Етничке и личне границе у филму „Обрана и заштита“

Apstrakt

Истраживање тзв. „подељених градова“ представља непресушни опсег тема које се могу увек изнова научно (ре)интерпретирати. Једна од таквих тема јесу етничке границе које могу да се разумеју не само уз помоћ макроконтекста на политичком и друштвеном нивоу, већ и уз помоћ микроконтекста – личних граница. На примеру филма „Обрана и заштита“ могуће је истражити оба типа на којима се испољавају границе у Мостару, мада је нагласак стављен на микрониво. Подела у овом граду изражена је у неформалном, односно симболичком смислу, будући да је у административном погледу у питању јединствено урбано подручје. Дакле, Мостар је целовит „на папиру“ али је „у главама људи“ (п)остао подељен након рата, због чега се етничке границе између Хрвата и Бошњака често преплићу са личним границама оних припадника двају народа који се свакодневно или повремено крећу дуж читавог града. Филм „Обрана и заштита“ приказује главног јунака који се суочава с преласком оба поменута типа граница, трудећи се да на спољашњем плану пред околином остане доследан пред „обе стране“, док на унутрашњем плану води борбу са самим собом због својих поступака и размишљања.