Coupes de l’identité : le costume traditionnel dans la société contemporaine
DOI :
https://doi.org/10.21301/eap.v20i4.5Mots-clés :
costume traditionnel, anachronisme méthodologique, seconde vie, resémantisation, esthétisation, authentificationRésumé
Dans le présent travail j’analyse le costume traditionnel dans la société contemporaine, l’analysant comme un phénomène culturel procédural avec des biographies complexes. Je pars de l’hypothèse que le récit dominant sur la « disparition » du costume traditionnel après la Deuxième Guerre mondiale, très présent dans l’ethnologie locale, est en réalité le résultat de la position méthodologique du chercheur et non de la réalité sociale. En combinant l’analyse critique des travaux ethnologiques antérieurs avec des connaissances autoethnographiques, ici je mets en lumière comment le costume traditionnel entre dans sa seconde vie à travers l’esthétisation, l’utilisation scénique, l’institutionnalisation et la commodification du marché. Je mets un accent particulier sur le rôle des associations culturelles et artistiques comme des acteurs clés dans ces processus et j’attire l’attention sur la diaspora comme un espace qui transforme et authentifie pleinement le costume traditionnel. C’est pourquoi je considère le costume traditionnel comme un symbole vivant de l’identité et du patrimoine culturel, dont la signification est continuellement négociée, ouvrant l’espace pour de nouvelles interprétations de sa place dans la société contemporaine.
Téléchargements
Références
Aguilar, Gaelyn. 2005. „Image(a)nation: Dance and Parapolitics of being in the Republic of Macedonia“ PhD dissertation. University of Southern California, Los Angeles.
Aksić, Nina. 2023. Kultura svih ili kultura za sve. Institucionalizacija amaterizma u Novom Pazaru u periodu socijalizma. Beograd: Etnografski institut SANU.
Antonijević, Dragana. 2005. „Antropologija folklora – perspektive istraživanja“ U Etnologija i antropologija: stanje i perspektive, uredila Ljiljana Gavrilović, 245-251. Beograd: Etnografski institut SANU.
Appadurai, Arjun. 1986. „Introduction: Commodities and the Politics of Value“. In The Social Life of Things: Commodities in Cultural Perspective, edited by Arjun Appadurai, 3-36. Cambridge: Cambridge University Press.
Aranđelović-Lazić, Jelena. 1969. „Narodna nošnja u Negotinskoj Krajini“. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu 31-32: 263-296.
Barišić-Ivanović, Milina. 2017. Odevanje u okolini Beograda: druga polovina 19. i prva polovina 20. veka. Beograd: Etnografski institut SANU.
Baruh Vahtel, Endru. 2001. Stvaranje nacije, razaranje nacije. Beograd: Stubovi kulture.
Biro, Mikloš. 2006. Homo postcommunisticus. Beograd: Biblioteka XX vek.
Bjeladinović, Jasna. 1969. „Narodna nošnja u Azbukovici“. Glasnik Etnografskog muzeja 31-32: 433-462.
Bjeladinović, Jasna. 1980. „Narodne nošnje Jugoslavije“. U Narodna umetnost Jugoslavije, uredio Nikola Pantelić, 111-120. Beograd: Etnografski muzej.
Bjeladinović, Jasna. 1990. „Narodna nošnja u Valjevskoj Kolubari“. Istraživanja VI, Valjevska Kolubara. Valjevo: Narodni muzej Valjevo.
Bjeladinović, Jasna. 1992. „Pristup proučavanjima narodne nošnje srpskog naroda“. Etno-antropološki problemi 9 (9): 21-33.
Bjeladinović-Jergić, Jasna. 2001. „Etnografski muzej u Beogradu 1901-2001“. U Etnografski muzej u Beogradu 1901-2001, uredila Jasna Bjeladinović-Jergić, 7-43. Beograd: Etnografski muzej.
Bošković Stulli, Maja. 1983. Usmena književnost nekad i danas. Beograd: Prosveta i Biblioteka XX vek.
Čolović, Ivan. 2014. Rastanak s identitetom. Beograd: Biblioteka XX vek.
Dević, Dragoslav. 1982. „Decenija druženja sa narodnim pesmama, igrama, običajima i muzikom“. U Deseti sabor narodnog stvaralaštva SR Srbije, uredio Miodrag Simentić, 2-3. Beograd: Savez amatera Srbije.
Dimić, Ljubodrag. 1988. Agitprop kultura: agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji: 1945-1952. Beograd: Rad.
Dundes, Alan. 1980. „Who Are the Folk?“. In Interpreting Folklore, edited by Alan Dundes, 1-19. Bloomington: Indiana University Press.
Doknić, Branka. 2021. Kulturna politika Jugoslavije 1946-1963. Beograd: Službeni glasnik.
Drobnjaković, Borivoje. 1927. „Narodna nošnja u Kosmaju“. Glasnik Etnografskog muzeja 3: 45-58.
Đorđević, Tihomir. 1926. Uputstvo za prikupljanje gradiva o nošnji u našem narodu. Sarajevo: Državna štamparija.
Eriksen, Tomas Hylland. 2004. „Keeping the recipe: Norwegian folk costumes and cultural capital“. Focaal – European Journal of Anthropology 44: 20-34. https://doi.org/10.3167/092012904782311308
Gavrilović, Ljiljana. 2024. „U potrazi za sobom: nošnja naša nasušna“. U Paštrovići: baština i scena, uredio Dušan Medin, 14-36. Petrovac na Moru: Društvo za kulturni razvoj „Bauo“.
Gurchescu, Anca and Lisbet Torp. 1991. „Theory and methods in Dance Research: a European Approach to the Holistic Study of Dance“. Yearbook for Traditional Music 23: 1-10. https://doi.org/10.2307/768392
Hadži-Vasiljević, Jovan. 1932. „Vranjska gradska nošnja ranijih godina“. Glasnik Etnografskog muzeja 7: 6-31.
Hafstein, Valdimar. 2018. Making Intangible Heritage: El Condor Pasa and Other Stories from UNESCO. Bloomington: Indiana University Press.
Hofman, Ana. 2013. Socijalistička ženskost na sceni. Beograd: Publish.
Hofman, Ivan. 2021. „’Folklorna diplomatija’ – uloga muzičkog folklora u spoljnoj politici Jugoslavije 1949-1971“. Arhiv 22 (1/2): 137-162.
Ellis, Carolyn and Arthur Bochner. 2000. „Autoethnography, personal narrative, reflexivity: researcher and subject“. In Handbook of Qualitative Research, 733-768. Sage Publication.
Ivković, Saša. 2024. „Na terđahu: ženska anterija kao sredstvo konstituisanja etničkog identiteta u Bosni i Hercegovini u XIX i početkom XX vijeka“ Master rad. Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
Janjetović, Zoran. 2010. „’Selo moje lepše od Pariza’ – narodna muzika u socijalističkoj Jugoslaviji“. Godišnjak za društvenu istoriju 3: 63-89.
Jovanović, Milka. 1974. „Promene u narodnim nošnjama Srbije u savremeno doba“. U Etnološko proučavanje savremenih promena u narodnoj kulturi, uredio Milorad Vasović, 225-234. Beograd: Etnografski institut SANU.
Jovanović, Milka. 1978. „Cvijić o nošnji kao etničkoj odrednici“. Glasnik Etnografskog instituta SANU XXVII: 57-63.
Jovanović, Milka. 1979. Narodna nošnja u Srbiji u XIX veku. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Jovanović, Milka i Jasna Bjeladinović. 1964. „Narodna nošnja“. Glasnik Etnografskog muzeja 27: 303-344.
Kale, Jadran. 2021. Odijevanje naroda: nastanak narodne nošnje. Beograd: Biblioteka XX vek.
Kirshenblatt-Gimblett, Barbara. 1998. Destination Culture: Tourism, Museums, and Heritage. Los Angeles: University of California Press.
Kokjara, Đuzepe. 1985. Istorija folklora u Evropi 1. Beograd: Biblioteka XX vek.
Kopytoff, Igor. 1986. „The Cultural Biography of Things: Commoditization as Process“. In The Social Life of Things: Commodities in Cultural Perspective, edited by Arjun Appadurai, 64-91. Cambridge: Cambridge University Press.
Kovačević, Ivan. 2001. Istorija srpske etnologije I-II. Beograd: Srpski genealoški centar.
Lukić Krstanović, Miroslava. 2001. „Naučna tumačenja sabora“. U Zbornik Etnografskog muzeja u Beogradu 1901-2001, uredila Jasna Bjeladinović, 131-140. Beograd: Etnografski muzej u Beogradu.
MacCannell, Dean. 1973. „Staged Authenticity: Arrangements of Social Space in Tourist Settings“. American Journal of Sociology 79(3): 589-603.
Malešević, Miroslava. 2011. Ima li nacije na planeti Ribok? Ogledi o politikama identiteta. Beograd: Srpski genealoški centar.
Maners, Lynn. 2007. „Utopia, Eutopia, and E.U.-topia. Performance and Memory in Former Yugoslavia“. In Dancing from Past to Present. Nation, Culture, Identities, edited by Theresa J. Buckland, 75-97. London: University of Wisconsin Press.
Mijatović, Stanoje. 1929. „Nošnja u Resavi“. Glasnik Etnografskog muzeja 4: 13-17.,
Mladenović, Olivera. 1982. „Neka zapažanja o orskim igrama na Saboru narodnog stvaralaštva Srbije“. U Deseti sabor narodnog stvaralaštva SR Srbije, uredio Miodrag Simentić. Beograd: Savez amatera Srbije.
Muršić, Rajko. 2015. „The Deceptive Tentacles of the Authenticiting Mind: On Authenticity and Some Other Notions That are Good for Absolutely Nothing“. In Debathing Authenticity. Concept of Modernity in Anthropological Perspective, edited by Thomas Filitz and Jamie Saric, 45-60. New York: Berhahn Books.
Nahachewsky, Andriy. 2012. Ukrainian Dance: A Cross-Cultural Approach. McFarland & Company: North Carolina.
Njaradi, Dunja. 2018. Knjiga o plesu. Beograd: Ansambl narodnih igara i pesama Srbije „Kolo“.
Petkovski, Filip. 2023. Od seljaštva do čovječanstva: ples kao nematerijalna kulturna baština. Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku.
Pišev, Marko. 2013. Politička etnografija i srpska intelektualna elita u vreme stvaranja Jugoslavije 1914-1919: slučaj Jovana Cvijića. Beograd: Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju.
Rašić, Miloš. 2016. „’Praznovanje sopstva’: Evropska smotra srpskog folklora kao mesto konstrukcije i komoditizacije identiteta“. Etnoantropološki problemi 11(4): 1005-1026. https://doi.org/10.21301/EAP.V11i4.3
Rašić, Miloš. 2022. Zamišljena domovina. Klubovi, identitet i integracija srpskih gastarbajtera u Beču. Beograd: Etnografski institut SANU.
Rašić, Miloš. 2024. „Konstituisanje ansambla ’Kolo i koreografije tradicionalnog plesa – antropološka interpretacija i društveno-politički kontekst“. Etnoantropološki problemi 19 (2): 483-501. https://doi.org/10.21301/eap.v19i2.7
Sremac, Stjepan. 2010. Povijest i praksa scenske primjene folklornog plesa u Hrvata. Između društvene i kulturne potrebe, politike, kulturnog i nacionalnog identiteta. Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku.
Supek, Rudi. 1974. „Sociološki značaj amaterizma“. Kultura 26: 8-16.
Velimirović, Danijela. 2021. Kible, baklave i fistani. Tradicionalna materijalna kultura Srba u XIX i početkom XX veka. Beograd: Srpski genealoški centar.
Velkova, Saška. 2010. „Narodna nošnja u Visoku i Gornjem Ponišavlju u Zbirci Muzeja Ponišavlja u Pirotu“. Glasnik Etnografskog muzeja 74 (2): 17-91.
Vlahović, Mitar. 1927. „Muška nošnja u Beogradskoj Posavini“. Glasnik Etnografskog muzeja 3: 77-97.
Vlahović, Petar. 1979. „Razvoj etnologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu od osnivanja do Drugog svetskog rata“. Glasnik Etnografskog instituta SANU 28: 9-19.
Vučić, Lea. 2024. „Drama autentičnosti: proizvodnja, cirkulacija, izlaganje i reprezentacija pirotskog ćilima“ Master rad. Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
Warnier, Jean-Pierre. 2015. “The Moral Economy of Authenticity and the Invention of Traditions in Franche-Comte”. In Debathing Authenticity. Concepts of Modernity in Anthropological Perspective, eds. Thomas Filitz and Jamie Saris, 78-90. New York: Berhhahn Books.
Téléchargements
Publiée
Comment citer
Numéro
Rubrique
Licence
Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
