Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор
DOI:
https://doi.org/10.21301/eap.v13i2.2Ključne reči:
Владимир Јовановић – композитор, електроакустичка музика, византијско црквено појање, постмодерна, религијаApstrakt
Однос уметника и времена у којем ствара готово увек је двосмеран – историјски тренутак обликује изборе, стилове и уметнички израз, док уметник и сам својом индивидуалношћу и посебношћу постаје симбол епохе. У музици као најапстрактнијем чину стварања, ова веза можда и није толико очигледна. Она релативно лако излази из временских оквира, а њенe интерпретацијe чeстo губe везу с историјским контекстом у којем су настале.
Циљ овог рада јесте да на примеру животног и професионалног пута композитора Владимира Јовановића (1956–2016) укаже на различите аспекте ове повезаности, али и да прикаже један богат животни пут и развој уметника. Он је, трагајући за том идеалном формом уметничког стваралаштва, а оно је увек трагање за Истином, прешао пут од електроакустичке музике до компоновања у кључу византијског, црквеног, литугријског израза, указујући на различите аспекте музичке и стваралачке постмодерне. Пред крај живота радио је упоредо на компоновању у оба музичка жанра, чије су се поруке у његовим делима непрестано преплитале.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Blagojević, Gordana. 2005. O recepciji crkvene vizantijske muzike u Beogradu krajem 20. i početkom 21. veka (ili kako je Stevan Mokranjac postao stariji i srpskiji kompozitor od Stefana Srbina). Glasnik Etnografskog instituta SANU LIII: 153-171.
Blagojević, Gordana. 2011. „Ikona kao roba: jedna ilustracija pravoslavnog identiteta u Srbiji danas“. U Antropologija, religije i alternativne religije – kultura identiteta, ur. Danijel Sinani, 221-237. Beograd: Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.
Blagojević, Gordana. 2012. „Byzantium as a Symbol and Inspiration for the Contemporary Musical Creativity in Serbia at the end of the second and the beginning of the third millennium“. U Duhovna kultura i religioznost nekad i danas – različiti konteksti i tradicije, ur. Ivica Todorović i Gordana Blagojević, 171-198. Beograd: Raška škola, Univerzitet u Prištini – Fakultet tehničkih nauka, Etnografski institut SANU, Centar za religijske studije IFDT-a, Narodni muzej – Čačak, Srpski naučni centar.
Blagojević, Gordana. 2017а. „Arhimandrit Paisij (Tanasievich) Hilandarec kak pevchij: ego rol' v rasprostranenii afonskogo ifosa vizantijskogo penija v Serbii v konce 20. i nachale 21. veka“. U Bogosluzhebnye praktiki i kul'tovye iskusstva v sovremennom mire, ur. Svetlana Hvatova, 39-50. Majkop: Rossijskij gumanitaryj nauchnij fond Ministerstvo obrazovanija i nauki Rossijskoj federacii FBGOU vo Adygejskij gosudarstevnnyj universitet.
Blagojević, Gordana. 2017б. H moysikή metarrύthmish toy 1814: mia empeirikή – afhghmatologikή prosέggish. Doktorska disertacija. Atina: Biblioteka Odeljenja za muzikologiju Filozofskog fakulteta Nacionalnog i Kapodistrijinog Univerziteta.
Denegri, Ješa, Božidar Zečević, Kosta Bogdanović. 1979. Interdisciplinarni pristup u savremenim istraživawima. Treći program 40: 471–480.
Đorđević, Jelena. 2009. Postkultura. Beograd: Clio.
Hofman Veselinović, Mirjana. 1993. Mitološki aspekti muzike. Od moderne ka postmodernoj – prelomna tačka? Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku 12 – 13: 7–14.
Hofman Veselinović, Mirjana. 1997. Fragmenti o muzičkoj postmoderni. Novi Sad: Matica srpska.
Jaćimović, Srđan. O razlikama u tradiciji crkvenog pevanja Vizantije i Srbije. http://aperto.artf.ni.ac.rs/index.php/o-razlikama-u-tradiciji-crkvenog-pevanja-vizantije-i-srbije/ Pristupljeno 15. decembra 2017.
Jovanović, Vladimir. Intervju: „Nema više Marije Terezije“. Pravoslavni ilustrovani časopis Iskon 5: 22-28.
Jovanović, Vladimir. 2004. Umetnost u hrišćanstvu ili hrišćanstvo u istoriji. U Vizantijska nauka o muzici, Jevgenij Hercman, 321-353. Beograd: Clio.
Jovanović, Vladimir. 2017. Antologija ili Cvetoslovlje. Svakodnevno i praznično pojanje u osam glasova. Beograd: Riznica.
Jovanović, Jelena. 2012. „Identiteti izraženi kroz aktuelizaciju sviranja i gradnje kavala u Srbiji 90-tih godina XX veka“. U Muzičke prakse Balkana: etnomuzikološke perspektive, ur. Dejan Despić, Jelena Jovanović, Danka Lajić-Mihajlović, 1–27. Beograd: Muzikološki institut SANU.
Kovač, Marija. 1991. Beogradska muzička postmoderna. Treći program 90–91: 39–44.
Medić, Ivana. 2007. The Ideology of Moderated Modernism in Serbian Music and Musicology. Muzikologija 7: 279 – 294.
Milin, Melita. 2006. Etape modernizma u srpskoj muzici. Muziklogija 6: 93–116.
Mitrović, Todor. 2014. „Hipervizantijski paradoks: Zašto je moguće/potrebno govoriti o stilu savremenog crkvenog slikarstva u Srbiji?“ U Religija, religioznost i savremena kultura. Od mističnog do (i)racionalnog i vice versa, ur. Aleksandra Pavićević, Zbornik Etnografskog instituta SANU 30, 87-103. Beograd: Etnografski institut SANU.
Pavićević, Aleksandra. 2017. Kompozitor, učitelj i saradnik ptica. Kulturni dodatak dnevnog lista Politika. 16. septembar, str. 7
Peno, Vesna. 2015. Predanje i/ili tradicija u novijoj bogoslužbenoj muzici Srpske crkve. Glasnik Etnografskog instituta SANU LXIII (2): 433–450.
Premate, Zorica. 2018. Nedostaje nam više samopoštovanja. Kulturni dodatak dnevnog lista Politika, subota 6. januar, str. 3.
Prodanov-Krajišnik, Ira. 2008. Desekularizacija u srpskoj umetnosti i muzici. Religija i tolerancija VI (9): 37–58.
Sovtić, Nemanja. 2013. Postmoderna u „ogledalu“ epistemološkog reza između utopijske i postutopijske svesti i studija slučaja: „Izlazak“ iz istorije muzike i muzikologije. Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku 48: 179–188.
Stάthhs, Grhgόrios. 2016. Ta prwtόgrafa ths exhgήsews eis thn Nέan Mέthodon shmeiografίas, tόmos A΄. Athήna: Ίdryma Byzentinήs Moysikologίas.
Stefanović, Dimitrije. 1961. Izgoreli neumski rukopis br. 93 Narodne biblioteke – jedini poznati muzički spomenik iz srpskog srednjeg veka. Bibliotekar XIII (5): 379-384.
Stefanović, Dimitrije (prir.). 1975 Stara srpska muzika – primeri crkvenih pesama iz XV veka. Posebna izdanja, knj. 15/I. Beograd: Muzikološki institut SANU
Stefanović, Dimitrije. 1994. Crkveno pojanje i crkvena muzika. Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku 15: 23-31.
Šestorica. Struka glazbene umjetnosti i balet. Na: http://proleksis.lzmk.hr/997/ Pristupljeno 15. septembra 2017.
Šmeman, Aleksandar. 1994. Nacionalni preporodi pravoslavnih naroda mimo pravoslavlja. Hrišćanska misao, 4-6.
Šmeman, Aleksandar. 1997. Pravoslavlje na Zapadu – Crkva, svet, misija. Cetinje.
Šuvaković, Miško. 1995. Postmoderna. Beograd: Narodna knjiga.
Vujanović, Ana. 2011. Političnost umetnosti: policije i politike, strategije i taktike. http://www.umetnostpolitika.tkh-generator.net/2011/01/ana-vujanovic-politicnost-umetnosti-policije-i-politike-strategije-i-taktike/Pristupljeno 21. januara 2018.
Zrnce idealizma u kreativnom činu umetnika. Intervju sa Isidorom Žebeljan na Radio Slobodna Evropa. https://www.slobodnaevropa.org/a/847812.html Pristupljeno 2. marta 2018.
„Život sa muzikom. Vladimir Jovanović“ https://www.youtube.com/watch?v=Pn17fVY3l2Y Pristupljeno 10. septembra 2017.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Sva prava zadržana (c) 2018 Autori
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
