Influence de l’exploitation minière médiévale sur l’environnement
DOI :
https://doi.org/10.21301/eap.v16i3.5Mots-clés :
exploitation minière, fonderies, moyen âge, Serbie, pollution, environnementRésumé
Basé sur les recherches historiques, archéologiques et géologiques menées jusqu’à présent, ce travail étudie l’influence de l’exploitation minière médiévale sur l’environnement. Vers la moitié du XIIIe siècle l’exploitation des métaux rares connaît un grand progrès provoquant l’apparition des habitats à proximité des lieux de production et de traitement des minerais. Les problèmes de pollution des eaux et de l’air apparaissaient à cause de l’activité des fonderies à l’intérieur des habitats ou bien dans leur voisinage immédiat. La présence de scories, indiquant l’existence des fonderies, servait à analyser la relation de leur distance bien qu’on puisse difficilement parler de la période précise d’utilisation sans fouilles. Une demande augmentée pour les combustibles a pu provoquer la déforestation et c’est pour cette raison que les droits de coupe étaient réglés par les lois. On connaît le volume de consommation du bois sur le territoire de Šumadija des recherches estimant la teneur en potassium dans les volumes de scories anciennes antérieurement enregistrés. Il est difficile de parler du statut sanitaire général des habitants des régions minières ayant en vue qu’un petit nombre de restes squelettiques a été étudié jusqu’à présent et cela sans matériel de Novo Brdo, centre minier médiéval le plus important. L’analyse anthropologique indique les problèmes causés par l’activité physique lourde et par les mauvaises conditions hygiéniques. Les connaissances actuelles sur l’influence des métaux lourds donnent un aperçu des effets des pratiques minières antérieures sur l’environnement et sur la santé des gens. La décomposition de sulfures dans les déchets, l’écoulement d’eau acide de vieilles galeries ainsi que la décomposition des scories médiévales influencent la pollution actuelle des eaux et des sols dans le voisinage des centres miniers Rudnik et Srebrenica. Ce pourraient être certaines raisons pour lesquelles la vie était dangereuse dans cette région pendant la période du XVe au XVIIe siècle. Dans l’avenir, les recherches archéologiques postérieures incluant d’autres disciplines scientifiques vont contribuer à une meilleure compréhension des relations entre les gens et l’environnement dans les régions minières de la Serbie médiévale.
Téléchargements
Références
Aufderheide, Arthur and Conrado Rodriguez-Martin. 1998. Human Paleopathology, New York: Cambridge University Press.
Bogosavljević, Dragan. 1990. „Srpsko srednjovekovno rudarstvo – istraženost i vidovi uključenja arheologije“. Glasnik Srpskog arheološkog društva 6: 36–44.
Bogosavljević, Dragan. 1995. „Medieval Mining Tools from the Belgrade National Museum Collection“. In Ancient Mining and Metallurgy in Southeast Europe, edited by Petar Perović and Slađana Đurđekanović, 251–264. Bor and Belgrade: Museum of Mining and Metallurgy and Archaeological Institute.
Bogosavljević, Vera. 1989. „Uvod u rudarsku arheologiju na Kopaoniku, oblici starog rudarstva i metalurgije“. Glasnik Srpskog arheološkog društva 5: 86–93.
Bogosavljević, Vera, Dušan Mrkobrad i Dragan Bogosavljević. 1988. „Istraživanje srednjovekovnog rudarstva na zapadnom Kopaoniku (okolina Kiževaka)“. Naša prošlost 3: 9–45.
Bogosavljević-Petrović, Vera. 1995. „Arheometalurški kompleksi na Kopaonikku (metodi i problemi prouča-vanja), Glasnik Srpskog arheološkog društva 10: 58–71.
Bogosavljević-Petrović, Vera. 2006. „Kontinuitet metalurgije u dolini Ibra“. Naša prošlost 6: 63–89.
Bubalo, Đorđe. 2010. Dušanov zakonik. Beograd: Zavod za udžbenike i Službeni glasnik.
Cembrzyński, Paweł. 2019. „The ecology of mining. Human–environmental relations in the Medieval and Early Modern mining in Central Europe“. Kwartalnik Historii Kultury Materialnej 67 (1): 17–39.
Čremošnik, Irma. 1977. „Ranoslovensko naselje Jazbine u Batkoviću kod Bijeljine“. Godišnjak ANUBIH XV (13): 227–304.
Ćirković, Sima. 1997. Rabotnici, vojnici, duhovnici (Društva srednjovekovnog Balkana). Beograd: Equilibri-um.
Ćirković, Sima, Desanka Kovačević-Kojić, Ruža Ćuk. 2002. Staro srpsko rudarstvo. Beograd: Vukova zaduž-bina i Novi Sad: Prometej.
Dangić, Adam and Jelena Dangić. 2007. „Arsenic in soil environment in central Balkan Peninsula southeastern Europe: occurence, geochemistry, and impacts“. Trace Metals and other Contaminants in the Environment, 9, 207–236.
Fostikov, Aleksandra. 2012. „Kovački zanat na tlu srednjovekovne Srbije“. Beogradski istorijski glasnik III: 105–126.
Gogić, Miljan. 2010. „Rudarska proizvodnja u srednjovjekovnom Brskovu“. Istorijski zapisi 1/2010: 195–213.
Hrabak, Bogumil. 1952. „Dubrovačka naseobina u kopaoničkom rudniku Belom Brdu“. Ogledi: 55–56.
Hrabak, Bogumil. 1984. „Rudnik pod Šturcem I njegova dubrovačka naseobina“. Zbornik Narodnog muzeja u Čačku 14: 5–78.
Iles, Louise. 2016. „The role of metallurgy in transforming global forests“. Journal of Archaeological Method and Theory 23, 1219–1241.
Katić, Srđan. 2007. „Rudnik pod osmanskom vlašću u XV i XVI veku“. Istorijski časopis LV, 133–155.
Kovačević-Kojić, Desanka. 1992. „Društvena struktura rudarskih gradova“. U Socijalna struktura srpskih gradskih naselja (XII–XVIII vek), uredili Jovanka Kalić i Miroslav Čolović, 35–47. Smederevo i Beograd: Muzej u Smederevu i Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Kovačević-Kojić, Desanka. 2013. „O sastavu i obradi metala iz srpskih srednjovekovnih rudnika“. Zbornik radova Vizantološkog instituta L, 853–862.
Lottermoser, Bernd. G. 2010. Mine Wastes – Characterization. Treatment and Environmental Impacts,Third Edition, Heidelberg: Springer–Verlag Berlin.
Matić, Branislava, Snežana Dejanović i Nela Đonović. 2018. „Blood Lead Levels in Children Living Close to the Antimony and Lead Mining-milling-smelting Complex in Serbia“. Tehnika 73(3): 435–443.
Mihailović, Tatjana. 2014. „Plana Water Supply – Medieval Technical Enterprise“. Archaeotechnology: Stu-dying Technology from Prehistory to the Middle Ages, edited by Selena Vitezović and Dragana Antonović, 295–314. Belgrade: Serbian Archaeological Society.
Mišić, Siniša. 2007. Korišćenje unutrašnjih voda u srpskim zemljama srednjeg veka. Beograd: Utopija.
Mrkobrad, Dušan. 1995. „Research of the medieval mining and metallurgy in the Rudnik mountain“. In Ancient Mining and Metallurgy in Southeast Europe, edited by Petar Perović i Slađana Đurđekanović, 241–250. Bor and Belgrade: Museum of Mining and Metallurgy and Archaeological Institute.
Mrkobrad, Dušan. 1997. „Srednjovekovno rudarstvo na prostoru istočne Srbije“. U Arheologija istočne Srbije, uredio Miroslav Lazić, 151–161. Beograd: Filozofski fakultet, Centar za arheološka istraživanja.
Mrkobrad, Dušan i Dragan Bogosavljević. 1988. „Istraživanje srednjovekovnog rudarstva i metalurgije na Ru-dniku“. Zbornik radova Narodnog muzeja u Čačku XVIII: 37–56.
Mrkobrad, Dušan i Paun Es Durlić. 1995. „Arheometalurška istraživanja na Prauriji“. Glasnik Srpskog arheo-loškog društva 10: 79–88.
Popović, Marko i Gordana Simić. 2020. Utvrđenja srednjovekovnog grada Novog Brda. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika culture.
Popović, Marko i Igor Bjelić. 2018. Crkva Svetog Nikole – Katedrala Novog Brda, Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
Radičević, Dejan. 2014. „U potrazi za srednjovekovnim Rudnikom“. U Rudnik, šapat visina, uredili Borisav Čeliković i Milojko Knežević, 285–312. Beograd: Službeni glasnik.
Radičević, Dejan. 2019. „Arheološka svedočanstva o najstarijim rudarskim trgovima srednjovekovne Srbije“. U Urbanizacija u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, uredili Srđan Rudić i Aleksej Aleksandrovič Gordin, 63–87. Beograd i Nižnji Novgorod: Istorijski institut u Beogradu i Državni institut za arhitekturu i građevinu (NNGASU).
Radičević, Dejan, Jelena Đorđević i Ana Cicović. 2009. „Preliminarni rezultati arheoloških istraživanja na Ru-dniku u 2009. godini“. Zbornik radova muzeja rudničko-takovskog kraja 5, 7–19.
Savić, Miron. 1956. „Šljakišta na Novom Brdu i Kačikolu“. Starinar 5–6: 283–294.
Simić, Vasilije. 1951. Istorijski razvoj našeg rudarstva. Beograd: Izdavačko – štamparsko preduzeće Saveta za energetiku i ekstraktivnu industriju Vlade FNRJ.
Simić, Vasilije. 1958. „Rejonizacija i karakteristike srednjovekovne rudarske delatnosti u oblasti Kopaonika“. Vesnik zavoda za geološka i geofizička istraživanja 19: 357–393.
Simić, Vasilije. 1971. „Rudarska prošlost Rudničke planine u Šumadiji“. Rudarski glasnik 6: 1–17.
Simić, Vasilije. 1975a. „Staro rudarstvo gvožđa Golije, Troglava, Čemerna, Gluhe Vasi i Kušurmlije“. Rudar-ski glasnik 14: 1–10.
Simić, Vasilije. 1975b. ,,Rudarstvo gvožđa u kopaoničkoj oblasti“. Rudarski glasnik 14: 77–87.
Stojanović, Dobrica. 1995. Mineralni sastav starih šljaka sa Kopaonika, Glasnik Srpskog arheološkog društva 10: 72–77.
Vuković, Sofija. 1983. „Mineralne asocijacije starih olovno-cinkanih šljaka u Šumadiji“. Glasnik prirodnja-čkog muzeja, Serija A (38): 11–83.
Vuković, Sofija. 1992. „Rekonstrukcija drevne metalurške tehnologije na osnovu mineralnih asocijacija starih šljaka“. U Arheologija i prirodne nauke, uredio Dragoslav Srejović, 133–142. Beograd: SANU.
Vuković, Sofija i Milan Vuković. 1988. „Procena potrošnje drveta kao metalurškog goriva u starom i srednjem veku na primeru srebronosnih rudnika u Šumadiji“. Geološki anali Balkanskog poluostva 51, 481–491.
Vulović, Dragana. 2019. „Preliminarna antropološka analiza sa lokaliteta Brskovo – Doganjice“. Nova antička Duklja X, 170–185.
Vulović, Dragana i Dragica Bizjak. 2019. „Antropološka analiza skeletal sa lokaliteta Madžarsko brdo“. U Ru-dnik 1 – Istraživanja srednjovekovnih nalazišta (2009 – 2013.godina), uredili Dejan Radičević i Ana Cico-vić, 93–118. Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja.
Zarković, Božidar. 2019. „Pojava urbanih aglomeracija na tlu srednjovekovne Srbije“. U Urbanizacija u is-točnoj i jugoistočnoj Evropi, uredili Srđan Rudić i Aleksej Aleksandrovič Gordin, 101–116. Beograd i Niž-nji Novgorod: Istorijski institut u Beogradu i Državni institut za arhitekturu i građevinu (NNGASU).
Zdravković, Alena. 2020. „Mehanizam formiranja sekundarnih minerala na odlagalištima Pb-Zn rudnika Rud-nik i njihov uticaj na životnu sredinu“ Doktorska dis. Rudarsko – geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu.
Zdravković, Alena, Vladica Cvetković, Aleksandar Pačevski, Aleksandra Rosić, Kristina Šarić, Vesna Matović and Suzana Erić. 2017. „Products of oxidative dissolution on waste rock dumps at the Pb-Zn Rudnik mine in Serbia and their possible effects on the environment“. Journal of Geochemical Exploration 181: 160–171.
Zdravković, Alena, Vladica Cvetković, Kristina Šarić, Aleksandar Pačevski, Aleksandra Rosić and Suzana E-rić. 2020. „Waste rocks and medieval slag as sources of environmental pollution in the area of the Pb-Zn Mine Rudnik (Serbia)“. Journal of Geochemical Exploration 218: 106629.
Živanović, Miloš. 2020. „Nova saznanja o srednjovjekovnom Brskovu“. Nova antička Duklja XI: 113–130.
Téléchargements
Publiée
Comment citer
Numéro
Rubrique
Licence
(c) Tous droits réservés Mirko Vranić 2021
Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
