Ressemblances et différences entre l’information médiatique et l’enquête de terrain sur les rapports interethniques en Bosnie-Herzégovine (2016–2024)
DOI :
https://doi.org/10.21301/eap.v20i2.8Mots-clés :
médias, enquête de terrain, rapports interethniques, Bosnie-HerzégovineRésumé
L’information médiatique sur les rapports interethniques sur le territoire de Bosnie-Herzégovine dans ces quelques dernières années contient généralement un récit ayant pour l’objectif de conserver (in)consciemment le système politique et social existant. Il s’agit d’un système basé sur le principe trinational dans lequel trois peuples majoritaires, constitutifs – les Bosniaques, les Serbes et les Croates – ensemble avec la communauté des « autres » représentent le noyau de l’ordre constitutionnel du pays. Cependant, l’observation de la plupart des événements « ordinaires » à travers le prisme ethnique et l’attribution du signe ethnique à des situations de la vie quotidienne dans le cadre des rapports médiatiques non seulement garde l’ordre, mais trace le seul récit possible sur les rapports entre les trois peuples. Parmi les membres de la communauté bosniaque, serbe et croate, ainsi que parmi ceux qui ne s’identifient pas à ces trois groupes mentionnés, prédominent des positions et des considérations qui diffèrent de ce que transmettent les médias au sujet de leurs rapports interethniques.
Téléchargements
Références
Barth, Fredrik. 1969. Ethnic Groups and Boundaries: The Social Organization of Culture Difference. Bergen, Oslo – Tromsö: Universitetsforlaget.
Bougarel, Xavier. 2018. Islam and Nationhood in Bosnia-Herzegovina: Surviving Empires. London – New York: Bloomsbury Academic.
Bugarin, Velimir. 2017. Druga strana rata: Sjećanje na ratnu svakodnevicu u Lašvanskoj dolini. Novi Travnik: Udruga Stari grad „Kaštel”.
Burg, Steven L. and Paul S. Shoup. 1999. The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention. Armonk: M.E. Sharpe.
Dedijer, Jevto. 2003. Hercegovina i Hercegovci. Beograd: Slobodna knjiga.
Đorđević Crnobrnja, Jadranka. 2023. “Media and Cultural Representation of Goranci Culture and Tradition.” Makedonski folklor 84: 97–110. https://doi.org/10.55302/MF2384097djc
Dražeta, Bogdan. 2021. Etnička identifikacija i granice u Bosni i Hercegovini: primeri Mostara i Sarajeva. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Dosije studio.
Dražeta, Bogdan. 2022. „Etnički i regionalni stereotipi u TV seriji ‘Konak kod Hilmije’”. Etnoantropološki problemi 17 (2): 119–156. https://doi.org/10.21301/eap.v17i1.4
Dražeta, Bogdan. 2023. „Prožimanja, udaljavanja i sporenja među Bošnjacima, Srbima i Hrvatima u Bosni i Hercegovini početkom XXI veka”. U Međunarodni naučni skup Savremena srpska folkloristika XII, uredili Danijela Petković i Dejan Ajdačić, 321–334. Beograd – Loznica – Tršić: Udruženje folklorista Srbije. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. Komisija za folkloristiku Međunarodnog komiteta slavista. Centar za kulturu „Vuk Karadžić”. Naučno-obrazovno-kulturni centar „Vuk Karadžić”.
Dražeta, Bogdan i Belma Buljubašić. 2021. „Kultura sjećanja u podijeljenom gradu: Sarajevo i Istočno Sarajevo”. Antropologija 21 (1): 113‒130.
Dražeta, Bogdan i Zorana Guja. 2018. „Uticaj muzike na međuetničke odnose stanovnika Sarajeva i Mostara”. Etnoantropološki problemi 16 (4): 899–925. https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.1
Gorunović, Gordana. 2006. „Pseudomarksizam i protofunkcionalizam u srpskoj etnologiji: Kulišić vs. Filipović”. Etnoantropološki problemi 1 (2): 185–208. https://doi.org/10.21301/eap.v1i2.10
Grandits, Hannes. 2014. Multikonfesionalna Hercegovina: vlast i lojalnost u kasnoosmanskom društvu. Sarajevo: Univerzitet u Sarajevu i Institut za istoriju, Sarajevo.
Guja, Zorana. 2021. „Prilog proučavanju romanijskog stila pjevanja uz gusle kroz prizmu guslara Milovana Srdanovića”. U Muzičko nasljeđe Bosne i Hercegovine (Zbornik radova), uredile Tamara Karača Beljak i Jasmina Talam, 81‒100. Sarajevo: ICTM Nacionalni komitet u Bosni i Hercegovini.
Guja Dražeta, Zorana. 2025. „Grupno pjevanje uz gusle u centralno-istočnoj Bosni”. U Zbornik radova 13. Međunarodni simpozij „Muzika u društvu”, uredila Lana Šehović, 479–498. Sarajevo: Muzikološko društvo Federacije Bosne i Hercegovine i Univerzitet u Sarajevu – Muzička akademija.
Hayden, Robert M. 2002. “Antagonistic Tolerance: Competitive Sharing of Religious Sites in South Asia and the Balkans.” Current Anthropology 43 (2): 205–231. https://doi.org/10.1086/338303
Hayden, Robert M. and Mario Katić. 2023. “Sedimentations of Time along the Sava and Una Rivers: Viscous Identities, Laminar Flows and Turbulence in Five Late-Ottoman Refugee Towns in Bosnia since 1863.” Slavonic & East European Review 101 (1): 114–150. https://doi.org/10.1353/see.2023.a897287
Hayden, Robert M, Tuğba Tanyeri-Erdemir, Timothy D. Walker, Aykan Erdemir, Devika Rangachari, Manuel Aguilar-Moreno, Enrique López-Hurtado, and Milica Bakić-Hayden. 2016. Antagonistic Tolerance: Competitive Sharing of Religious Sites and Spaces. London: Routledge.
Janković, Aleksandar. 2019. „Nacionalizam kao strukturalna prepreka u demokratizaciji bosanskohercegovačkog društva”. Sociologija 61 (1): 87–112. https://doi.org/10.2298/SOC1901087J
Lazić, Mladen. 1994. Sistem i slom: raspad socijalizma i struktura jugoslovenskog društva. Beograd: Filip Višnjić.
Marko, Davor. 2011. „‘Drugi’ i ‘drugačiji’ u bosanskohercegovačkom medijskom ogledalu”. Diskursi 1 (2): 177‒186.
Medar-Tanjga, Irena. 2008. Mješoviti brakovi na području opštine Banjaluka (1987-2000. godine). Banja Luka: Geografsko društvo Republike Srpske.
Milenković, Miloš. 2010. Istorija postmoderne antropologije: Intertemporalna heterarhija. Beograd: Srpski genealoški centar – Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, Etnološka biblioteka 45.
Mrgić, Jelena and Bogdan Dražeta. 2020. “Seeing, Sensing, and De/Scribing – Narratives on Weather and Climate in Preindustrial Serbia and Bosnia-Herzegovina.” Ekonomska i ekohistorija / Economic and Ecohistory 16: 184–200.
Mrđen, Snježana. 2005. „Etnički miješani brakovi na prostoru bivše Jugoslavije, 1970–2005. godina”. Zbornik Matice srpske za društvene nauke 131: 255–267. https://doi.org/10.2298/ZMSDN1031255M
Owusu, Maxwell. 1978. “Ethnography of Africa: The Usefulness of the Useless.” American Anthropologist 80 (2): 310‒334. https://doi.org/10.1525/aa.1978.80.2.02a00040
Petković, Nevena S. 2024. „Filije: Kultura ishrane Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji i njen regionalni kontekst”. U Tematski zbornik naučnih radova Mi i Drugi kroz vizuru Kosova i Metohije, knjiga 3 istorija i etnologija, uredili Dalibor Velojić i Jovan Simijanović, 275–297. Priština – Leposavić – Beograd: Institut za srpsku kulturu Priština – Leposavić. Akademija za nacionalnu bezbednost.
Teinović, Bratislav. 2019. „Nacionalno-politički razvoj Bosne i Hercegovine u posljednjem vijeku turske vladavine (1800-1878)”. Doktorska disertacija, Filozofski fakultet u Banjoj Luci.
Turčilo, Lejla i Belma Buljubašić. 2017. „Etički standardi između biznisa i društvene uloge medija u Bosni i Hercegovini”. CM : Communication and Media 12 (40): 93‒118.
Turkušić, Enida. 2009. „Ljudska prava u kontekstu političkog sistema”. U Uvod u politički sistem Bosne i Hercegovine: izabrani aspekti, uredili Saša Gavrić, Damir Banović i Dr Christina Krause, 44–56. Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar i Fondacija Konrad Adenauer.
Vlaisavljević, Ugo. 2014. „Etnički identitet kao strateški modus preživljavanja”. Mostariensia 18 (1–2): 27–44.
Vukoičić, Jelena. 2014. „Konflikt i/ili koegzistencija – fenomen bosanskog komšiluka”. Sociološki godišnjak 9: 39–53.
Téléchargements
Publiée
Comment citer
Numéro
Rubrique
Licence
Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
