Етнички и регионални стереотипи у ТВ серији „Конак код Хилмије“
DOI:
https://doi.org/10.21301/eap.v17i1.4Ključne reči:
ТВ серија, Конак код Хилмије, Сарајево, Босна и Херцеговина, етнички хумор, етнички стереотипи, регионални стереотипиApstrakt
Етнички и регионални стереотипи, као упрошћени погледи на одређену заједницу људи на основу њихове етничке и регионалне припадности, сагледани су у овом раду кроз призму ТВ серије „Конак код Хилмије“, емитоване 2018. и 2019. године у Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори, Северној Македонији, као и у земљама дијаспоре бивше Југославије. Радња серије смештена је у Сарајево током Другог светског рата, тачније у ресторан са преноћиштем који води локални сарајевски угоститељ. Прегршт различитих ликова који се крећу кроз механу и конак изнедрио је, поред личних интереса и наводно умањених националних тензија, етничке и регионалне стереотипе. Тај аспект се кроз серију провлачи као важан део етничког хумора, чији садржај јесте првенствено на етничкој/националној основи, али у себи садржи и географске/регионалне или пак социјалне темеље.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Ajduk, Marija. 2016. „‘Vesele’ osamdesete kroz prizmu televizijske serije Crno-bijeli svijet“. Antropologija 16 (2): 9-25.
Antonijević, Dragana i Ana Banić Grubišić. 2013. „‘Mape stereotipa’ kao duhovito-opaki proizovd: folklorizacija i komercijalizacija etničkih predrasuda u internet prostoru“. Antropologija 13 (1): 137-153.
Antonijević, Dragana. 2013. Stranac ovde, stranac tamo: Antropološko istraživanje kulturnog identiteta gastarbajtera. Beograd: Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Banić Grubišić, Ana. 2013. „Antropološki pristup medijima – kratak pregled (sa posebnim osvrtom na igrani film)“. Antropologija 13 (2): 135-152.
Banovac, Boris. 1996. „Etničnost i regionalizam u Istri: povijesni rakurs i suvremeni kontekst“. Migracijske i etničke teme 12 (4): 267-288.
Cvijetićanin, Tatjana. 2010. „Čiji „rođak sa sela“? Ideološko čitanje jednog medijskog teksta“. Glasnik Etnografskog instituta SANU 58 (1): 57-68. https://doi.org/10.2298/GEI1001057C.
Čengić, Almedina. 2014. „Karađoz – teatarski izraz kroz vijekove“. Univerzitetska misao – časopis za nauku, kulturu i umjetnost 13 (3): 83-99.
Donia, Robert J. 2006. Sarajevo: biografija grada. Sarajevo: Institut za istoriju u Sarajevu.
Dražeta, Bogdan. 2021. Etnička identifikacija i granice u Bosni i Hercegovini: primeri Mostara i Sarajeva. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Dosije studio.
Đurković, Miša. 2005. „Prva petoletka: domaće serije: domaće televizijske serije i transformacija sistema vrednosti u tranziciji“. Sociološki pregled 39 (4): 357-381.
Erdei, Ildiko. 2017. „Fragmenti jugoslovenske socijalističke modernosti 1970-ih u TV seriji ‘Pozorište u kući’“. Etnoantropološki problemi 12 (2): 537-563. https://doi.org/10.21301/eap.v12i2.9.
Eskenazi, Žan-Pjer. 2013. Televizijske serije: budućnost filma?. Beograd: Clio.
Gačanović, Ivana. 2019. „O moći (dobre) priče: Zašto je serija Igra prestola morala (tako) da se završi i šta nam Žižek može reći o tome.“ Etnoantropološki problemi 14 (2): 461-486. https://doi.org/10.21301/eap.v14i2.3.
García Avis, Isadora. 2015. Adapting Landscape and Place in Transcultural Remakes: The case of Bron/Broen, The Bridge and The Tunnel. Series 1 (2): 127-138. http://dx.doi.org/10.6092/issn.2421-454X/5898.
Gavrilović, Ljiljana. 2005. „Preludijum za antropologiju medija“. U Etnologija i antropologija: stranje i perspektive, uredile Dragana Radojičić i Ljiljana Gavrilović, 143-150. Beograd: Etnografski institut SANU.
Gavrilović, Ljiljana. 2011. „Bafi ubica vampira: superheroina, ali ne u Srbiji“. Etnoantropološki problemi 6 (2): 413-428. https://doi.org/10.21301/eap.v6i2.7.
Gezeman, Gerhard. 1968. Čojstvo i junaštvo starih Crnogoraca. Cetinje: Obod.
Guja, Zorana. 2021. „Prilog proučavanju romanijskog stila pjevanja uz gusle kroz prizmu guslara Milovana Srdanovića“. U Muzičko nasljeđe Bosne i Hercegovine, uredile Tamara Karača Beljak i Jasmina Talam, 81-100. Sarajevo: ICTM Nacionalni komitet u Bosni i Hercegovini.
Hayden, Robert M., Tuğba Tanyeri-Erdemir, Timothy D. Walker, Aykan Erdemir, Devika Rangachari, Manuel Aguilar-Moreno, Enrique López-Hurtado, and Milica Bakić-Hayden. 2016. Antagonistic Tolerance: Competitive Sharing of Religious Sites and Spaces. London: Routledge.
Hodžić, Jasmin. 2014. „Sintaksički ambigvitet kao izvor bosanskog humora“. U Zbornik radova: 5. Međunarodni naučno-stručni skup: „Kulturni identitet u digitalnom dobu“, uredio Muhamed Arnaut, 371-379. Zenica: Filozofski fakultet Univerziteta u Zenici.
Hromadžic, Azra. 2017. Samo Bosne nema: mladi i stvaranje države u posleratnoj Bosni i Hercegovini. Beograd: XX vek.
Janković, Nenad. 2014. Fajront u Sarajevu. Beograd: Laguna i Novosti.
Karača Beljak, Tamara. 2014. Zvučni krajolici: pogled na vokalne fenomene Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Muzička akademija u Sarajevu, Institut za muzikologiju.
Kovačević, Ivan i Marija Brujić. 2014. „‘Ljubav na prvi pogled’ – TV serije: uvod u antropološku analizu“. Etnoantropološki problemi 9 (2): 395-415. https://doi.org/10.21301/eap.v9i2.7.
Kovačević, Ivan. 2018. „O antropologiji TV serija“. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 33: 97-112.
Krel, Aleksandar. 2014. Mi smo Nemci. Etnički identitet pripadnika nemačke nacionalne manjine u Vojvodini na početku 21. veka. Beograd: Etnografski institut SANU.
Krstić, Marija. 2009a. „‘Kursadžije’ - terapeutska uspavanka? Analiza popularne domaće humorističke serije“. Antropologija 7: 137-152.
Krstić, Marija. 2009b. „Srbi, narod najluđi – humoristička serija “Kursadžije” Grand produkcije“. Etnoantropološki problemi 4 (1): 87-105. https://doi.org/10.21301/eap.v4i1.4.
Krstić, Marija. 2012. “The TV Series Kursadžije: A Ventriloquist for a Serbian Group Identity.” In Landscapes of (Un)Belonging. Reflections on Strangeness and Self, edited by Orla McGarry and Agnieszka Stasiewicz-Bieńkowska, 145-152. Oxford: Inter-Disciplinary Press. https://doi.org/10.1163/9781848881099_014.
Lovrenović, Ivan. 2017. Unutarnja zemlja: kratki pregled kulturne povijesti Bosne i Hercegovine. Zagreb – Sarajevo: Synopsis d.o.o., Zagreb, Synopsis d.o.o., Sarajevo i GS – Tvornica mašina Travnik.
Ljuboja, Gordana. 2001. Etnički humor XX veka u humorističkoj štampi Srbije. Beograd: Etnografski muzej u Beogradu.
Milaković, Hrvoje. 2019. „Recenzija: Konak kod Hilmije (2018-), prve dvije sezone“. Svijet filma. Pristupljeno 31. oktobra 2021. https://svijetfilma.eu/recenzija-konak-kod-hilmije-2018-prve-dvije-sezone/.
Mutabdžija, Goran. 2016. “Sarajevo-Romanija Region: A Fluid Space between the Rural and Urban.” European Countryside 8 (3): 296-303. https://doi.org/10.1515/euco-2016-0021.
Nedeljković, Saša. 2007. Čast, krv i suze: ogledi iz antropologije etniciteta i nacionalizma. Beograd: Zlatni zmaj i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Par, Miro. 2020. „‘Konak kod Hilmije’ je karikatura - niti je nova serija, niti je humoristična“. Večernji list. Pristupljeno 31. oktobra 2021. https://www.vecernji.hr/showbiz/konak-kod-hilmije-je-karikatura-niti-je-nova-serija-niti-je-humoristicna-1411395.
Petrović, Aleksandar and Marija Stepanović. 2015. “Ethnic Stereotypes in the Discourse of Former-Yugoslav TV and Cinema”. U Jezik, književnost, diskurs: književna istraživanja, uredile Vesna Lopičić i Biljana Mišić Ilić, 217-228. Niš: Filozofski fakultet u Nišu.
Popadeva, Tatjana i Bogdan Dražeta. 2021. Jezička politika i identitet: slučaj Bosne i Hercegovine. Zbornik Matice srpske za društvene nauke 180 (4): 653-668.
Predojević, Branislav. 2018. „Počelo emitovanje serije “Konak kod Hilmije”: Zezanje na račun partizana, ustaša i četnika“. Srpska info EUROBLIC. Pristupljeno 31. oktobra 2021. https://srpskainfo.com/pocelo-emitovanje-serije-konak-kod-hilmije-zezanje-na-racun-partizana-ustasa-i-cetnika/.
Simeunović Bajić, Nataša, Marija Vujović i Dragana Pavlović. 2020. „Devedesetih na ekranima RTS-a: analiza ponude domaćih televizijskih serija i stavova publike“. Etnoantropološki problemi 15 (2): 93-109. https://doi.org/10.21301/eap.v15i2.5.
Simeunović Bajić, Nataša. 2015a. „Domaće igrane TV serije u jugoslovenskoj i postjugoslovenskoj popularnoj kulturi“. PhD diss., Faculty of Political Sciences, University of Belgrade.
Simeunović Bajić, Nataša. 2015b. „Istraživanje publike domaćih televizijskih serija“. CM: Communication and Media 35: 5-32. https://doi.org/10.5937/comman10-9308.
Simeunović Bajić, Nataša. 2016. „Reprezentovanje urbanih heroja rata u popularnoj TV seriji Otpisani“. Etnoantropološki problemi 11 (1): 47-61. https://doi.org/10.21301/eap.v11i1.2.
Simeunović Bajić, Nataša. 2018. „Posleratni bildungsroman jedne generacije kao vrhunsko delo jugoslovenske popularne televizijske estetike – TV serija Grlom u jagode“. Etnoantropološki problemi 13 (1): 93-109. https://doi.org/10.21301/eap.v13i1.5.
Sotirović, Vladislav. 2009. „Bosanski jezik, Bošnjaci i Bosna i Hercegovina“. Nova srpska politička misao, 2. jul 2009. Pristupljeno 31. oktobra 2021. http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/bosanski-jezik-bosnjaci-i-bosna-i-hercegovina.html.
Spitulnik, Debra. 1993. “Anthropology and Mass Media.” Annual Review of Anthropology 22: 293-315. https://doi.org/10.1146/annurev.an.22.100193.001453.
Stefansson, Anders. 2007. “Urban Exile: Locals, Newcomers and the Cultural Transformation of Sarajevo.” In The New Bosnian Mosaic: Identities, Memories and Moral Claims in a Post-War Society, edited by Xavier Bougarel, Elissa Helms and Ger Duijzings, 59-77. Aldershot: Ashgate Publishing Limited.
Stevanović, Mihailo. (1953) 2011. „Karakter razlika u književnom jeziku Srba i Hrvata“. U Letopis Matice srpske 129 (372/3), 127-141. Novi Sad: Matica srpska. U Srpski pogledi na odnose između srpskog, hrvatskog i bošnjačkoga jezika I/3, uredili Branko Tošović i Arno Wonisch, 195-208. Graz-Beograd: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz – Beogradska knjiga. Citati se odnose na izdanje Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz – Beogradska knjiga.
Šavija-Valha, Nebojša. 2013. Raja: ironijski aspekt svakodnevne komunikacije u Bosni i Hercegovini i raja kao strategija života. Zagreb: Jesenski i Turk.
Tomašević, Milan. 2014. „Cunami, Katrina i Fukušima. Kultura straha i savremeni end times narativi u naučno-popularnim serijama“. Antropologija 14 (2): 117-147.
Toshovich, Branko. 2012. „Osobennosti bosnijskogo/boshnjackogo jazyka po otnosheniju k serbskomu i horvatskomu“. In Slavia Islamica: Language, Religion and Identity, edited by Robert D. Greenberg and Motoki Nomachi, 9-64. Sapporo: Slavic Research Center, Hokkaido University.
Trifunović, Vesna i Jovana Diković. 2018. „‘Mile protiv tranzicije’: društvene promene i sukobi vrednosnih orijentacija kroz prizmu jedne televizijske serije“. Glasnik Etnografskog instituta SANU 62 (2): 141-152. https://doi.org/10.2298/GEI1402141T.
Trifunović, Vesna. 2009a. „Konceptualizacija gubitnika i dobitnika tranzicije u popularnoj kulturi.“ Etnoantropološki problemi 4 (1): 107-121. https://doi.org/10.21301/eap.v4i1.5.
Trifunović, Vesna. 2009b. „Tipizacija privatnika u periodu prve tranzicije: primer domaćih serija“. Glasnik Etnografskog instituta SANU 57 (1): 135-146. https://doi.org/10.2298/GEI0901135T.
Vuletić, Vladimir i Nemanja Zvijer. 2018. „Modernizacijski karakter TV serija – sitkomi RTB s kraja 1960-ih i početka 1970-ih godina“. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 33: 113-131.
Zlatanović, Sanja. 2018. Etnička identifikacija na posleratnom području: srpska zajednica jugoistočnog Kosova. Beograd: Etnografski institut SANU.
Zlatković, Ivan R. 2015. „Tipologija humora u srpskoj usmenoj prozi“. PhD diss., Faculty of Philology, University of Belgrade.
Žikić, Bojan. 2010. „Antropološko proučavanje popularne kulture“. Etnoantropološki problemi 5 (2): 17-39. https://doi.org/10.21301/eap.v5i2.1.
Žikić, Bojan. 2012. „Popularna kultura: nadkulturna komunikacija“. Etnoantropološki problemi 7 (2): 315-341. https://doi.org/10.21301/eap.v7i2.1.
Živković, Marko. 1997. “Violent Highlanders and Peaceful Lowlanders: Uses and Abuses of Ethnogeography in the Balkans from Versailles to Dayton.” Replika (Special issue: Ambigous Identities in the New Europe): 107-119.
Živković, Marko. 2001. „Nešto između: simbolička geografija Srbije“. Filozofija i društvo 18: 73–110.
Živković, Marko. 2011. Serbian Dreambook: National Imaginary in the Time of Milošević. Bloomington: Indiana University Press.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
