The “Internationalization” of First Names: Gorani People in Belgrade and Germans in Vojvodina
DOI:
https://doi.org/10.21301/EAP.v9i3.11Keywords:
first name, ethnic and religious identity, “international” namesAbstract
The paper considers the social practice of giving and using first names among Gorani people in Belgrade and Germans in Vojvodina in the late 20th and the beginning of the 21st century. The first name, along with the surname represents the primary identification code, and it also often figures as a marker and symbol of ethnic and/or religious identity. This is known as the use of anthroponymy in the construction of the ethnic and religious identity of the individual. While the link between first names and ethnic and religious backgrounds may exist, it should not be the main means of identification. However, this occurs in practice. Due to this form of identification, people can experience various problems. Keeping this in mind, the paper considers the influence of outside (macro) factors on the choice and usage of first names among Gorani people in Belgrade and Germans in Vojvodina with the intent to establish and explain
Downloads
References
Антонијевић, Драгослав. 2000. „Етнички идентитет Горанаца.” У Горанци,
Муслимани и Турци у Шарпланинским жупама Србије. Проблеми садашњих
услова живота и опстанка, ур. М. Бурсаћ, 23–29. Зборник радова Географског
института „Јован Цвијић” 50. Београд: Географски институт „Јован Цвијић”.
Bart, Fredrik. 1997. „Et nič ke gru pe i nji ho ve gra ni ce”. U Te o ri je o et ni ci te tu, ur. Pu ti nja,
F. i Ž. Stref–Fe nar, 211–259. Be o grad: Bi bli o te ka XX vek.
Đorđević Crnobrnja, Јadranka. 2014. „A zboriš našinski? – o upotrebi goranskog govora
u Beogradu.“ (u štampi).
Жикић, Бојан. 1997. „Билингвизам, на примеру омладине у источној Бачкој”. У
Етнички и етнокултурни контакти у Панонско – Карпатском простору,
ур. Н. Пантелић, 211–259 Београд: Посебна издања Етнографског института
САНУ књ. 42.
Hasani, Harun. 2011. “Goranies: A respected minority in Serbia, A persecuted minority
in present-day Kosovo”. In Minorities in the Balkans. State policy and interethnic
relations (1804-2004), ed. D. Bataković, 311–322. Belgrade: Institute for Balkan
Studies of the Serbian Academy of Science and Arts.
Hasani, Suzana. 2003. Etnološke karakteristike Šarplaninske Župe Gora. Diplomski
rad. Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Beograd.
Крел, Александар. 2006. Про ме не стра те ги је ет нич ког иден ти те та Не ма ца у Су-
бо ти ци у дру гој по ло ви ни 20. ве ка. Гла сник ет но граф ског ин сти ту та СА НУ
LIV: 319–332.
Крел, Александар. 2007. „Положај немачке националне мањине у Војводини на
примеру Немаца у Суботици.” У Положај националних мањина у Србији,
ур. В. Становчић, 435–445. Београд: Одељење друштвених наука САНU.
Међуодељенски одбор за проучавање националних мањина и људских права.
Књ. 30.
Крел, Александар. 2010. Немачко удружење „Адам Беренц” и ревитализација
етничког идентитета Немаца у Апатину. Етноантрополошки проблеми н.с.
год. 5, св. 2: 165–180.
Крел, Александар. 2014. Ми смо Немци. Етнички идентитет припадника немачке
националне мањине у Војводини на почетку 21. века. Београд: Ет но граф ски ин-
сти тут САНУ. Посебна издања 80.
Лукић-Крстановић, Мирослава. 1992. Срби у Канади. Живот и симболи
идентитета. Београд: Посебна издања Етнографског института САНУ 36.
Marković, Predrag. 2012. Trajnost i promena. Društvena istorija socijalističke i
postsocijalističke svakodnevice u Jugoslaviji i Srbiji. Beograd: Službeni glasnik.
Mитерауер, Михаел. 2001. Кад је Адам копао а Ева прела: историјско-
антрополошки огледи из прошлости европске породице. Београд: Удружење
за друштвену историју.
Nedeljković, Saša. 2007. Čast, krv i suze – ogledi iz antropologije etniciteta inacionalizma.
Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.
Pu ti nja, Filip i Stref–Fe nar, Žoslin. 1997. Te o ri je o et ni ci te tu. Be o grad: Bi bli o te ka XX
vek.
Радовановић, Милован. 1995. „Антропогеографске и етнодемографске особености
шарпланинских жупа Горе, Опоља и Средске.” У Шарпланинске жупе Гора,
Опоље и Средска. Атнропогеографско-етнолошке, демографске, социолошке
и културолошке карактеристике,ур. Д. Антонијевић и М. Радовановић, 11–75.
Београд: Посебна издања Географског института “Јован Цвијић” 40/II.
Стојанчевић, Владимир. 2000. „Поглед на исламизацију Горе и осталих
Шарпланинских жупа.” У Горанци, Муслимани и Турци у Шарпланинским
жупама Србије. Проблеми садашњих услова живота и опстанка, ур. М.
Бурсаћ, 29–32. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић” 50.
Београд: Географски институт „Јован Цвијић”.
Downloads
Published
How to Cite
Issue
Section
License
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.