Opera i antropolog: čudan par?
DOI:
https://doi.org/10.21301/eap.v3i1.2Ključne reči:
opera, muzika, umetnost, antropologija, epistemologijaApstrakt
Tekst počinje jednostavnim iznošenjem činjenice koja, takođe, dobro pokazuje odnos između opere i antropologije: s jedne strane opera je nova, neobična i "egzotična" tema za antropologe, s druge strane, antropologija se i dalje smatra prilično čudnim, neuobičajenim i "egzotičnim" pristupom operi. Odavno postoji uverenje da socijalni i kulturni antropolozi, u ranijim vremenima, nisu često išli u operu. Urbani glamur opere, bilo da je bio predstavljen kroz sjaj dvorskih spektakla, pompu nacionalnih mitova i sentimentalnih melodrama, kao politički događaj ili narodski festival, činio se hiljadama kilometara daleko od tradicionalnih aktivnosti antropologa, i sasvim udaljen od njihovog uobičajenog mesta istraživanja. U toku četiri veka svog postojanja, glavni cilj opere bio je da fascinira i stvori fantazme fokusirajući se na evropsku kulturu, dok je zadatak antropologije bio sasvim suprotan: da dekonstruiše takve fantazme usredsređujući se primarno na ne-evropske kulture. Autor, međutim, nastoji da pokaže da postoje brojni razlozi koji dokazuju da opera i antropologija ne moraju više biti tuđe jedna drugoj, niti međusobno udaljene. Ukoliko su antropolozi smatrali operu nečim što je strano njihovom polju proučavanja, ta tradicionalna kontradikcija između kulture opere i kulture antropologa je prevazilažena tokom poslednje tri decenije. Kao rezultat tog nastojanja, članak nas upoznaje sa šest antropologa čije su lične i profesionalne sklonosti ka operi bez sumnje bile jasno prisutne u njihovom akademskom opusu i biografiji: Klod Levi-Stros, Mišel Leris, Vilijam O. Biman, Deni Labor, Pol Etkinson i autor ovog članka. Dok je Levi-Strosovo strukturalno čitanje Vagnerovog Prstena pokazalo koliko je opera matematički strukturirano delo, kao i mit, Leris je ukazao na strasnu, ceremonijalnu i društvenu stranu opere. Štaviše, rad i delo Vlijamana O. Bimana pokazali su da se u isto vreme može biti antropolog i profesionalni operski pevač. Druga dva istraživača, francuski muzički antropolog Deni Labor i britanski socijalni antropolog Pol Etkinson, otkrili su život iza scene savremene operske mašinerije minucioznim istraživanjem moderne operske produkcije, pokazujući kako se u tom složenom procesu ukrštaju muzički, teatarski, kulturni i ekonomski putevi. Konačno, ovaj autor otkriva svoje lično i intelektualno interesovanje za operski život u Sloveniji i pokazuje šta antropologiju opere čini posebnom i različitom u odnosu na druge, uglavnom dominantne, muzičke i muzikološko-istorijske tradicije proučavanja u Sloveniji. Stoga, glavni cilj ovog rada je da pokaže da antropologija ima šta da kaže o operi, i to ne samo kao muzičkoj, estetskoj i artističkoj kategoriji, već i kao društvenom i kulturnom fenomenu koji je, tokom četiri veka postojanja, značajno uticao na tokove Zapadne kulture i reflektovao njene osobine. Pritom, ovaj članak pokazuje ne samo da je opera relevantan predmet istraživanja za antropologe, već i da antropologija jeste i treba da bude pertinentni pristup proučavanju opere, ali i da se antropolog sasvim lepo može snaći u operi. Posle svega, opera i antropolog ne bi trebalo više da budu čudan par.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Anderson, Benedict. 1991 [1983]. Imagined Communities: Reflections on the Origins and Spread of Nationalism. London & New York: Verso.
Atkinson, Paul. 2006a. Everyday Arias: An Operatic Ethnography. Lanham: Altamira Press.
Atkinson, Paul. 2006b. Opera and the Embodiment of Performance. In Dennis Waskul & Philip Vannini (eds.) Body/Embodiment: Symbolic Interaction and the Sociology of the Body, pp. 95-108. London: Ashgate Publishing Limited.
Atkinson, Paul. 2004. Performance and Rehearsal: The Ethnographer at the Opera. In Clive Seale, Giampietro Gobo, Jaber F. Gubrium & David Silverman (eds.) Qualitative Research Practice, pp. 94-106. London: Sage.
Beeman, William O. & Helfgot, Daniel. 1993. The Third Line: The Opera Performer as Interpreter. 1st Edition. New York: Schirmer Books.
Bereson, Ruth. 2006. Exploring the Semantics of Opera. Monitor ZSA – Review of Historical, Social and other Anthropologies, thematic issue Reflections on Opera / Réflexions sur l’opéra (ed. Vlado Kotnik), pp. 15-29. Ljubljana: Anthropological Association Tropos.
Bergeron, Katherine & Bohlman, Philip V. 1992. Disciplining Music: Musicology and Its Canon. Chicago: University of Chicago Press.
Bernard, Harvey Russell. 1988. Research methods in cultural anthropology. London: Sage.
Brody, Elaine. 1970. Music in Opera: A Historical Anthology. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall, Inc.
Burguière, André. 1978. L’anthropologie historique. In Jacques Le Goff, Roger Chartier and Jacques Revel (eds.) La nouvelle histoire, pp. 37-61. Paris : Retz C.E.P.L.
Dolar, Mladen & Žižek, Slavoj. 2002. Opera’s Second Death. New York & London: Routledge.
Foucault, Michel. 1969. L’archéologie du savoir. Paris: Gallimard.
Foucault, Michel. 1971. L'ordre du discours. Paris: Gallimard.
Gupta, Akhil & Ferguson, James (eds.). 1997. Anthropological locations. Boundaries and grounds of a field science. Berkeley: University of California Press.
Hall, Stuart. 1977. The Work of Representation. In Stuart Hall (Ed.) Representation: Cultural Representations and Signifying Practices, pp. 13-64. London: Sage & The Open University.
Ingold, Tim. 1996. Key debates in anthropology. London & New York: Routledge.
Jackson, Anthony (ed.). 1987. Anthropology at Home. New York: Routledge.
James, Allison & Hockey, Jenny & Dawson, Andrew. 1997. After writing culture: Epistemology and praxis in contemporary anthropology. London & New York: Routledge.
Jamin, Jean. 1999. Sous-entendu. Leiris, Lévi-Strauss et l’opéra. Critique: Revue générale des publications françaises et étrangères – Claude Lévi-Strauss, no. 620-621, pp. 26-41. Paris: Les Éditions de Minuit.
Kotnik, Vlado. 2005. Antropologija opera: Pomen o operi za razumevanje opernega fenomena in imaginarija [The Anthropology of Opera: The Significance of Ideas about Opera for the Understanding of the Opera Phenomenon and Its Imaginary]. Koper: University of Primorska Press & Historical Association for Southern Littoral.
Kotnik, Vlado. 2006a. L’opéra dans l’arène du provincialisme et du nationalisme: Un regard anthropologique sur la culture d’opéra en Slovénie. Paris: Éditions Le Manuscrit.
Kotnik, Vlado. 2006b. Opera and Historical Imagination: An Anthropological Perspective. Monitor ZSA – Review of Historical, Social and other Anthropologies, thematic issue Reflections on Opera / Réflexions sur l’opéra (ed. Vlado Kotnik), pp. 79-119. Ljubljana: Anthropological Association Tropos
Kotnik, Vlado. 2004. Opera, Myth, Society: How Do They Correlate?. Trames – Journal of the Humanities and Social Sciences, Vol. 8, No. 3, pp. 309-338. Tallinn: Estonian Academy of Sciences & Tartu: Tartu University.
Kotnik, Vlado (ed.). 2006c. Reflections on Opera / Réflexions sur l’opéra. Thematic Issue of Monitor ZSA – Review of Historical, Social and other Anthropologies. Ljubljana: Anthropological Association Tropos.
Kotnik, Vlado. 2003. Reprezentacije opera [The Representations of Opera]. Ljubljana: Samozaložba.
Laborde, Denis. 2001. Le second Concert. Steve Reich et l’Ensemble Modern à Munich. Sociologia Internationalis – Internatinale Zeitschrift für Soziologie, Kommunikations- und Kultur, 39: 275-304.
Laborde, Denis. 2006. Un ethnologue enquête sur un opéra: Three Tales, de Steve Reich et Beryl Korot. Monitor ZSA – Review of Historical, Social and other Anthropologies, thematic issue Reflections on Opera / Réflexions sur l’opéra (ed. Vlado Kotnik), pp. 121-141. Ljubljana: Anthropological Association Tropos
Layton, Robert. 1991. The Anthropology of Art. Cambridge: Cambridge University Press.
Leach, Edmund. 1982. Social anthropology. Oxford: Oxford University Press
Leiris, Michel. 1992. Operratiques. Paris: P.O.L. editeur.
Lévi-Strauss, Claude. 1955a. Tristes tropiques. Paris: Plon.
Lévi-Strauss, Claude. 1955b. The Structural Study of Myth. Myth, A Symposium, Journal of American Folklore, 78(270): 428-444.
Lévi-Strauss, Claude. 1964. Mythologiques I. Le cru et le cuit. Paris: Plon.
Lévi-Strauss, Claude. 1971. Mythologiques IV. L’Homme nu. Paris: Plon.
Lévi-Strauss, Claude. 2001. Myth and Meaning. London & New York: Routledge.
Lindenberger, Herbert. 1984. Opera. The Extravagant Art. Ithaca: Cornell University Press.
Lortat-Jacob, Bernard & Rovsing Olsen, Miriam. 2004. Musique, anthropologie: La conjunction nécessaire. L’Homme, thematic issue “Musique et anthropologie”, no. 171-172, pp. 7-26. Paris: École des hautes études en sciences sociales.
Mâche, François-Bernard. 1999. Lévi-Strauss et la musique. Critique: Revue générale des publications françaises et étrangères – Claude Lévi-Strauss, janvier-février 1999, no. 620-621, pp. 154-168. Paris: Les Éditions de Minuit.
Merriam, Alan P. 1964. The Anthropology of Music. Evanston: Northwestern University Press.
Močnik, Rastko. 1992. Misliti opero (How to Think About the Opera?). Maska – Revija za gledališče, ples, opero (Maska – Review for Theater, Dance, Opera), 2(3): 17-23.
Morphy, Howard. 1994. The Anthropology of Art. In Tim Ingold (ed.) Companion Encyclopedia of Anthropology: Humanity, Culture and Social Life, pp. 648-685. London & New York: Routledge.
Nettl, Bruno. 2004. Une anthropologie de la musique classique occidentale. L’Homme, thematic issue “Musique et anthropologie”, no. 171-172, pp. 333-352. Paris: École des hautes études en sciences sociales.
Peirano, Mariza. 1998. When Anthropology is at Home: The Different Contexts of a Single Discipline. Annual Review of Anthropology, 27:105–128.
Rosselli, John. 1984. The Opera Industry in Italy from Cimarosa to Verdi: The Role of the Impresario. Cambridge University Press.
Rosselli, John. 1992. Singers in Italian Opera: The History of a Profession. Cambridge: Cambridge University Press.
Rosselli, John. 1996. Opera as a Social Occasion. In Roger Parker (ed.) The Oxford History of Opera, pp. 304-321. Oxford, New York: Oxford University Press.
Salazar, Philippe-Joseph. 1980. Idéologies de l’opéra. Paris: Presses universitaires de France.
Sanjek, Roger. 1990. Fieldnotes: The makings of anthropology. Ithaca: Cornell University Pres.
Suppan, Wolfgang. 1984. Der musizierende Mensch: Eine Anthropologie der Musik. Mainz: Schott.
Steiner, George. 1996. Lévi-Strauss with Music. Opera News, 28/12/96, 61(7): 50-51. New York: Metropolitan Opera Guild Inc.
Valensi, Lucette & Wachtel, Nathan. 1996. L’anthropologie historique. In Jacques Revel and Nathan Wachtel (eds.) Une école pour les sciences sociales. De la VIe section à l’École des Hautes Études en Sciences Sociales, pp. 251-274. Paris: EHESS, Les Éditions du CERF.
Weisstein, Ulrich. 1964. The Essence of Opera. New York: The Norton Library & Company.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
