Građani sveta i izazov kulturnog relativizma
DOI:
https://doi.org/10.21301/eap.v12i4.7Ključne reči:
antropologija - univerzalizam, antropologija i globalizacija, antropologija i ljudska pravaApstrakt
Da li ljudska bića žive u deljenom svetu ili u nekolicini svetova? Tradicionalni odgovor iz društvene i kulturne antropologije bio je da, iako je fizički svet jedinstven, svet kako ga ljudi percipiraju jeste fundamentalno i nesamerljivo raznolik, budući da su ljudski svetovi kulturno konstruisani, a kulture su jedinstvene i partikularne.
Zahvaljujući takvoj perspektivi, uvek je postojala tenzija između antropologije i univerzalističkih tvrdnji, kao u slučaju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine. Ovaj članak skicira dijalog i tenziju između kulturnog relativizma klasične antropologije i univerzalizma ljuskih prava, ali je fokus na posledicama koje je globalizacija imala po antropološko razmišljanje o diverzitetu i ljudskim univerzalijama. Tvrdi se da je, kao direktna posledica povećane povezanosti među ljudskim društvima, klasični kulturni relativizam postao epistemološki suvišan i normativno problematičan. Iako su moralni svetovi koje ljudi nastanjuju još uvek raznoliki, oni su sada povezani na načine koji imaju implikacije za etiku antropoloških istraživanja. Kroz raspravu o nekolicini primera, razotkrivaju se analitičke i moralne dileme, a kontrast s antropologijom iz sredine 20. veka, kada je svet još uvek naširoko posmatran kao "arhipelag kultura", višestruko je potcrtan.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Appadurai, Arjun. 1996. Modernity at Large: Cultural Dimensions of Globalization. Minneapolis: University of Minnesota Press.
Appiah, Kwame Anthony. 2006. Cosmopolitanism: Ethics in a World of Strangers. London: Allen Lane.
Carrithers, Michael, Steven Collins and Steven Lukes, eds. 1985. The Category of the Person. Anthropology, Philosophy, History. Cambridge: Cambridge University Press.
Cowan, Jane, Marie-Bénédicte Dembour and Richard A. Wilson, eds. 2001. Culture and Rights: Anthropological Perspectives. Cambridge: Cambridge University Press.
Eriksen, Thomas Hylland. 2014. Globalization – The Key Concepts. London: Bloomsbury.
— and Finn Sivert Nielsen. 2013. A History of Anthropology, 2nd edition. London: Pluto.
Goodale, Mark. 2009. Surrendering to Utopia: An Anthropology of Human Rights. Stanford, CA: Stanford University Press.
Gray, John. 2005. The world is round. New York Review of Books, 18 December 2005.
Hannerz, Ulf. 1992. Cultural Complexity. New York: Columbia University Press.
Kearney, Michael. 2004. Changing Fields of Anthropology: From Local to Global. Lanham, MD: Rowman & Littlefield.
Pace, David. 1986. Claude Lévi-Strauss: The Bearer of Ashes. London: Ark.
Renteln, Alison Dundes. 1989. International Human Rights. London: Sage.
Strathern, Marilyn. 1992. After Nature. English Kinship in the Late Twentieth Century. Cambridge: Cambridge University Press.
Turner, Terence. 1993. Multiculturalism and anthropology: What is Anthropology That Multiculturalists Should Be Mindful Of It? Cultural Anthropology, 8 (4): 411-429.
Vivieiros de Castro, Eduardo. 2004. Perspectival anthropology and the method of controlled equivocation. Tipití: Journal of the Society for the Anthropology of Lowland South America 2 (1): 3–22.
Wilson, Richard A., ed. 1997. Human rights, culture and context. London: Pluto.
Wolf, Eric. 1982. Europe and the People without History. Berkeley: University of California Press.
Worsley, Peter. 1984. The Three Worlds. Culture & World Development. London: Weidenfeld & Nicholson.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
