Мултикултуралност и мултиконфесионалност у Боки Которској у XVIII веку
Идентитет и српска православна црква у Боки под Млетачком влашћу (1687-1797)
DOI:
https://doi.org/10.21301/eap.v11i4.8Ključne reči:
Бока Которска, XVIII век, мултикултуралност, мултиконфесионалност, млетачка власт, идентитетApstrakt
Циљ текста јесте да се стекне свеобухватна, синтетичка слика једног сложеног периода млетачке власти у Боки Которској XVIII века. Проучавајући ризнице архивске грађе, спознали смо и употпунили друштвено-етничке и верско-културолошке аспекте мултикултуралности и мултиконфесионалности Боке Которске тог периода. Такође, указали смо на специфичности локалне средине и њеног genius loci, важних чинилаца живота локалних заједница. Предочили смо какав је био однос међу припадницима различитих конфесија, какав је удео у организацији живота на овим просторима имала православна црква, као незванична црква у Млетачкој републици, какав је био однос локалне православне заједнице са млетачким властима и како се он одражавао на свакодневни живот људи и њихов идентитет.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Brajović, Saša. 2006. U Bogorodičinom vrtu: Bogorodica i Boka Kotorska – barokna pobožnost zapadnog hrišćanstva. Beograd: Filozofski fakultet.
---. 2011. Interkulturalnost u Boki Kotorskoj renesansnog i baroknog doba. Interkulturalnost 1: 192-203.
Crnić-Pejović, Marija. 1986. Neki podaci o sakralnim spomenicima kulture u hercegnovskoj opštini od kraja XVII veka do danas. Boka 18: 153-170.
---. 1996. Prilog proučavanju društvenih prilika baroknog doba u hercegnovskom kraju. Istorijski zapisi 1: 91-101.
Cecchetti, Bartolomeo. 1874. La Republica di Venezia e la corte di Roma nei rapporti della religione I. Venezia: P. Naratovich.
Ćorović, Vladimir. 1929. Topaljska opština kod Herceg-Novog. Glasnik Geografskog društva: 1-11.
Georgopoulou, Maria. 1995. Late Medieval Crete and Venice: An Appropriation of Byzantine Heritage. The Art Bulletin 77 (3): 479-496.
Jačov, Marko. 1998. Le missioni cattolishe nei Balcani tra le due grande guerre: Candia (1645-1669), Vienna e Morea (1683-1699). Città del Vaticano: Biblioteca Apostolica Vaticana.
Luković, Niko. 2000. Zvijezda mora. Perast: „Gospa od Škrpjela“.
Matić, Marina. 2015a. „Manastir Savina u XVIII veku“ Doktorska dis. Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
---. 2015b. „Architectural Forms of the Savina Monastery Big Church”. U Beyond the Adriatic Sea. A Plurality of Identities and Floating Boarders in Visual Culturei, ed. Saša Brajović, 173-200. Novi Sad: Mediteran.
Milošević, Miloš. 1966. Prilike u Boki Kotorskoj tokom priprema za oslobođenje Herceg-Novog od Turaka (1684-1687). Istorijski zapisi 1: 1-55.
Milović, Đorđe. 1957. Odrazi Karlovačkog mira na teritorijama Hercegnovog i Risna. Istorijski zapisi 1-2: 243-252.
---. 1959. Prilog proučavanju krivičnih sudova dobrih ljudi u Komunitadi topaljskoj (mletački period). Cetinje: Istoriski institut NR Crne Gore.
Musić, Srđan. 1988. Izveštaji generalnog providura Dalmacije i Albanije Kornera o zauzimanju Herceg-Novog 1687. godine. Herceg-Novi: Arhiv Herceg-Novog, Gradska biblioteka, Zavičajni muzej.
Nikolaević, Georgie. 1851. Predmeti istorični. Srbsko-dalmatinski magazin za 1851. godinu: 53-71.
Pavlović, Leontije, 1965. Kultovi lica kod Srba i Makedonaca. Smederevo: Narodni muzej.
Petranović, Gerasim. 1856. Letopis pravoslavne crkve u Dalmaciji – Manastir Savina. Srbsko-dalmatinski magazin 1852-1853: 113-120.
---. 1869. Ljetopis pravoslavne crkve u Dalmaciji. Srbsko-dalmatinski magazin za 1869 godinu: 135-143.
Popović Tomo K. 1924. Herceg-Novi – istorijske bilješke 1382-1797. Beograd: Orjen.
Radojičić, Dragana. 1994. Krajina novska u sudaru svjetova. Beograd: Filozofski fakultet.
Radović, Velimir. 1977. Prilog o migracionom faktoru u istoriji Boke. Boka 9: 305-323.
Ružičić, Nikanor. 1894. Manastir Presvete Bogorodice na Savini. Starinar XI: 100-128.
Stanojević, Gligor. 1956. Nekoliko statističkih podataka o Boki Kotorskoj iz sredine XVIII stoleća. Spomenik CV: 27-39.
---. 1961. Uslovi Grbljana za primanje mletačke vlasti 1715. godine. Istorijski zapisi 3: 500-502.
---. 1962. Dalmacija u doba Morejskog rata. Beograd: Vojno delo.
---. 1970a. Jugoslovenske zemlje u mletačko-turskim ratovima XVI-XVIII veka. Beograd: Istorijski institut.
---. 1970b. Popis Hercegovaca preseljenih u Boku Kotorsku posle Karlovačkog mira. Istorijski zapisi 1-2: 165-170.
---. 1972. Tri molbe hercegovačkih glavara mletačkoj vladi. Istorijski zapisi 1-2: 171-176.
---. 1983. Katastri Herceg-Novog i Risna iz 1704. godine. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Šerović, Petar D. 1954. Jedna dozvola hajdučkim harambašama da mogu upadati u tursku zemlju. Istorijski izvori 2: 214-215.
---. 1956. Jedna presuda vladike Danila i vladike Stefana Ljubibratića g. 1719. Istorijski zapisi 1-2: 305-307.
---. 1957. Stara Topaljska opština u Boki Kotorskoj 1718-1797. Istorijski zapisi 1-2: 189-210.
Shevzov, Vera. 2000. Icons, Miracles, and the Ecclesial Identity of Laity in Late Imperial Russian Orthodoxy. Church History 69 (3): 610-631.
Timotijević, Miroslav. 1997. Poštovanje Bogorodice Brnske kod Srba. Saopštenja XXIX: 181-191.
Tomić, Jovan. 1909. Memorijal Frančeska Boreli o Dalmaciji u prvoj polovini XVIII stoleća. Spomenik XLVII: 49-94.
Velimirović, Nikolaj. 1904. Uspomene iz Boke. Herceg-Novi: J. Sekulović.
Vukčević, Dragan K. ur. 1998. Crna Gora – Izveštaji mletačkih providura 1687-1735. Podgorica: CID.
Zloković, Maksim. 1971. Mletačka uprava u Herceg-Novom. Boka 3: 5-37.
---. 1978. Topaljska opština. Godišnjak Pomorskog muzeja u Kotoru XXVI: 51-69.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
