„Verujem u Boga i u Sudnji dan“- Hayrun Yahya i savremena kontekstualizacija apokaliptičnih hadisa

Apstrakt

Motiv apokalipse fascinira čovečanstvo od samih začetaka usmene istorije i provlači se kroz raznovrsne mitove i religijske tradicije, pronalazeći svoj izraz u umetnosti svih epoha i ne gubeći potencijal u ljudskoj mašti ni u savremenom dobu. U modernim islamskim kontekstima, fenomen apokalipse u sebi inkorporira  antizapadne ideologije koje u velikoj meri odražavaju socio-kulturno nasleđe nekadašnjih anti-kolonijalnih borbi, ali i anti-imperijalističkih stavova prisutnih u velikom broju muslimanskih društava današnjice. Prisajedinjene sa apokaliptičnim narativima, ove predstave mogu odvesti u negativne esencijalizacije tzv. „zapadnog morala i etike“ koje potom bivaju zajednički portretisane kao jasno znamenje Poslednjeg dana. Pored šireg promišljanja o simbolici islamskih apokaliptičnih narativa, u radu ćemo se baviti i kritičkom analizom vizuelizacije knjige Predznaci poslednjeg dana religijskog mislioca Hayruna Yahye koji iz afirmativnog ugla pristupa temi apokalipse, onakvoj kakva je predstavljena u Kuranu i hadisima. Nastojaćemo da odgonetnemo iz kog razloga se u tekstualnoj verziji Predznaka pojavljuju pojedini citati iz hadisa, dok se pojedini, jednako relevantni citati izbegavaju. Oslonićemo se na takozvanu „interdiskurzivnu“ dimenziju priloženog kvazi-dokumentarnog filma, to jest, na heterogene elemente koje učestvuju u građenju njegovog audiovizuelnog „teksta.“ Ovakva analiza trebalo bi da razotkrije kakvi ideološki predlošci stoje u pozadini specifične instrumentalizacije skripturalnih izvora u svrhu religijske, kulturne i moralne kritike savremenih (muslimanskih i nemuslimanskih) društava; ali ćemo nastojati i da ukažemo na multifunkcionalnost ideje – sugerisane gledalačkoj/čitalačkoj publici apokaliptičnih narativa – da je Dan presude blizu i da svakog časa može pokucati na naša vrata.