко друштво од 183–1983”. У Споменица Српског археолошког друштва 1883–1983, ур. Милутин Гарашанин, 9–16. Београд: Српско археолошко друштво.

Кузмановић-Нововић, Ивана. 2012. „Научна мисао Бранка Гавеле”. У Антика, савремени свет и рецепција античке културе: зборник радова, ур. Ксенија Марицки Гађански, 156–164. Београд: Друштво за античке студије Србије.

Палавестра, Александар. 2005. „Добросуседско немешање. Српска археологија и етнологија”. У Етнологија и антропологија: стање и перспективе, Зборник Етнографског института САНУ 21, ур. Љиљана Гавриловић, 87–94. Београд: Етнографски институт.

Палавестра, Александар. 2011a. Културни контексти археологије. Београд: Филозофски факултет.

Палавестра, Александар 2011b. У служби континуитета. Етно-археологија у Србији. Етноантрополошки проблеми 6/3: 579–594.

Ружић, Мира. 2013. „О античкој уметности: историја уметности или археологија?”. У Антика и савремени свет, научници, истраживачи и тумачи: зборник радова, ур. Ксенија Марицки Гађански, 334–346. Београд: Друштво за античке студије Србије.

Срејовић, Драгослав. 1983. „Археологија на Великој школи и Универзитету у Београду”. У Споменица Српског археолошког друштва 1883–1983, ур. Милутин Гарашанин, 17–25. Београд: Српско археолошко друштво.

Трговчевић, Љубинка. 2003. Планирана елита: о студентима из Србије на европским универзитетима у 19. веку. Београд: Историјски институт.

Џонсон, Метју. 2008. Археолошка теорија: увод. Београд: Clio.

Downloads

Published

2014-09-22

How to Cite

D. Mihajlović, Vladimir. 2014. ““Global” Vs. ‘Local’: Two Readings of Theoretical and Methodological Position of Branko Gavela”. Etnoantropološki Problemi / Issues in Ethnology and Anthropology 9 (3):647-68. https://doi.org/10.21301/EAP.v9i3.6.

Most read articles by the same author(s)