Допринос антрополошког структурализма развоју појма „културни идентитет“ као предмета савремених антрополошких истраживања

Apstrakt

Појам „културни идентитет“, као предмет антрополошког разматарања данас – у смислу његове динамичне и релационе карактеризације, а пре свега као средство за означавање људских група и истовремено за изражавање онога што њихови припадници сматрају својим контекстуалним својствима – почива на процесу културне идентификације, која је производ поступака дељења, разграничавања и разврставања, као културно когнитивних операција проистеклих из доживљавања окружујуће стварности. Иницијално антрополошко занимање за ове поступке проналазимо у антрополошком структурализму и његовој интенцији трагања за логичким правилима која стоје иза начина на који уређујемо наш свет и симболима којима изражавамо то. Посматрање идентификације као покушаја успостављања логичких веза између онога што се означава и онога што се тиме означава, као и разматрање разлога због којих неки квалитет бива означен у том смислу уопште, има упориште у начину на који су структурални антрополози објашњавали успостављање симболичких веза између различитих људских група, односно смисао ознака које се користе у ту сврху.