Срби, народ најлуђи - хумористичка серија 'Курсаџије' Гранд продукције
DOI:
https://doi.org/10.21301/eap.v4i1.4Ključne reči:
Курсаџије, Луда, социјални тип, српска посебностApstrakt
Рад је резултат истраживања српске хумористичке серије „Курсаџије“ Гранд продукције. Пажња је усмерена на разумевање мотива Луде који се појављује као карактеристика главних ликова у серији. Курсаџије су полазници курса за Специјалне балканске снаге и припадници су земаља бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Користећи се теоријским поставкама О. Клепа о Луди као социјалном типу и анализама В. Трифуновић, показаћу зашто су све Курсаџије Луде и како се међусобно разликују на основу својих различитих лудости. С обзиром да је у питању српска серија и да српски полазник курса, Геџа Луди Милојко, једини има одредницу „Луди“ у свом имену, посебно ћу обратити пажњу на мотив „српске лудости“, и испитати да ли је у питању начин истицања српске посебности, јединствености и недостижне егзотике, односно, због чега је „српска лудост“ позитивно вреднована?
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Allcock, B. J. 2000. Explaining Yugoslavia. London. Hurst & Company, 13-26.
Aleksić, S. 2006. „Ludilo“-narativ o Srbiji devedesetih godina. Dva filma o „ludilu“. Diplomski rad. Beograd. Filozofski fakultet. Odeljenje za etnologiju i antropologiju.
Антонић, С. 2009. Нагнути медији. Политика, 26. март, 15.
Bakić-Hayden, M. 2006. Varijacije na temu ’Balkan’. Beograd. Institut za filozofiju i društvenu teoriju I.P. „Filip Višnjić“, 31-71.
Biznis novine. 2008. Usvajanje Strategije razvoja trgovine na jesen. Biznis novine [online], 30. jul. Доступно са http://www.naslovi.net/2008-07-30/biznis-novine/usvajanje-strategije-razvoja-trgovine-na-jesen/762216 [март 2009]
Blic. 2009. Tadić i Basesku o evropskoj perspektivi Srbije i privredi. Blic [online], 26. mart Доступно са http://www.blic.rs/politika.php?id=85504 [март 2009]
Đurić, J. 2006. Srbija u evropskim integracijama: preobražaj identiteta. Filozofija i društvo, XXX (2). Доступно са http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/fid/XXX/10/show_html?stdlang=ser_lat [децембар 2008]
Đurković, M. 2002. Diktatura, nacija, globalizacija. Beograd. Institut za evropske studije, 141-227.
Đurković, M. Ideološki i politički sukobi oko popularne muzike u Srbiji. 2004. Filozofija i društvo 2: 271-279. Доступно са: http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/fid/XXV/d10/html_ser_lat [децембар 2007]
Ђурковић, М. 2005. Прва петолетка: домаће телевизијске серије и трансформација система вредности у транзицији. Социолошки преглед, XXXIX (4): 357-381.
Haking, J., 1998. Uzimanje loših argumenata za ozbiljno. Филозофија и друштво, XIII Доступно са http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/fid/XIII/D4/show_html?stdlang=ser_cyr [новембар 2008]
Hacking, I. 1999. The Social Construction of What? Cambridge, Massachusetts and London, England. Harvard University Press.
Hercfeld, M. 2004. Kulturna intimnost. Beograd. XX vek.
Jansen, S.2005. Antinacionalizam. Beograd. XX vek.
Klapp, E. O. 1949. The Fool as a Social Type. The American Journal of Sociology 55 (2): 157-162.
Klapp, E. O. 1954. Heroes, Villains and Fools, as Agents of Social Control. American Sociologist Review 19 (1): 56-62.
Kronja, I. 2001. Smrtonosni sjaj. Beograd. Tehnokratia.
Малешевић, М. 2006. Православље као срж „националног бића“ посткомунистичке Србије. У: Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду у Србији и Бугарској. Балканска трансформација и европска интеграција Д. Раdојчић (ур.). Београд. Етнографски институт, 99-119.
Opalić, P. 2007. Pregled razvoja sociologije mentalnih poremećaja. Sociologija XLIX (1): 1-16. Доступно са http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0038-0318/2007/0038-03180701001O.pdf [март 2009]
Prošić-Dvornić, M. 1989. Narodna nošnja Šumadije. Zagreb. Kulturno-prosvjetni sabor Hrvatske.
Радовић, С. 2007. Европа као политички симбол у изградњи идентитета постсоцијалистичког друштва. Аntropologija 4: 48-61.
Rot, K. 2000. Slike u glavama. Beograd. XX vek.
Соловјев, А. 2000. Историја српског грба. Београд. Досије.
Todorova, M. 2006. Imaginarni Balkan. Beograd. XX vek.
Trifunović, Vesna (2007а) Socijalni tipovi heroja, nitkova i lude u teoriji Orina Klapa, Eтноантрополошки проблеми 2 (1): 109-136.
Трифуновић, Весна (2007б) Формирање социјалних типова у теорији Орина Клапа, Гласник Етнографског института САНУ LV (1): 125-138.
Trifunović, V. 2007c. Humor i socijalni tipovi: Socijalni tip Lude u savremenim vicevima. Teza (MA). Filozofski fakultet. Odeljenje za etnologiju i antropologiju.
Трифуновић, Весна (2008) Технике хумора и теорија о социјалним типовима. Теоријско методолошки оквир за анализу вицева као хумористичког фолклорног материјала, у: Драгана Радојчић (ур.), Културне паралеле, Београд: Етнографски институт САНУ, 243-259.
Verderi, K. 2005. Šta je bio socijalizam i šta dolazi posle njega? Beograd. Edicija REČ.
Жикић, Б. 2002. Антропологија геста II: савремена култура. Београд. Српски генеалошки центар, 67-71.
Živković, M. 2001. Nešto između: simbolička geografija Srbije. Filozofija i društvo XVIII: 73-110.
Žakar, R. 2000. Ludilo. Beograd. Plato. Zemun: XX vek.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca

Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.


