La phénomenologie de Petrovic et le platonisme de Florensky
DOI :
https://doi.org/10.21301/eap.v15i4.12Mots-clés :
idéalisme hiérarchique, nom magique, mythe pythagorien, mythologie absolue, iconographie, continuumRésumé
La phénoménologie mathématique de Mihailo Petrović-Alas est ici analysée dans une philosophie au nom magique, autrement dit selon une approche mythologique du platonisme dont les origines remontent à Paul Florensky. Le défaut de ses interprétations est l’impossibilité de s’exprimer par la langue des mathématiques modernes qui reposent sur la notion de l’ensemble. La phénoménologie de Petrović exige à cet égard une avancée méthodologique discutée dans cet article. L’accent est mis sur la méthode spectrale qui plonge les phénomènes dans un continuum, ce par quoi elle se met en relation avec le mythe pythagorien. L’utilisation des notions cinématiques dans la description du rythme spectral annonce que les emplacements des chiffres dans le système positionnel marquent le temps, ce qui fait du continuum un nom magique développé.
Téléchargements
Références
Antonova, Clemena. 2010. Space, Time and Presence in the Icon: Seeing the World with the Eyes of God. Farnham: Ashgate Publishing Ltd.
Bojko, Pavel Jevgenovič. 2009. „Filosofija istorije A. F. Loseva i svetsko-istorijski zadatak pravoslavlja“. Kultura polisa: časopis za negovanje demokratske političke kulture 11-12: 21-33.
Božić, Milan. 2005. „Matematička fenomenologija Mihaila Petrovića“. U Legende Beogradskog univerziteta. Knjiga 1: Mihailo Petrović – Alas, Anica Savić – Rebac, Aleksandar Đ. Kostić, Aleksandar Deroko, 23-26. Beograd: Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković.
Cook, Brendan. 2013. Pursuing Eudaimonia: Re-appropriating the Greek Philosophical Foundations of the Christian Apophatic Tradition. Cambridge Scholars Publishing.
Florensky, Pavel. 2000. Smisao idealizma. Beograd: Plato.
Florensky, Pavel 2000a. Kult, religija i kultura. Bogoslovlje: organ Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu 1-2: 42-57.
Florensky, Pavel. 2013. Obrnuta perspektiva; Ikonostas. Logos. Beograd.
Gika, Matila. 1987. Filozofija i mistika broja. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada.
Ilić, Vojislav 1981. Lirsko pesništvo: 1887-1893. Beograd: Vuk Karadžić.
Jerej Luka. 1968. „Religija i fenomenološka matematika Mihaila Petrovića – Mike Alasa“. Teološki pogledi: versko-naučni časopis br. 1, 31-41.
Losev, Aleksej 1990. Muzyka kak predmet logiki. Moskva: Pravda.
Losev, Aleksej 1991. „Osnovnoy vopros filosofii muzyki“. U Filosofiya. Mifologiya. Kul’tura, 315-335. Moskva: Polizdat.
Losev, Aleksej 1993. Očerki antičnogo simvolizma i mifologii. Moskva: Mysl'.
Losev, Aleksej 2000. Dialektika mita. Beograd: Zepter Book World.
Losev, Aleksej 2009. „Filiokve [Filioque] kao osnova latinskog platonizma [aristotelizma]“. Otačnik: časopis za svetootačku praksu i teoriju 3(1): 215-220.
Lossky, Vladimir 2003. Ogled o mističkom bogoslovlju istočne crkve. Manastir Hilandar. Sveta Gora.
Marić, Ilija 2002. Filosofija na istoku Evrope: ogledi iz vizantijske, ruske i srpske filosofije. Beograd: Plato.
Miller, Arthur 2001. Einstein, Picasso: Space, Time and the Beauty That Causes Havoc. New York: Basic Books.
Milovanović, Miloš 2019. „Značaj Petrovićevih spektara u zasnivanju matematike“. U Mihailo Petrović: povodom sto pedest godina od rođenja, uredili Gradimir Milovanović et al., 47-62. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Milovanović, Miloš & Bojan M. Tomić. 2016. „Fractality and self-organization in the Orthodox iconography“. Complexity 21 (1): 55–68.
Nedeljković, Dušan 1968. „Etape i perspektive prirodne filozofije Mihaila Petrovića“. U Mihailo Petrović: čovek, fenomenolog, matematičar, uredio D. S. Mitrinović, 61-86. Beograd: Zavod za udžbenike.
Petinova, M. 2020. „Communication and Time in the Philosophy of Music A. Losev“. 11th International Scientific and Theoretical Conference “Communicative Strategies of Information Society” – CSIS 2019. European Proceedings of Social and Behavioural Sciences.
Petrović, Mihailo 1997. Metafore i alegorije. Beograd: Srpska književna zadruga.
Petrović, Mihailo 1998. Sabrana dela. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Petrović Morena, Nikola 2019. „Matematička fenomenologija između mita i stvarnosti“. U Mihailo Petrović Alas: život, delo, vreme: povodom 150 godina od rođenja, uredili Stevan Pilipović et al., 127-142. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Radojčić, Miloš 1940. „O čarobnom svetu našeg srednjovekovnog slikarstva“. Narodna odbrana 10 (42–45): 677–678; 693–694; 710–711; 726-727.
Rujević, Goran 2019. „Matematička fenomenologija Mihaila Petrovića“. U Istorija srpske filozofije: prilozi istraživanju, vol. 4, uredili Irina Deretić et al., 115-134. Beograd: Filozofski fakultet.
Stipanić, Ernest 1968. „Mihailo Petrović, matematičar i fenomenolog“. U uredio Mihailo Petrović: čovek, fenomenolog, matematičar, D. S. Mitrinović, 87-92. Beograd: Zavod za udžbenike.
Stipanić, Enest 1987. „Jedan osvrt na princip determinizma kod Ružera Boškovića, Pierra Laplacea i Mihaila Petrovića“. Dijalektika 1-2, 47-58.
Teofanov, Nenad 2019. „Ribarenje Mihaila Petrovića – jedan pogled“. U Mihailo Petrović Alas: život, delo, vreme: povodom 150 godina od rođenja, uredili Stevan Pilipović et al., 185-197. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Truhelka, Ćiro 1930. „Larizam i krsna slava“. Glasnik Skopskog naučnog društva 7-8: 1-34.
Turgenev, I. S. 1979. „Pevcy“. U Zapiski okhotnica. Povest i raskazy, 198-212. Moskva: Hodožestvennaya literatura.
Uzelac, Milan. 2005. Filozofija muzike. Novi Sad.
Vujošević, Slobodan. 2019. „Matematička fenomenologija i filozofija matematike“. U Mihailo Petrović Alas: život, delo, vreme: povodom 150 godina od rođenja, uredili Stevan Pilipović et al., 115-125. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Téléchargements
Publiée
Comment citer
Numéro
Rubrique
Licence
(c) Tous droits réservés Miloš Milovanović 2020
Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
