Relata refero. Perception du passé grec antique dans l’enseignement serbe contemporain
DOI :
https://doi.org/10.21301/EAP.v7i3.8Mots-clés :
Grèce antique, enseignement, manuels, archéologie classique, histoire de la disciplineRésumé
Depuis la fin du XVIII siècle, l’avènement d’une éducation moderne chez les Serbes entraîne aussi la réception occidentale de la culture antique. Cette image du passé classique était sous une forte influence des circonstances sociales et surtout politiques plus amples de ce temps-là. Reprenant (avec les bases organisationnelles et pédagogiques) le récit occidental sur la Grèce classique, les pionniers de l’enseignement aussi bien que les fondateurs des disciplines académiques chez les Serbes reprenaient inconsciemment la trame narrative de ce récit. Après cette phase que l’on peut appeler „phase d’institutionnalisation“, le système d’éducation se met à reproduire continuellement ce récit. C’est pourquoi dans l’enseignement serbe contemporain, nous rencontrons des exemples presque entièrement conservés de concepts théoriques des XVIII et XIX siècles.
Téléchargements
Références
Аsman, Alaida. 2002. Rad na nacionalnom pamćenju. Beograd: XX vek.
Babić, Staša. 2002. „Still innocent after all these years? – Sketches for a social history of archaeology in Serbia“. In Archäologien Europas: Geschichte, Methoden und Theorien/Archeologies of Europe: History, Methods and Theories, eds. Peter F. Biehl, Alexander Gramsch and Arkadiusz Marciniak, 309–322. Tübinger Archäologische Taschenbücher 3. Münster: Waxmann.
Babić, Staša. 2007. Antropologija antike: priručnik za kurs Klasična arheologija i antropologija. Beograd: Filozofski fakultet.
Babić, Staša. 2011. Čemu još istorija arheologije? Етноантрополошки проблеми 6/3 (н. с.), 565–577.
Bernal, Martin. 1987. Black Athena: The Afroasiatic Roots of Classical Civilization. Piscataway, NJ: Rutgers University Press.
Bernal, Martin. 1991. Black Athena: The Afro-Asiatic Roots of Classical Civilization: The Archaeological and Documentary Evidence, Vol. 2. Piscataway, NJ: Rutgers University Press.
Bernal, Martin. 2006. Black Athena: The Afroasiatic Roots of Classical Civilization, Volume III: The Linguistic Evidence. Piscataway, NJ: Rutgers University Press.
Boardman, John. 1978. Greek Sculpture. The Archaic Period, a handbook. New York: Oxford University Press.
Boardman, John. 1985. Greek Art. London: Themes and Hudson.
Burdije, Pjer. 1977. Simbolička moć. Kultura, br. 38 (1977): 23–30.
Ćelstali, Knut. 2004. Prošlost nije više što je nekad bila. Beograd: Geopoetika.
Díaz-Andreu, Margarita. 2007. A World History of Nineteenth-Century Archaeology: Nationalism, Colonialism and the Past. Oxford: Oxford University Press.
Dietler, Michael. 2005. „The archaeology of Colonization and the Colonization of archaeology – Theoretical Challenges from an Ancient Mediterrenean Colonian Encounter“. In The Archaeologyof Colonial Encouters – Comparative Perspectives, ed. Gil J. Stein, 33–68. Santa Fe: School of American Research Press.
Dyson, Stephen L. 2006. In pursuit of Ancient Pasts: A History of Classical Archaeology in the Nineteenth and Twentieth Centuries. New Haven: Yale University Press.
Goldhill, Simon. 2005. Love, Sex & Tragedy: Why Classics Matters. London: John Murray.
Gosden, Chris. 2004. Archaeology and Colonialism – Cultural contacts from 5000 BC to the Present. Camebridge: Cambridge University Press.
Gross, Mirjana. 1976. Historijska znanost: razvoj, oblik, smjerovi. Zagreb: Institut za hrvatsku povijest.
Halsall, Guy. 1997. „Archaeology and Historiography“. In Companion to Historiography, ed. Michael Bentley, 788–810. London: Routledge.
Hobson, John M. 2004. Eastern Origins of Western Civilization. Cambridge: Cambridge University Press.
Humphreys, Sally C. 2002. „Classics and Colonialism: towards an erotics of the discipline“.In Disciplining Classics, ed. Glenn. W. Most, 207–51. Göttingen: Vandenhoeck and Ruprecht.
Hurst, Henry and Sara Owen (eds). 2005. Ancient Colonizations: Analogy, Similarity and Difference. London: Duckworth.
Janson, Horst W. 1987. Istorija umetnosti. Beograd. Prosveta.
Маrchand, Suzanne. 1996. Down from Olympus: Archaeology and Philhellenism in Germany 1750–1970. Princeton: Princeton University Press.
Моrley, Neville. 2009. Antiquity and Modernity. Malden: Willey – Blackwell.
Morris, Ian. 1994. „Archaeologies of Greece“. In Classical Greece: Ancient Histories and Modern Archaeologies, ed. Ian Morris, 1–47. Camebridge: Cambridge University Press.
Olsen, Bjornar. 2002. Od predmeta do teksta: teorijske perspektive arheoloških istraživanja. Beograd: Geopoetika.
Palavestra, Aleksandar. 2012. Vasić pre Vinče (1900–1908). Etnoantropološki problemi 7/3:
Peri, Marvin. 2000. Intelektualna istorija Evrope. Beograd: Clio.
Said, Edvard. 2008. Orijentalizam. Beograd: XX vek.
Snodgrass, Anthony. M. 1987. An Archaeology of Greece: The Present State and Future Scope of the Discipline. Berkeley: University of California Press.
Sorkin, David. 1983. The Theory and Practice of Self-Formation (Bildung), 1791–1810. Journal of The History of Ideas, Vol. 44, No. 1 (Jan–Mar., 1983): 55–73.
Stojanović, Dubravka. 2000. „Udžbenici istorije kao ogledalo vremena“. U Uvod u mirovne studije, ur. Dragan Popadić, 93–122. Beograd: Grupa Most.
Shanks, Michael. 1996. Classical Archaeology of Greece – Experiences of the Discipine. London: Routledge.
Vasić, Rastko. 2009. „Klasična arheologija u Srbiji“. У Антички свет, европска и српска наука, ур. Растко Васић, Ифигенија Драганић и Ксенија Марицки Гађански, 39–49. Београд: Друштво за античке студије Србије – Службени гласник.
Wertz, Marianna. 1993. Wilhelm Von Humboldt’s Classical Education Curriculum. The American Almanac, 15.03.93.
•
Андерсон, Метју С. 2003. Европа у осамнаестом веку 1713–1789. Београд: Clio.
Бабић, Сташа. 2008. Грци и други. Античка перцепција и перцепција антике. Београд: Clio.
Бошков, Светозар. 2007. „Уџбеници античке историје у српским школама у 19. веку“. У Антика и савремени свет, ур. Ксенија Марицки Гађански, 21–32. Београд: Друштво за античке студије Србије – Архив Срема.
Бошков, Светозар. 2009. „Настава античке историје у Новосадској гимназији током 19. века“. У Антички свет, европска и српска наука, ур. Растко Васић, Ифигенија Драганић и Ксенија Марицки Гађански, 30–38. Београд: Друштво за античке студије Србије – Службени гласник.
Гавриловић, Никола. 1986. „Школство код Срба у Хабсбуршкој мохархији“. У Историја српског народа, књига IV, том II, ур. Славко Гавриловић, 350–62. Београд: Српска књижевна задруга.
Деретић, Јован. 1989. „Класична традиција у српској књижевности“. УАнтичке студије код Срба, ур. Миодраг Стојановић, 13–20. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Живојиновић, Драгољуб Р. 2010. Успон Европе (1450–1789). Београд: Завод за уџбенике.
Леовац, Славко. 1989. „Хеленист Милош Ђурић“. У Античке студије код Срба, ур. Миодраг Стојановић, 95–108. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Мамула, Jован. 1960. „Настава историје у новосадској гимназији“. У Новосадска гимназија (1810–1960), ур. Петар Адамовић. Нови Сад: Одбор за прославу 150-годишњице.
Марицки Гађански, Ксенија. 2007. „Уводна реч: темељи наше европске куће“. У Антика и савремени свет, ур. Ксенија Марицки Гађански, 5–7. Београд: Друштво за античке студије Србије – Архив Срема.
Милинковић, Михаило. 1989. Ка историјату наставе археологије на Филозофском факултету у Београду – поводом 150-те годишњице Филозофског факултета, Гласник САД 5: 124–138.
Милинковић, Михаило. 1998. „Одељење за археологију“. У Филозофски факултет, 1838–1998, ур. Раде Михаљчић, 425–440. Београд: Филозофски факултет.
Нинковић, Ненад. 2011. Реформа српског школства у Хабзбуршкој монархији 1769–1777. Истраживања 22: 167–83.
Палавестра, Александар. 2000. Археологија у Балканском институту. Balcanica XXX–XXXI: 15–24.
Палавестра, А. 2005. „Добросуседско немешање. Српска археологија и етнологија“. У Етнологија и антропологија: стање и перспективе, Зборник Етнографског института САНУ 21, ур. Љиљана Гавриловић, 87–94, Београд: Етнографски институт САНУ.
Палавестра, Александар. 2011. У служби континуитета. Етно-археологија у Србији. Етноантрополошки проблеми 6/3 (н. с.): 579–594.
Срејовић, Драгослав. 1983. „Археологија на Великој школи и Универзитету у Београду“. У Споменица Српског археолошког друштва, 1883–1983, ур. Никола Тасић, 17–25. Београд: Српско археолошко друштво.
Тимотијевић, Мирослав. 2006. Рађање модерне приватности – приватни живот Срба у Хабзбуршкој монархији од краја 17. до почетка 19. века. Београд: Clio.
Тош, Џон. 2008. У трагању за историјом. Београд: Clio.
Флашар, Мирон и Војислав Јелић. 1998. „Катедра за класичну филологију“. У Филозофски факултет, 1838–1998, ур. Раде Михаљчић, 511–540. Београд: Филозофски факултет.
Џонсон, Метју. 2008. Археолошка теорија, Београд: Clio.
Téléchargements
Publiée
Comment citer
Numéro
Rubrique
Licence
Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
