Héritage politique de Đinđić dans la Serbie de Vučić. Contribution à la compréhension de la dynamique de rotation révolutionnaire
DOI :
https://doi.org/10.21301/eap.v20i3.11Mots-clés :
Serbie, révolution, régime autoritaire, constitution, démocratieRésumé
Dans cet article, l’auteur soutient la thèse selon laquelle le régime autoritaire actuel d’Aleksandar Vučić poursuit la politique inaugurée par Zoran Đinđić lorsqu’il était premier ministre du gouvernement serbe (2001–2003). Selon l’auteur, cette politique repose sur trois principes fondamentaux: 1) la rapidité du processus d’adhésion de la Serbie à l’Union européenne (qui s’est révélée n’être rien d’autre qu’une rapidité dans l’obtention et l’utilisation des fonds de l’Union européenne); 2) une réorientation des idéologies globales vers les « conceptions programmatiques » concrètes; et 3) l’assurance de la stabilité politique par la lutte pour une forme de compensation pour la perte irréversible de la province de Kosovo-Métochie. A cause de cette politique, entre 2000 et 2003, la Serbie a manqué l’occasion de conclure sa révolution par une consolidation constitutionnelle des institutions étatiques et s’est engagée sur la voie d’une rotation révolutionnaire, dans laquelle le régime autoritaire de Slobodan Milošević a été reconduit sous la forme du régime autoritaire d’Aleksandar Vučić (2012–2025).
Téléchargements
Références
Adamović, Vladimir. 2008. Tri diktatora. Psihopolitička paralela. Beograd: Informatika.
Bojanić, Petar i Gazela Pudar Draško. 2023. „‘Oslonimo se jedan na drugoga i dozivajmo se u tami’: Misao Zorana Đinđića“. Kritika 4 (2): 518–520.
Diderot, Denis. 1755. „Encyclopédie“. U Encyclopédie, ou Dictionnaire raisonné des sciences, des arts et des métiers. Tome cinquième (Do – Esymnete), 635–648. Paris: Brisasson etc.
Đinđić, Zoran. 1996. Srbija ni na istoku ni na zapadu. Novi Sad: Cepelin.
Đinđić, Zoran. 2003. Srbija u Evropi. Autorski tekstovi i intervjui. Beograd: TANJUG.
Miletić, Aleksandar R. 2023. „Zoran Đinđić i ideološke koncepcije vremena, 1986–1993“. Kritika 4 (2): 343–368.
Molnar, Aleksandar. 1994. Osnovna prava čoveka i raspad Jugoslavije. Novi Sad: Visio Mundi Academic Press.
Molnar, Aleksandar. 2001a. Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi. 1. Pravo na otpor tiraniji. Beograd: Samizdat B92.
Molnar, Aleksandar. 2001b. Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi. 2. Klasične revolucije: Nizozemska – Engleska – SAD. Beograd: Samizdat B92.
Molnar, Aleksandar. 2002a. Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi. 3. Moderne revolucije: Francuska – Rusija – Nemačka. Beograd: Samizdat B92.
Molnar, Aleksandar. 2002b. Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi. 4. Građanska neposlušnost. Beograd: Samizdat B92.
Molnar, Aleksandar. 2002c. „Kako iz starog režima? Dileme vezane za sazivanje ustavotvorne skupštine u Jugoslaviji“. U (Re)konstrukcija institucija. Godinu dana tranzicije u Srbiji, uredio Vladimir N. Cvetković, 111–120. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
Molnar, Aleksandar. 2006. Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi. 5. Rat. Od kulta Votana do holokausta. Beograd: Edicija Reč i Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
Molnar, Aleksandar. 2008a. Oproštaj od prosvetiteljske ideje ustavotvorne skupštine? O rotacionom kretanju revolucije u Srbiji, 2000-2007. Beograd: Fabrika knjiga.
Molnar, Aleksandar. 2008b. „Srbija na putu od izborne do ustavne demokratije i nazad“. U Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji. Godinu dana posle, uredio Dušan Pavlović, 121–133. Beograd: Službeni glasnik.
Molnar, Aleksandar. 2010. Sunce mita i dugačka senka Karla Šmita. Ustavno zlopaćenje Srbije u prvoj dekadi 21. veka. Beograd: Službenik glasnik i Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
Molnar, Aleksandar. 2013. Ustavni haos prve revolucionarne rotacije u Srbiji 5. oktobar 2000 – 27. jul 2012. Beograd: Fabrika knjiga i Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.
Molnar, Aleksandar. 2015. „Implozija centralizma. Prilog razumevanju sadašnje slabosti društva i vlasti u Srbiji, kao i pronalaženju načina za njihovo što brže i efikasnije jačanje“. U Socio-kulturni aspekti regionalizacije u kontekstu evrointegracija. Zbornik tekstova, 39–97. Petrovaradin: CINK.
Molnar, Aleksandar. 2023. „Zoran Đinđić – Od anarhiste do barbarogenija“. Kritika 4 (2): 323–342.
Molnar, Aleksandar. 2024. „Nasleđe samoupravnog socijalizma. Tradicionalizam aktuelne vlasti u Republici Srbiji i Ustav SFRJ iz 1974“. Referat podnet na konferenciji Simbolično i stvarno u ustavu SFRJ iz 1974. godine, održanoj 21–22. maja 2024. godine u Muzeju Jugoslavije u Beogradu (zbornik radova je u pripremi).
Mühlmann, Wilhelm E. 1964. Rasse, Ethnien, Kulturen. Moderne Ethnologie. Neuwied und Berlin: Luchterhand Verlag.
Pavlović, Dušan i Slobodan Antonić. 2007. Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine. Beograd: Službeni glasnik.
Perović, Milenko A. 2001. „Njemački đak i jedna njegova velika laž“. Crnogorski književni list (1. jun) 12.
Sekelj, Laslo. 2001a. „Stvaranje političke zajednice i država kao plen“. Nova Srpska Politička Misao. Posebno izdanje 1: Srbija posle Miloševića, 283–292.
Sekelj, Laslo. 2001b. „Prinudna demokratizacija kriminalizovane države“. U R/Evolucija i poredak. O dinamici promena u Srbiji, uredili Ivana Spasić i Milan Subotić, 93–106. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
Stojanović, Dubravka. 1996. „Traumatični krug srpske opozicije“. U Srpska strana rata. Trauma i katarza u istorijskom pamćenju, uredio Nebojša Popov, 501–530. Beograd i Zrenjanin: Republika i Vikom Grafik: Građanska čitaonica.
Weber, Max. 1988. Gesamtausgabe. Abteilung 1: Schriften und Reden. Band 16: Zur Neuordnung Deutschlands. Schriften und Reden 1918-1920. Tübingen: J.C.B. Mohr (Paul Siebeck).
Téléchargements
Publiée
Comment citer
Numéro
Rubrique
Licence
Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
