Наслеђе еманципације: сакупљање (невидљиве) свакодневице
DOI:
https://doi.org/10.21301/eap.v19i4.9Ključne reči:
наслеђе еманципације, партиципација, заједница, пројекат научних грађанских истраживања ХЕРОИНЕ, предмети свакодневицеApstrakt
Партиципативно мапирање наслеђа једно је од могућих метода валоризације пракси еманципације као културног наслеђа. Кроз пројекат грађанског истраживања „ХЕРОИНЕ: Наслеђе еманципације – оснаживање Ромкиња кроз изградњу мрежа солидарности”, који истраживачи Етнографског интитута САНУ и Филозофског факултета Универзитета у Београду реализују у сарадњи с ромским активисткињама из Београда, Костолца и Пирота, наслеђе женског активизма дефинисано је као посебан вид свакодневице, чије праксе еманципације пресудно утичу на идентитет и просторе деловања заједнице. Након теоријског осврта и релевантних примера процеса партиципативног мапирања наслеђа, у раду се анализира потенцијал метода мапирања заједнице на наведеном примеру, те се проматрају могућности интерпретације наслеђа заједнице које до сада није било у великој мери заступљено у оквиру званичних институција баштине. У том смислу, у овом раду одабран је такозвани приступ кроз наслеђе, који подразумева активну размену између чланова заједнице на тему важних наслеђених елемената окружења, које их чине поносним и оснаженим. Одабрани материјални и нематеријални облици наслеђа нуде ниво специфичности заједнице и истовремено служе као база на основу које се може замишљати будућа трансформација кроз наслеђена знања, вештине и предмете. Овај приступ мапирања подразумева и стварање наслеђа у тренутку мапирања, односно препознавање вредности, пракси и појединаца који су носиоци трансформације или су стубови заједнице који о њеним члановима брину.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Axelsson, Bodil. 2014. „The Poetics and Politics of the Swedish Model for Contemporary Collecting”. Museum & Society 12(1): 14–28. https://doi.org/10.29311/mas.v12i1.244
Bhabha, Homi K. 1994. The Location of Cuture, 2nd edition. London, Njujork: Rotledge.
Bogdanović, Bojana. 2016. Tradicija kao simbolički resurs. Modna produkcija Sirogojno stil. Sirogojno: Muzej na otvorenom „Staro selo”.
Bogdanović, Bojana. 2017. „Komercijalizacija tradicije i proces emancipacije seoske žene – primer modne produkcije `Sirogojno stil`”. U: Selo Balkana. Kontinuiteti i promene kroz istoriju, uredili Nedeljko V. Radosavljević i Snežana Tomić, 191‒209. Beograd: Istorijski institut i Muzej na otvorenom „Staro selo” Sirogojno.
Butler, Shelley R. 2011. Contested Representations: Revisting Into the Heart of Africa. Toronto: University of Toronto Press.
Cochrane, Logan and John Corbett. 2020. „Participatory Mapping”. U Handbook of Communication for Development and Social Change, priredio Јаn Servaes, 705-714. Berlin:Springer.
Deaville, Daniel. 2020. „The White Cube Outside Art: The extent and effect of the white cube cultural form of display within galleries of material culture”. Master rad. Fakultet za humanistiku, Univerzitet u Mančesteru.
Đorđević, Ivan i Ljiljana Gavrilović. 2018. Dečiji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji. Beograd: UNICEF, EI SANU, Romski ženski centar BIBIJA.
Đorđević, Jelena. 2008. „Postkolonijalna teorija diskursa”. Godišnjak Fakulteta političkih nauka 2 (2): 29-45.
Đorđević, Marija. 2021. „Kako, zašto i za koga? Savremeno sakupljanje, pandemija i digitalni depoi”. U Kulturna baština i kriza: heritološki i arhitektonski aspekt, uredili AleksandarKadijević i Milan Popadić, 133-148. Beograd: Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet.
Golding, Viv & Wayne Modest (eds.). 2013. Museums and Communities: Curators, Collections and Collaboration. London: Bloomsbury Academic.
Fleming, David. 2002. „Positioning the museum for social inclusion”. U Museums, society, inequality, uredio Richard Sandel, 213-225. London: Routledge.
Foucault, Michel. 1977. Language, Counter-Memory, Practice: Selected Essays and Interviews, edited by Donald F. Bouchard and Sherry Simon, Ithaca: Cornell University Press.
Fuller, Tony, Denise Guy and Carolyn Pletsch. 2011. Asset Mapping: A Handbook.
Gramši, Antonio. 1951. Pisma iz zatvora. Zagreb: Državno izdavačko preduzeće Hrvatske.
Harvey, David. 2001. „Heritage pasts and heritage presents: Temporality meaning and the scope of heritage studies”. International Journal of Heritage Studies, 7 (4): 319-338. https://doi.org/10.1080/13581650120105534
Jokanović, Milena. 2018. Slike kojima (ih) pamtimo. Katalog izložbe. Beograd: Galerija Prozor.
Jokanović, Milena. 2021. Kabineti čudesa u svetu umetnosti. Beograd: Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet, Centar za muzeologiju i heritologiju.
La Frenierre, Jeff. 2008. „Mapping Heritage: A Participatory Technique for Identifying Tangible and Intangible Cultural Heritage”. The International Journal of the Inclusive Museum 1(1): 97-104. https://doi.org/10.18848/1835-2014/CGP/v01i01/44319
Lydon, Maeve. 2003. „Community Mapping: The Recovery (and Discovery) of our Common Ground”. Geomatica Vol. 57 1999-2003 Anniversary Issue - Cartography in Canada: 1-31.
McDonald, Sharon. 2002. Behind the Scenes at the Science Museum. Oksford-Njujork: Berg.
Milenković, Miloš. 2005. „Postkulturna antropologija i multikulturalne politike”. U Problemi kulturnog identiteta stanovništva savremene Srbije, uredila Senka Kovač, 67-69. Beograd: Filozofski fakultet.
Museum Development North West & Kavanagh J. 2019. Contemporary Collecting Toolkit. London: Arts Council England.
Pomian, Krzsyzstof. 1990. „The Collection: between the Visible and the Invisible”. U Collectors and Curiosities. Paris and Venice 1500–1800, 31-45. Kembridž: Polity Press, 1990.
Popadić, Milan. 2021. Diskretni šum peščanika: baština i njene nauke. Beograd: Filozofski fakultet, Centar za muzeologiju i heritologiju.
Rasool, Ciraj. 2018. „Heritage as Process”. U Sense and Essence,Heritage and the Cultural Production of the Real, uredili Birgit Meyer and Mattijs van de Port, 306-312. Njujork- Oksford: Berghahn Books.
Sandel, Richard. 1998. „Museums as Agents of Social Inclusion”. Museum Management and Curatorship 17(4): 401–418. https://doi.org/10.1080/09647779800401704
Sarr, Felwine& Savoy, Bénédicte. 2018. „The Restitution of African Cultural Heritage. Toward a New Relational Ethics”.https://www.about-africa.de/images/sonstiges/2018/sarr_savoy_en.pdf.
Sladeček, Michal, Vasilijević, Jelena i Petrović Trifunović, Tamara. 2009. Kolektivno sećanje i politike pamćenja. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Smith, Laurajane. 2006. Uses of Heritage. London- Njujorк: Routledge.
Spencer, Robert i Valassopoulos, Anastasia. 2021. Postcolonial Locations New Issues and Directions in Postcolonial Studies. London- Njujork: Rotledge.
Stransky, Zbynek Z. 1970 „Temelji opšte muzeologije”. Muzeologija 8, 37-74.
Tobias, Terry. 2000. Chief Kerry’s moose: a guidebook to land use and occupancy mapping, research design, and data collection. Vankuver: Union of BC Indian Chiefs&Ecotrust Canada.
Turner, Terence. 1993. „Anthropology and Multiculturalism: What is Anthropology That Multiculturalists Should be Mindful of it?”. Cultural Anthropology 8(4): 411-429.
Van Dartel, Daan (ed.). 2009. Tropenmuseum for a change!. Bulletin 391. Amsterdam: KIT Publishers.
Vertovec, Steven. 1996. „Multiculturalism, culturalism and public incorporation”. Ethnic and Racial Studies 19(1): 49-69.
Žikić, Bojan. 2011. „Društveni činioci zdravstvene vulnerabilnosti marginalizovanih društvenih grupa”. Etnoantropološki problemi 6 (3): 783-805. https://doi.org/10.21301/eap.v6i3.14
Živanović, Katarina. 2014. „Interpretacija kulturnog nasleđa kao preduslov za korišćenje arheološke baštine u društveno-ekonomskom razvoju zajednice”. Doktorska disertacija. Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
