Храна – прича нашег живота: прилог студијамa хране и антропологији укуса

Apstrakt

Приступајући феномену (ис)хране као идентитетском питању првог реда, у смислу човекове  алиментарне, једине верне биографије и аутентичног израза његовог сопства и искуства, али и као кључном феномену развоја човека и човечанства, ауторка упућује на антрополошки релевантне домене истраживања хране (митолошки, културноисторијски, економски, естетички, језички,  политички). Развој уметности и мудрости (ис)хране разматра у контексту историје идеја епикуризма, емпиризма и ламетризма и у контексту „краја култа културе“ у њеном уобичајеном значењу. Крећући се између питања теорије уметности и теорије сазнања, посебну пажњу поклања узроцима теоријског запостављања чула укуса и мириса, историјским разлозима другоразредне позиције гастрономије у регистру осталих наука  и уметности, као и променама насталим с крајем „кратког двадесетог века“ које су погодовале вредносном и естетичком преокрету –   експанзији студија хране и уметности кулинарства. Стога је циљ истраживања двострук: с једне стране, оно је покушај да се историја овог преокрета осветли у контексту теоријског и естетичког односа према храни и умећу њеног справљања, а с друге стране требало би да буде аргументовани подстицај да се елементарно питање (ис)хране нађе и на нашем  академском менију.