О тежини перја, или какве везе има култура са неуспехом да се успостави једна органска линија производње пилeтине и ћуретине у савременој Србији?

Apstrakt

Ова сту­ди­ја слу­ча­ја по­ла­зи од прет­по­став­ке да ана­ли­зе жи­вот­них и про­фе­си­о­нал­них исто­ри­ја, упот­пу­ње­не, па и ис­пра­вље­не по­сма­тра­њем ствар­ног по­на­ша­ња, мо­гу да до­при­не­су све­стра­ни­јем са­гле­да­ва­њу на­чи­на на ко­ји об­у­хват­не ка­те­го­ри­је као "со­цио-еко­ном­ске кул­ту­ре" за­и­ста де­ла­ју у ло­кал­ним и на­ци­о­нал­ним окви­ри­ма. Текст је ор­га­ни­зо­ван у не­ко­ли­ко це­ли­на ко­је укр­шта­ју хро­но­ло­шки са те­мат­ским при­сту­пом: До­бри ста­ри да­ни, или о по­сло­ва­њу то­ком по­чет­ка кра­ја; Ме­на­џер по­ста­је се­љак, или о по­сле­ди­ца­ма еко­но­ми­је де­струк­ци­је у Ср­би­ји; Ко­ли­ко је одр­жив про­је­кат одр­жи­ве по­љо­при­вред­не про­из­вод­ње у ре­фор­ми­стич­кој Ср­би­ји; Тај­не (не­ких) тран­зи­ци­о­них пред­у­зет­ни­ка, или о ор­га­ни­за­ци­ји по­ро­дич­ног по­сла; Уме­сто за­кључ­ка, или мо­гу ли се не­ки оп­шти за­кључ­ци из­ве­сти из јед­ног то­ли­ко по­себ­ног слу­ча­ја? Рад је за­сно­ван на ду­бин­ским ин­тер­вју­и­ма са не­ка­да­шњим во­де­ћим ме­на­џе­ром из агро-ве­те­ри­нар­ског сек­то­ра јед­ног од нај­ве­ћег срп­ског из­во­зно-уво­зног пред­у­зе­ћа. Осим што раз­ја­шња­ва раз­ло­ге због ко­јих је на­пу­стио по­сао и ре­шио да се огле­да као са­мо­стал­ни по­љо­при­вред­ни про­из­во­ђач, а за­тим и да по­ку­ша да ус­по­ста­ви соп­стве­ну ор­ган­ску про­из­вод­њу пи­ле­ти­не и ћу­ре­ти­не, ин­фор­мант у ин­тер­вју­и­ма ну­ди и лич­но ви­ђе­ње по­ли­тич­ких, кул­тур­них и дру­гих фак­то­ра ко­ји су усло­ви­ли рас­та­ка­ње ју­го­сло­вен­ске и срп­ске еко­но­ми­је, и об­ја­шња­ва стра­те­ги­је пре­жи­вља­ва­ња ко­је је мо­рао да раз­ви­је да би одр­жао сво­ју по­ро­ди­цу и про­из­вод­њу. У том сми­слу, кроз лич­ну при­чу пре­ла­ма­ју се не­ки од нај­зна­чај­ни­јих еко­ном­ских, по­ли­тич­ких и дру­штве­них про­це­са ко­ји су обе­ле­жи­ли осам­де­се­те и де­ве­де­се­те го­ди­не 20. ве­ка. Укр­шта­ње ин­тер­вјуа са по­сма­тра­њем ствар­ног функ­ци­о­ни­са­ња по­ро­дич­не про­из­вод­ње омо­гу­ћи­ло је да се уоче и од­ре­ђе­не дис­кре­пан­це из­ме­ђу вред­но­сти и ста­во­ва из­не­тих у раз­го­во­ри­ма и опи­са­них и по­сма­тра­них об­ли­ка по­на­ша­ња, по­себ­но ка­да се ра­ди о усло­ви­ма не­пот­пу­не или чак за­у­ста­вље­не тран­зи­ци­је у Ср­би­ји, ди­ри­го­ва­ног др­жав­ног ка­пи­та­ли­зма, уру­ше­ног прав­ног си­сте­ма, рас­ту­ће ко­руп­ци­је, ра­та и санк­ци­ја. Та­кве дис­кре­пан­це отва­ра­ју пи­та­ња уте­ме­ље­но­сти ис­тра­жи­ва­ња со­цио-еко­ном­ских кул­ту­ра за­сно­ва­них ис­кљу­чи­во на про­у­ча­ва­њу ста­во­ва и вред­но­сти. Ова сту­ди­ја слу­ча­ја ука­зу­је и на кон­крет­не кул­тур­не фор­ме ко­ји­ма је ин­фор­мант при­бе­га­вао у окви­ру сво­јих стра­те­ги­ја пре­жи­вља­ва­ња, на пр­вом ме­сту ви­ше­ге­не­ра­циј­ску про­ши­ре­ну по­ро­ди­цу ко­ја исто­вре­ме­но функ­ци­о­ни­ше и као по­тро­шач­ка и као про­из­вод­на је­ди­ни­ца; спрем­ност чла­но­ва по­ро­ди­це и срод­ни­ка да уло­же свој лич­ни рад без ика­кве на­док­на­де, ка­рак­те­ри­сти­чан за не­мо­не­та­ри­зо­ва­ну еко­но­ми­ју и ауто­кон­зум­ну про­из­вод­њу; ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ју су­сед­ских и при­ја­тељ­ских мре­жа за оства­ри­ва­ње ма­те­ри­јал­них ин­те­ре­са; спрем­ност на де­мон­стра­тив­но по­жр­тво­ва­ње мај­ки у по­ку­ша­ју да по­мог­ну сво­­јој по­ро­ди­ци, а по­себ­но си­но­ви­ма и слич­но. Нај­зад, сту­ди­ја по­ка­зу­је да у раз­ма­тра­њу ути­ца­ја ко­ји кул­ту­ре мо­гу има­ти у сфе­ри еко­но­ми­је тре­ба по­ћи не са­мо од прет­по­став­ке о не­кој кон­крет­ној кул­ту­ри као "про­гра­му" ко­ји омо­гу­ћава да "људ­ски ком­пју­те­ри" ско­р­о ­ау­то­­мат­ски функ­ци­­о­ни­шу, већ је мо­жда тре­ба схва­­ти­ти и као скуп вред­но­сти, нор­­ми, ид­е­­ја­ и обра­за­ца по­на­ша­њ­а ко­ји ­с­у ­упо­тре­бљи­ви у кон­крет­ним дру­штве­­ним си­ту­а­ци­ја­ма, да­кле ­ка­о све­сно и­за­­бра­но сред­ст­во­ за не­што,­ уме­сто као ме­ха­нич­­ки узрок не­че­га­.