Antropologija muzike, III deo - Reč urednice

Apstrakt

Muzika  predstavlja  važan  aspekt  identiteta  kako  pojedinaca  tako  i  grupa  i neizostavni deo svakodnevice prožet kulturnim kodovima koji su deo simboličkog  sistema našeg  društva.  Kroz  analizu  ovih  manifestnih i latentnih  značenja  stiče  se holističko  razumevanje  muzičkog  proizvoda  u  kulturi  koja  ga  konzumira  i  bolje razumevanje  širih  društvenih,  kulturnih,  političkih  i  istorijskih  procesa  u  okviru proučavane  zajednice.  Muzika  stoga  može  poslužiti  kao  prizma  za  proučavanje brojnih  antropoloških  tema  koje  kroz  nju  mogu  biti  konceptualizovane, poput identiteta, roda, etniciteta, religije, globalizacije, urbanizacije, migracija, ekonomije, tržišta, popularne kulture, simbola, performansa, odevanja itd.

Odnos između muzike i kulture u najširem smislu, predstavlja centralno polje proučavanja antropologije muzike, grane sa rastućim brojem istraživača, studijskih programa i objavljenih radova u svetu, u okviru koje nije zastupljeno tumačenje muzike samo po sebi, odnosno procesa njenog stvaranja, strukture, analize zvuka, instrumenata ili estetske vrednosti, već se akcenat stavlja na proučavanje značenja koje muzika stvara i komunicira u svakodnevnom životu i njenoj percepciji u okviru određene kulture ili globalno.

S idejom da se popularizuje proučavanje muzike u domaćoj antropološkoj zajednici, organizovan je nacionalni naučni skup Antropologija muzike, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 23. marta 2018. godine. Na skupu je predstavljeno 24 izlaganja.