Construction de l’identité locale du Festival de jazz de Belgrade dans les années 70 du XXe siècle
DOI :
https://doi.org/10.21301/eap.v20i4.9Mots-clés :
musique, presse, jazz, festival, Belgrade, anthropologieRésumé
Le présent travail a pour l’objectif de rendre compte du processus de construction du festival de jazz local à Belgrade au cours des années soixante-dix du XXe siècle. À travers le modèle imité, le Festival de jazz de Newport, qui est comme une reprise partielle organisée à Belgrade de 1971 à 1973, et sur l’exemple des sources imprimées variées, il sera possible de montrer la suite de la genèse du Festival de jazz de Belgrade à partir de 1974. L’importance du sujet en accord avec l’orientation de l’anthropologie de la musique, rend compte de la possibilité d’analyser sur l’exemple des contenus médiatiques les significations de ce genre musical et de la pratique concrète festivalière en Yougoslavie. Parmi les principaux résultats de recherche on peut évoquer celui-ci: que le Festival de jazz de Belgrade a été une des garanties de la survie du jazz comme genre musical, alors qu’en même temps il participait à la création des différentes activités jazz.
Téléchargements
Références
Ajduk, Marija. 2018. „An analysis of the concept of locality on the example of Slovenia's new-wave music scene”. Anthropological notebooks 24 (3): 5-24.
Ajduk, Marija. 2021. Reprezentacija jugoslovenskog novog talasa u štampi od 1979. do 1985. godine. Beograd: Dosije.
Ajduk, Marija. 2024. „‘Popularity’ in the YouTube era: an anthropological analysis of music trending on Serbian YouTube and IDJTV”. In The Routledge handbook of popular music and politics of the Balkans, edited by Catherine Baker, 550-564. New York: Routledge. 10.4324/9781003328162-43
Аjduk, Marija, Ljubica Milosavljević i Ana Banić Grubišić. 2023. „Muzički festivali kao prostor konstruisanja lokalnih identiteta na primeru manifestacije Jazz in the Garden”. Muzikologija 35: 37-52. https://doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2023/1450-98142335037A.pdf
Ajduk, Marija, Ljubica Milosavljević, and Ana Banić Grubišić. 2024. „ (Post)Yugoslavian Music Press in Transition”. Etnoantropološki problemi 18 (4): 1081-1114. https://doi.org/10.21301/eap.v18i4.4.
Ajduk, Marija i Marko Pišev. 2018. „‘Blok brate, Bruklin brate’: prilog proučavanju odnosa muzike i mesta na primeru antropološkog istraživanja novobeogradske hip-hop kulture”. Antropologija 18 (3): 59-71.
Ake, David. 2002. Jazz Cultures. Berkeley: University of California Press.
Arnautović, Jelena. 2012. Između politike i tržišta: popularna muzika na Radio-Beogradu u SFRJ. Beograd: Radio-televizija Srbije.
Banić Grubišić, Ana. 2013. „Antropološki pristup medijima – kratak pregled (sa posebnim osvrtom na igrani film)”. Antropologija 13 (2): 135-155.
Banić Grubišić, Ana i Nina Kulenovć. 2019. „Turbotronik – na granici između lokalne muzičke scene i žanra u nastajanju”. Etnoantropološki problemi 14 (1): 23-46. https://doi.org/10.21301/eap.v14i1.1
Bennett, Andy. 2022. „Sociological perspectives on music and place”. In The Bloomsbury Handbook of Popular Music, Space and Place, edited by Geoff Stahl and J. Mark Percival, 45-56. New York: Bloomsbury Publishing Inc.
Cohen, Sara. 1993. „Ethnography and Popular Music Studies”. Popular Music 12 (2): 123-38.
Cohen, Sara. 1995. „Sounding out the City: Music and the Sensuous Production of Place”. Transactions of the Institute of British Geographers 20 (4): 434-446. https://doi.org/10.2307/622974
Cohen, Sara. 1997. „Identity, place and the ’Liverpool Sound’”. In Ethnicity, Identity and Music, edited by Martin Stokes, 117-134. Oxford: Berg.
Cohen, Sara. 2007. Decline, Renewal and the City in Popular Music Culture: Beyond the Beatles. Ashgate Publishing, Ltd.
Connell, John and Chris Gibson. 2004. Sound Tracks. Popular music, identity and place. London: Routledge.
Cresswell, Tim. 2004. Place: a short introduction. Wiley-Blackwell.
Gupta, Akhil and James Ferguson. 1992. „Beyond ‘Culture’: Space, Identity, and the Politics of Difference”. Cultural Anthropology 7: 6-23.
Erdeljac, Nela. 2024. „Jazz Music in Yugoslav-American Foreign Relations (1956-1974)”. Doktorska disertacija. Filozofski fakultet, Sveučilište u Zagrebu.
Humphreys, Michael, Andrew D. Brown and Mary Jo Hatch. „Is Ethnography Jazz?” Management teaching Review 10 (1): 5-31. https://doi.org/10.1177/1350508403101001
Jakovljević, Svetolik. 2003. Jedan vek džeza: kratki prilozi za izučavanje džeza u Srbiji. Beograd: Zagor.
Janjetović, Zoran. 2010. „Zabavna štampa u socijalističkoj Jugoslaviji”. Studia lexicographica 4 (1): 33-59.
Janjetović, Zoran. 2011. Od "Internacionale" do komercijale: popularna kultura u Jugoslaviji: 1945-1991. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.
Jacke, Christoph, James Martin and Ed Montano. 2014. Editorial Introducton in Music Journalism. IASPM 4 (2): 1-6. doi.org/10.5429/2079-3871(2014)v4i2.1en
Jevtović, Zoran i Predrag Bajić. 2018. „Kulturna politika na dnevnim stranama dnevnih novina u Srbiji”. Kultura 160: 274-290. 10.5937/kultura1860274J
Kelemen, Petra i Nevena Škrbić Alempijević. 2012. Grad kakav bi trebao biti: etnološki i kulturnoantropološki osvrti na festivale. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk.
Kozorog, Miha. 2011. “Festival tourism and production of locality in a small Slovenian town”. Journal of tourism and cultural change 9 (4): 298-319. http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/14766825.2011.617453.
Kozorog, Miha. 2016. “Triggering movement in places of belonging: jazz festival organizers as locals-cosmopolitans in a small Slovenian town”. In: Moving places : relations, return, and belonging, edited by Nataša Gregorič Bon and Jaka Repič, 105-125. New York; Oxford: Berghahn.
Kozorog, Miha and Dragan Stanojević. 2013. „Towards a Definition of the Concept of Scene: Communication on the Basis of Things that matter”. Sociologija 55 (3): 353–374. https://doi.org/10.2298/SOC1303353K
Krstić, Miloš. 2010. Vek džeza: Od Sent Luisa do Beograda. Beograd: Zavod za udžbenike.
Lukić Krstanović, Miroslava. 2010. Spektakli XX veka: Muzika i moć. Beograd: Etnografski institut SANU.
Marković, Predrag. 2012. Trajnost i promena: društvena istorija socijalističke i postsocijalističke svakodnevice u Jugoslaviji i Srbiji. Beograd: Službeni glasnik.
Massey, Doreen. 1993. „Power-geometry and a progressive sense of place”. In: Mapping the Futures: Local Cultures, Global Change, edited by J. Bird, B. Curtis, T. Putnam, G. Robertson and L. Tickner, 60-70. London: Routledge.
Milosavljević, Ljubica. 2008. „Formiranje stava o starima kao glasačima kroz medijske izvore”. Etnološke sveske 1 (2): 83-108.
Milosavljević, Ljubica. 2010. „Konstrukcija Starosti: štampa o domovima za stare (1945-1960)“. Etnoantropološki Problemi 5 (2):165-83. https://doi.org/10.21301/eap.v5i2.8.
Milosavljević, Ljubica. 2018. „Prvi svetski rat u narativima srpskih džez muzičara školovanih u Austriji: ratna odšteta kao improvizacija”. Antropologija 18 (3): 101-122.
Milosavljević, Ljubica. 2024. „Džez štampa u Srbiji od 1953. do 1965. godine“. Etnoantropološki problemi 19 (2): 529–550. https://doi.org/10.21301/eap.v19i2.9.
Milosavljević, Ljubica and Vladimira Ilić. 2020. „On the other side of the genre boundary: an anthropological analysis of compromises as jazz musicians’ strategy of action”. Traditiones 48 (3): 21-41. https://doi.org/10.3986/Traditio2019480302
Milošević Šošo, Biljana. 2013. „ (Ne)kulturna politika u zemljama tranzicije”. Sociološki pregled 8: 129-140. https://doi.org/10.5937/SocGod1308129M
Mordue, Tom and Noel Dennis. 2017. „Performing jazz and the jazz constellation: Movements, moments and connections”. Marketing Theory 1-17. 10.1177/1470593116689756
Nedeljković, Marko. 2011. „Interpretativnost novinskog izveštavanja”. Kultura 132: 77-94. https://doi.org/10.5937/kultura1132077N
Oldfather, Penny, and Jane West. „Qualitative Research as Jazz”. Educational Researcher 23 (8): 22–26. https://doi.org/10.2307/1176859.
Ože, Mark. 2005. Nemesta. Beograd: XX vek.
Perković, Ante. 2011. Sedma Republika: pop kultura u YU raspadu. Beograd: Službeni glasnik.
Pred, Allan. 1984. „Place as Historically Contingent Process: Structuration and the Time – Geography of Becoming Places”. Annals of the Association of American Geographers 74: 279-297.
Radović, Srđan. 2013. Grad kao tekst. Beograd: Biblioteka XX vek.
Ristić, Andrijana. 2011. „Od filozofije prvog Petogodišnjeg plana do popularne kulture”. Kultura 133: 339-358. 10.5937/kultura1133339R
Ristivojević, Marija. 2011. „Korelacija muzike i mesta na primeru beogradskog ‘novog talasa’ u rokenrol muzici”. Etnoantropološki problemi 6(4): 931-947. 10.21301/eap.v6i4.6.
Ristivojević, Marija. 2012. „Rokenrol kao lokalni muzički fenomen”. Etnoantropološki problemi. 7 (1): 213-233. 10.21301/eap.v7i1.10.
Ristivojević, Marija. 2013. „Rokenrol kao simbolički resurs”. Etnološko-antropološke sveske 21: 129-142.
Ristivojević, Marija. 2014. Beograd na ‘novom talasu’: muzika kao element konstrukcije lokalnog identiteta. Beograd: Srpski genealoški centar: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.
Sabo, Adriana. 2014. „Muzički magazin Džuboks kao medijator jugoslovenske popularne muzike”. U Umetnost i kultura danas: duh vremena i problemi interpretacije : zbornik radova sa naučnog skupa (BARTF 2014, Niš, 10-11. Oktobar 2014.), uredile Danijela Stojanović i Danijela Zdravić Mihailović, 457-469. Niš: Fakultet umetnosti.
Senjković, Reana. 2008. Izgubljeno u prijenosu: pop iskustvo soc kulture. Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku.
Stahl, Geoff. 2022. „Music, space, place and non-place”. In The Bloomsbury Handbook of Popular Music, Space and Place, edited by Geoff Stahl and J. Mark Percival, 7-20. New York: Bloomsbury Publishing Inc.
Straw, Will. 1991. „Systems of articulation, logics of change: Communities and scenes in popular music”. Cultural Studies 5 (3): 368-388. http://dx.doi.org/10.1080/09502389100490311
Straw, Will. 2004. „Cultural Scenes”. Loisir et Société / Society and Leisure 27 (2): 411-422. http://dx.doi.org/10.1080/07053436.2004.10707657
Thrift, Nigel. 2006. „Space”. Theory, Society and Culture 23: 139-155. https://doi.org/10.1177/0263276406063780
Toroman, Tatomir. 2018. „Čikanje. (Neočekivana) kritika jugoslovenskog društva u zabavnom listu Čik. Kultura 161: 170-185. 10.5937/kultura1861170T
Vasiljević, Jelena. 2008. „Kultura sećanja i medijska narativizacija sukoba u Hrvatskoj”. Etnoantropološki problemi 3 (1): 243–273. https://doi.org/10.21301/eap.v3i1.12
Vučetić, Radina. 2006. „Rokenrol na Zapadu Istoka – slučaj Džuboks“. Godišnjak za društvenu istoriju XIII, sveska 1-3: 71-88.
Vučetić, Radina. 2010. „Džuboks (Jukebox). The First Rock'n'Roll Magazine in Socialist Yugoslavia”. In Remembering Utopia. The Culture of Everyday Life in Socialist Yugoslavia, edited by Breda Luthar and Maruša Pušnik, 145-164. Washington: New Academia Publishing.
Vučetić, Radina. 2012a. Koka-kola socijalizam: amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka. Beograd: Službeni glasnik.
Vučetić, Radina. 2012b. „Trubom kroz gvozdenu zavesu: prodor džeza u socijalističku Jugoslaviju”. Muzikologija 13: 53-77.
Vuletić, Tatjana i Ivana Milovanović. 2016. „Faktografija i interpretacija u srpskoj dnevnoj štampi”. Nasleđe 35: 307-319.
Žikić, Aleksandar. 2016. Prvih pedeset godina rokenrola na Vračaru: tajna vračarskog trougla. Beograd: Gradska opština Vračar.
Téléchargements
Publiée
Comment citer
Numéro
Rubrique
Licence
Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
